Велика Грчка

Уколико сте тражили идеолошки покрет, погледајте чланак Мегали идеа.

Хераклов храм у Акагасу (Агригенту),6. век п. н. е.

Велика Грчка (лат. Magna Graecia) је име јужног дела Италије, којега су Грци колонизоцали у 8. веку п. н. е.

Грчке колоније у осмом веку п. н. е.

Храм Конкордије, Акагас

Овај чланак је део серије о историји Италије
Историја Италије
Праисторија Праисторија на тлу Италије
Антика Етрурска цивилизација Велика Грчка Антички Рим Италија Остроготско краљевство
Средњи век Равенски егзархат Ломбардска доминација Краљевина Италија Арапско и Норманско освајање јужне Италије Поморске републике Италијански градови-државе Гвелфи и гибелини
Рани нови век Ренесансна Италија Италијански ратови Страна власт Уједињење Италије
Касни нови век и савремено доба Краљевина Италија Први светски рат Фашистичка и колонијална Италија Други светски рат Италијанска Република Године олова

Грци су у 8. и 7. веку п. н. е. успостављали колоније по разним крајевима Средоземља, од источне обале Црног мора до Масилије (данашњи Марсељ). Основали су насеља на Сицилији и јужном делу Апенинског полуострва. Римљани су то подручје густо насељено Грцима звали Magna Graecia, у преводу Велика Грчка. Антички географи се једино нису слагали да ли тај појам укључује Сицилију или не. Страбон сматра да је Велика Грчка обухватала Апулију, Калабрију и Сицилију.

Грчка култура

Доласком Грка у то подручје долази и грчка култура, религија, језик и традиције независних полиса. Убрзо се ту развија оригинална грчка цивилизација, која касније долази у интеракцију са домородачким латинским и италским цивилизацијама. Најзначајнији допринос је писмо. Једну верзију грчког писма Етрурци су прилагодили и то је еволуирало у латиницу.

На том подручју су живели и радили Архимед, Питагора и Емпедокле.

Оснивају се градови

Мапа Велике Грчке

Многи нови градови постају моћни и богати:

• Капуа
• Неаполис (Напуљ)
• Сиракуза
• Акрагас (Агригент)
• Субарис (Сибарис)
• Тарас (Таранто)
• Локри
• Регион
• Кротон
• Тури
• Елеа
• Анкон (Анкона)

Велика Грчка постаје део Римске републике после Пировог рата. До пада римског царства много Грка је романизовано, престали су причати грчки и тиме су асимиловани.

Каснија историја

После пада римског царства и посебно после Готског рата подручје је знатно опустело и осиромашило. Било је под управом Византије све до доласка Нормана. Дошли су нови таласи Грка у том периоду у Велику Грчку. У подручју је грчки поново постао главни језик све до 11. века. Данас још увек постоје у Калабрији и у Саленту мање групе становништва, које говоре грико, једну мешавину грчког са италијанским елементима.