Bitka kod Biči heda (1690)

Bitka kod Biči Heda
Deo Rat Velike alijanse
Bitka kod Biči Heda
Vreme 10. jul 1690. godine Mesto Biči Hed, Lamanš Ishod Pobeda Francuske
Sukobljene strane
Kraljevina Francuska	Kraljevina Engleska, Nizozemska republika

Bitka kod Biči Heda odigrala se 10. jula 1690. godine između engleske i francuske flote. Bitka je deo Devetogodišnjeg rata i prva od čitavog niza bitaka koje su bile vođene oko prevlasti na moru između Engleske i Francuske u razdoblju od gotovo 130 godina. 1689. godine Francuska je pod kraljem Lujem XIV bila najjača država na evropskom kontinentu a njena ratna mornarica je brojala oko 120 ratnih brodova. Bitka je završena pobedom Francuza.

Uvod

Francuska flota, pod admiralom grofa od Turvila, isplovila je iz Bresta 23. juna da izvrši invaziju Engleske. Njeni izviđački delovi došli su 3. jula kod ostrva Vajta. U dodir sa anglo-holandskim snagama koje su uspele da se sjedine, francuska flota imala je 70 linijskih brodova, 18 brandera, 8 fregata sa 4624 topa i 28 000 ljudi, a anglo-holandska 57 linijskih brodova, 11 brandera sa 3842 topa i 23 000 ljudi. Uočivši protivničku nadmoć komandant savezničke flote, admiral A. Herbert izbegavao je odlučujući sudar težeći da veže protivničku flotu da ne bi mogla operisati na drugim pravcima. Pri slabom vetru, vešto se koristeći strujama morskih mena, udaljavao se od neprijatelja i izbegavao bitku sve do 9. jula, kada je primio kraljičino naređenje da bez odlaganja stupi u borbu. Opravdavajući svoju taktiku, Herbert je upozoravao na teške posledice u slučaju poraza i prvi upotrebio termin fleet in being (ušao u strategiju kao pojam flote koja samim svojim postojanjem sprečava protivnika da preduzme odsudnu operaciju protiv kopna).

Bitka

Pri svežem severoistočnom vetru Francuzi su se 10. jula izjutra postrojili u poredak kolone i čekali oko tri časa dok saveznici nisu završili postrojavanje u njihovoj privetrini. Vodeći računa o nadmoći protivnika, admiral Herbert je odlučio da napadne zaštitnicom, a centar i prethodnicu da zadrži van dometa protivničke vatre. Međutim, saveznička holandska čelna eskadra od 22 linijska broda pod admiralom Kornelisa Evertzena napala je u 6 časova francusku čelnu eskadru sa bliskog odstojanja. U 06:30 časova engleska zaštitnica napala je francusku, a engleski centar ostao je van borbe sve do 10:00 časova. Uverivši se da Herbert svojim centrom ne napada odlučno, grof od Turvila je priskočio u pomoć svom čelu sa Prvom divizijom centra, obuhvatio Holanđane koji su se našli skoro u potpunom obruču, i strahovito trpeli od vatre nadmoćnijeg protivnika; jedan linijski brod Francuzi su im zarobili, a samo trisu bila u stanju da nastave borbu. Iz kritične situacija saveznike je spasla Evertzenova snalažljivost ~ naredio je da se obore sidra ne spuštajući jedra i tako zavarao Francuze koji su odjedrili. Primer Evertzena sledili su i Englezi. U 22:00 časa saveznici su, koristeći se plimnom strujom, počeli da odstupaju. Grof od Turvila ih je veoma oprezno gonio sve do 18. jula, držeći flotu na okupu i propustio priliku da protivniku nanese teže gubitke. U gonjenju saveznici su izgubili, po engleskim podacima, sedam, a po francuskim čak 15 brodova. Francuska flota uplovila je u Avr radi popune municijom i popravki i već 29. jula bila je spremna za dejstva.

Posledice

Francuzi koji nisu izgubili ni jedan brod nisu ni gonili poraženog protivnika i tako su propustili priliku da poptuno dobiju prevlast na moru. Takođe nisu iskoristili ni svoju pobedu za prebacivanje vojske u Englesku. Time je pobeda kod Biči Heda ostala je bez uticaja na rat na kopnu, jer je u međuvremenu, Džejms II poražen u Irskoj, pa je i Luj XIV povukao svoje trupe iz Irske i odustao od invazije Engleske. Najvažniji rezultat bitke kod Biči Heda bio je učvršćenje formalizma u engleskoj pomorskoj taktici.

Vidi još

• Devetogodišnji rat

Literatura

• Vojna enciklopedija, tom 1 (604)
• Prikril, Boris (1985). Tri tisuće godina pomorskog ratovanja. Opatija: Otokar Keršovani.