Bitka kod Beneventa (275. p. n. e)
 | Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
| Bitka kod Beneventa | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Deo Pirovoga rata | |||||
 | |||||
| |||||
| Sukobljene strane | |||||
|
Epir Velika Grčka | Rimska republika | ||||
| Komandanti i vođe | |||||
| Pir | Manije Kurije Dentat | ||||
Bitka kod Beneventa je bila poslednja bitka Pirovoga rata. Bitka se odigrala u južnoj Italiji, kraj Beneventa 275. p. n. e. između vojske Pira od Epira i vojske Rimske republike pod zapovedništvom Manija Kurija Dentata. Bitka se po jednima završila nerešeno, a po drugima pobedom Rimljana. Pir je nakon bitke odlučio da okonča svoj pohod u Italiji. Nakon Pirovoga odlaska Rimljani su konačno pokorili Samnite, a tri godine kasnije i Veliku Grčku.
Povratak u Italiju[uredi | uredi izvor]
Pir je nakon nekoliko pobeda nad Kartaginjanima na Siciliji iscrpio sredstva i nije dobijao pojačanja. Pored toga on je ranije izgubio dosta vojske u dvije velike bitke protiv Rimljana. Pobedio je i u bici kod Herakleje 280. p. n. e. i u bici kod Askula 279. pre n. e, ali izgubio je mnogo vojnika, koje nije mogao da nadoknadi. Na Siciliji je boravio od 278. p. n. e. do 276. p. n. e. Samniti i Taranto su ponovo tražili pomoć od Pira. Bili su izloženi rimskim napadima, pa je Pir odlučio da se vrati u Italiju. Prilikom prelaska u Italiju Kartaginjani su ga napali i uništili mu mnogo brodova. Stigao je 276. p. n. e. u Taranto sa 20.000 pešaka i 3.000 konjanika..
Pir kod Taranta[uredi | uredi izvor]
Pir je 275. p. n. e. krenuo sa svojom vojskom i vojskom Taranta prema Rimljanima, koji su se ulogorili u zemlji Samnita. Piru se nije pridružilo mnogo Samnita. Svoju vojsku je podelio na dva dela. Sa jednim delom krenuo je u Lukaniju, da bi napao drugu konsularnu vojsku. Sa drugim delom vojske Pir je krenuo prema vojsci konzula Manija Kurija Dentata. Manije Kurije Dentat se nalazio kraj Beneventa (tada se grad zvao Malvento) i čekao je da mu stigne drugi konzul sa vojskom. Pir je požurio da napadne pre nego što dođe do spajanja dve konzularne vojske.
Bitka[uredi | uredi izvor]
Pir je uzeo najbolju vojsku i slonove i odlučio je da rimsku vojsku iznenadi noćnim napadom. Išao je dužim putem kroz teško prohodnu šumu. Kada su im se pogasile baklje oni su se izgubili. To je izazvalo kašnjenje, tako da je prošla noć. Ujutro se Pir našao iznad neprijatelja i napadao je sa visine. Konzul Manlije je napadao prednji red Grka i nakon što ih je pobedio naterao je Pirovu vojsku u beg. Pir je imao velike gubitke, a izgubio je i polovinu slonova.
Nakon te bitke sledećega dana Manlije i Pir su se odlučili na bitku u ravnici. Rimljani su krenuli u napad, ali dočekala ih je epirska falanga i slonovi. Pir je uz pomoć slonova uspeo da natera Rimljane na povlačenje do njihovoga logora. Rimska vojska se pregrupisala, pa je napala slonove bacajući na njih koplja. Razdraženi i ranjeni slonovi su se okrenuli, pa su razbili Pirovu falangu. Pir tada nije preostalo ništa drugo nego da se povuče. Rimljani su grad Malevent nakon bitke preimenovali u Benevent (dobar događaj).
Pir napušta Italiju[uredi | uredi izvor]
Pir je nakon bitke odlučio da napusti Italiju. Nije više bilo nade da može da osvoji Italiju, a u pohodu u Italiji proveo je šest godina. Vratio se 274. p. n. e. u Epir sa 8.000 pešaka i 500 konjanika. U Tarantu je ostavio svoga sina Helena i generala Milona sa relativno značajnim vojnim snagama kao znak da još uvek nije napustio svoje italijanske saveznike. Pošto je ostao bez novca odmah je tražio neki rat, kao način kako da plati svoju vojsku. Pir je odmah krenuo na Makedoniju, gde je zauzeo nekoliko gradova, a već tokom 274. p. n. e. postao je kralj Makedonije.
Posledice[uredi | uredi izvor]
Kada je Pir napustio Italiju njegovi saveznici su se našli u nevolji. Pir je poginuo 272. pre n. e, pa se Taranto 272. p. n. e. predao Rimu. Tokom 270. p. n. e. Rim je osvojio Regij kao poslednji nezavisni grčki grad na jugu Italije i tako je ostvario dominaciju nad Apeninskim poluostrvom. Rimska republika je tada postala velika sila antičkoga sveta. Iako nikad nisu pobedili Pira Rimljani su pobedili u ratu iscrpljivanja protiv jednoga od najboljih antičkih vojskovođa.
