Пређи на садржај

Ирска

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте страницу Ирска (вишезначна одредница).
Република Ирска
Poblacht na hÉireann  (ирски)
Republic of Ireland  (енглески)
Химна: Војничка песма
(ир. Amhrán na bhFiann)
(енгл. The Soldier's Song)
Положај Републике Ирске
Главни град 
(и највећи)		Даблин
53° 20.65′ N 6° 16.05′ W / 53.34417° С; 6.26750° З / 53.34417; -6.26750
Службени језик
Владавина
Облик државеунитарна парламентарна република
 — ПредседникКетрин Коноли
 — ТишохМихал Мартин
 — Потпредседник ВладеСајмон Харис
 — Главни судијаДонал О'Донел
Законодавна властЕрахтас
 — Горњи домШенад ерен
 — Доњи домДојл ерен
Историја
Независностод Уједињеног Краљевства
 — Проглашење24. април 1916.
 — Декларација21. јануар 1919.
 — Англо-ирски споразум6. децембар 1921.
 — Устав из 1922.6. децембар 1922.
 — Устав из 1937.29. децембар 1937.
 — Републички акт18. април 1949.
Географија
Површина‍
 — укупно70.273 km2 (118)
 — вода (%)2,0
Становништво‍
 — 2024.Раст 5.380.300[1] (122)
 — 2022.5.149.139[2]
 — густина76,7 ст./km2
Привреда
БДП / ПКМ≈ 2025.
 — укупноРаст 736,73 млрд. $[3] (42)
 — по становникуРаст 134.000 $[3] (3)
БДП / номинални≈ 2025.
 — укупноРаст 598,84 млрд. $[3] (25)
 — по становникуРаст 108.920 $[3] (2)
ИХР (2023)Раст 0,949[4] (11) — веома висок
Валутаевро
 — код валутеEUR
Остале информације
Временска зонаUTC +0 (WET)
UTC +1 (WEST)
Интернет домен‍.ie[а]‍
Позивни број+353

Ирска (ир. Éire, енгл. Ireland), званично Република Ирска (ир. Poblacht na hÉireann, енгл. Republic of Ireland), држава је у западној Европи. Налази се на острву Ирска и састоји се из 26 од 32 округа. Главни и највећи град је Даблин, који има преко 1,5 милиона становника. На копну се граничи само са Северном Ирском, која је део Уједињеног Краљевства. Окружена је Атлантским океаном, односно Келтским морем на југу, пролазом Светог Ђорђа на југоистоку и Ирским морем на истоку.

Ирска Слободна Држава је настала са статусом доминиона 1922. године, након потписивања Англо-ирског споразума. Године 1937. усвојен је нови Устав, у коме је држава названа „Ирска” и фактички је постала република, са изабраним председником. Званично је проглашена републиком 1949. године, према Закону о Републици Ирској из 1948. Ирска је постала чланица Уједињених нација 1955. Придружила се Европским заједницама, претходници Европске уније, 1973. Није имала формалне односе са Северном Ирском током већег дела 20. века, али 1980-их и током 1990-их владе Уједињеног Краљевства и Ирске су радиле са северноирским странкама на решавању сукоба који је постао познат као Невоље. Од потписивања Споразума на Велики петак 1998. године, владе Ирске и Северне Ирске су сарађивале у бројним областима политике у оквиру Министарског савета Север/Југ који је створен Споразумом.

Ирска је развијена земља са квалитетом живота који се сврстава међу највише на свету. Године 2021. Индекс хуманог развоја сврстао је Ирску на шесто место.[5] Такође се високо котира у области здравствене заштите, привредне слободе и слободе штампе.[6][7] Чланица је ЕУ и један од оснивача Савета Европе и Организације за економску сарадњу и развој. Влада Ирске следи политику војне неутралности кроз несврставање још од пре Другог светског рата, па сходно томе није чланица НАТО,[8] иако је чланица Партнерства за мир. Привреда Ирске је напредна,[9] са једним од највећих европских финансијских центара у средишту Даблина. Спада међу првих пет најбогатијих држава на свету.[10][11][12][13]

Име

[уреди | уреди извор]

Држава која је 1922. године чинила 26 од 32 ирска округа је била позната као Ирска Слободна Држава. Устав Ирске, усвојен 1937, каже да се за име државе подједнако користе називи на ирском (ир. Éire) и енглеском језику (енгл. Ireland). Члан 2 закона Републике Ирске из 1948. године, каже „овим се изјављује да ће опис државе бити Република Ирска“. Закон из 1948. не именује државу као Република Ирска, јер би то било у супротности са уставом.[14]

Влада Уједињеног Краљевства је користила назив на ирском језику без дијакритика (ир. Eire), а од 1949. године назив Република Ирска,[15] све до Белфастког споразума 1998. године од када користи само назив Ирска.[16][17]

Поред наведених назива, у употреби су и називи „Република“, „Јужна Ирска“ или „Југ“.[18] У контексту који користе ирски републиканци држава се често назива и „Слободна Држава“ и „26 округа“.[19]

Историја

[уреди | уреди извор]

Ирско острво људи су први пут населили пре око 34.000 година. Неолитска, односно земљорадничка друштва, настањују га око 4.000. п. н. е. Од око 2.500. п. н. е. јављају се прва сведочанства металургије, када Ирска улази у тзв. бакарно доба. 2.000 година п. н. е. Ирска улази у бронзано доба, док металургију гвозденог доба доносе Келти, прво 600, а потом 300. године п. н. е.

Келти су први мештани Ирске који су дочекали писану историју. Данашњи ирски језик келтског је порекла, а Ирци се сматрају њиховим потомцима. Први описи Ирске потичу од старогрчких и латинских писаца, 4. и 3. века п. н. е, који бележе Дарине, Ердине и Волунтије као племена присутна на острву. У 1. веку Римљани освајају Британију, али не и Ирску, због чега дешавања у земљи током антике бивају слабо забележена. Између 3. и 5. века Ирци примају хришћанство, дело које се традиционално приписује британском мисионару Светом Патрикију, чији је празник данас највећи у Ирској. Након повлачења Римљана из Британије током 5. века, ирски гусари постају велика претња на обалама овог острва. Групације из Ирске током раног средњовековног раздобља постепено настањују делове Британије, одакле порекло воде Шкоти.

Оквирна карта ирских краљевина око 1014. године. Викиншка утврђења означена угасито црвеном бојом.

Током средњег века Ирска је била распарчана у мноштво мањих племенских краљевина, што вероватно осликава политичко стање и у антици. Ова племена традиционално предводио је један велики краљ, али су се краљевине међусобно редовно бориле за ту титулу као и за политичку превласт. Најупамћенији међу овим владарима јесте Брајан Бору, који је крајем 10. и почетком 11. века успео да привремено себи потчини читаво острво. Манастири у средњовековној ирској били су имућне институције, и данашњи историчари им приписују заслуге за очување многих античких знања која су падом римског царства изгубљена на западу.

Ирски најамници. Илустрација Албрехта Дирера с почетка 16. века.

Око 9. века Ирску пљачкају и трајно настањују викинзи, који оснивају неколицину утврђених градова међу којима су Корк, Вексфорд и Даблин. Њихова моћ је разбијена почетком 11. века. Нормани, који су 1066. године постали владајући сталеж Енглеске, 1169. године врше своју прву инвазију Ирске. Од тада Енглези заснивају трајно присуство на острву, које је до краја средњег века било делимично, али у одређеним периодима и доминирајуће. Потпуно освајање Ирске свршено је под династијом Тудора између 1543. и 1603. године. Енглески краљеви су првобитно владали Ирском као засебним „господарством“ (енгл. Lordship), затим краљевством, да би 1801. године потпуно интегрисали Ирску у Уједињено Краљевство.

Период енглеске власти је у Ирској упамћен као доба тлачења и стране окупације. Енглеска круна, која је 1532. године примила протестантизам, користила је чињеницу да су већина Ираца католици ради спровођења бројних репресивних закона и колонистичке политике. Закони донети током 17. века забрањивали су исповедање католичке вере, али и коришћење ирског језика. Широка подручја Ирске, а нарочито њен север, настањивани су протестантским живљем и земљопоседницима, од којих потичу данашњи Англо-Ирци и Алстерци. Као нарочито кобни догађаји упамћени су инвазија Оливера Кромвела (1649-1653) и Велика кромпирова глад (1845-1849), који су заједно однели на милионе живота. Током читавог овог периода домаће становништво Ирске дизало је бројне, али неуспеле устанке.

Оснивање савремене републике

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Историја Републике Ирске
Даблин након устанка 1916. године

19. век и појава национализма довели су до народног препорода у Ирској и тежњама за независност. 1829. године, под притисцима ирског вође Данијела О'Конела, у Уједињеном Краљевству је прекинута репресија католика. До краја овог века већинска политичка струја у Ирској тежила је ка аутономији, али почетком 20. века популарност добија такозвана револуционарна струја коју је предводила странка Шин Фејн. 1916. године диже се Ускршњи устанак, који је исте године угушен, али истовремено показао неодрживу политичку ситуацију. 1922. године потписан је Англо-ирски споразум којим је коначно основана Слободна Ирска држава, која временом стиче потпуну независност од Велике Британије. Северна Ирска, насељена већином протестантима, одбила је да се отцепи, што је у самој Ирској држави изазвало грађански сукоб, а у Северној Ирској дугогодишњу терористичку кампању паравојне Ирске републиканске армије која је трајала чак до 1998. године.

Географија

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Географија Републике Ирске
Мапа Ирске

Острво Ирска се простире на 84.421 km² од којих пет шестина припада Републици Ирској, а остатак чини Северну Ирску. На западу се налази Атлантски океан, на североистоку Северни канал. На истоку се налази Ирско море које се на југозападу спаја са океаном преко Канала светог Ђорђа и Келтског мора.

Република Ирска граничи се само са Уједњиненим Краљевстом, ка северу. Површина државе износи 70.274 km².

Геологија и рељеф

[уреди | уреди извор]

Ирска је претежно равничарска земља кречњачког тла. У централним пределима надморска висина варира између 60 и 120 метара, а низија испресецана је благим брдима. Њену морску обалу скоро потпуно прожимају литице геолошки разноврсне структуре. Планине, које се протежу превасходно на северу и југу земље, не досежу високе надморске висине. Главни венци су планине Блу Стек на северу, планине Виклоу јужно од Даблина, Нокмедоу и Комераг на југу, а са њима и Мегилкадис Рикс, на којима је Карунтухил (ир. Carrauntoohill), највиши врх земље (1.041 m). На западу планине усецају у море, стварајући поприлично разуђену обалу испресецану заливима, међу којима су Бентри и Дингл.

Већина рељефа земље проистиче из ледничког кретања.[20]

Западна обала Ирске

Воде

[уреди | уреди извор]

Избијајући из приморских планина, директно ка мору теку кратки брзаци. Реке у унутрашњости земље су споре и широке. Река Шенон, која извире из Слајга и пролази кроз централне пределе земље изливајући се у море код Лимерика, најдужа је река не само у Ирској, већ у целом Британском архипелагу (360 km). Друге велике реке су Бероу и Суир.

Ирска је истачкана хиљадама ледничких језера, мање и веће површине. Највеће језеро на острву, Луг Нег, налази се у Северној Ирској, те не припада Републици. Река Шенон својим током формира неколико великих језера, међу којима су Луг Ри и Луг Дерг.[20]

Флора и фауна

[уреди | уреди извор]

Ирска је током последњег леденог доба била сасвим покривена глечерима, и већина биљних и животињских врста данас присутних настањене су у протеклих 10 хиљада година. Тиме се биосфера Ирске слабо разликује од шире северноевропске, а поготово је слична британској. Постоје, међутим одређене специфичности које Ирска дугује својој географској изолованости: она, на пример, уопште није настањена кртицама, мањим ласицама, нити змијама. Најчешћа крупна дивљач су јелени. Међу ендемским врстама су ирски хермелин и ирски зец. Ирске реке и језера су нарочито богате лососом.[20]

Траве у Ирској су углавном исте као у остатку северозападне Европе, али има врста за које се сматра да потичу из Средоземља. Специфичност ирског пејзажа јесте мањак шума; мада је у праисторији острво било прекривено шумама, скоро све природне шуме су људском активношћу посечене. Данас је око једна десетина земље пошумљена, углавном вештачки.

Клима

[уреди | уреди извор]

Клима Ирске је атлантска, с много влаге, великом облачности и мало сунчаних дана, нарочито у западним деловима, који су под непосредним утицајем сталних и снажних западних ветрова. Због тога тај део земље има већу количину годишњих падавина (око 1500 mm) од источног (750 mm). Највише падавина има југозападни планински део – око 2500 mm. Због сталне влаге, и зато што нема суша ливаде су стално зелене, па је по томе Ирска и добила име зелено острво.

Локална умерена клима је нешто измењена услед Северноатлантске струје. Лета су ретко веома врућа, али се температура зими не спушта често испод нуле. Падавине су врло честе, са чак до 275 кишних дана годишње у неким деловима земље.

Национални паркови

[уреди | уреди извор]

У Ирској постоји шест националних паркова:

Име Основан Величина (km²) Слика
Национални парк Баликрој 1998. 117,79
Национални парк Бурен 1998. 110
Национални парк Гленвех 1984. 110
Национални парк Киларни 1932. 102,89
Национални парк Конемара 1980. 30
Национални парк Виклоу 1991. 205

Административна подела

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Административна подела Ирске
Ирски окрузи (енгл. Counties). Територија Републике Ирске означена зеленом, а Уједињеног Краљевства маслинастом бојом.

Ирска је унитарна држава. Цело острво је подељено на 32 округа, од којих 26 припада Републици Ирској. Пет велеградова такође чине посебне јединице. Ови окрузи групишу се у четири традиционалне покрајине, које више немају административну сврху, али се сматрају одвојеним историјским и културним регијама. То су:

Проблем Северне Ирске односно Шест округа

[уреди | уреди извор]

Северна Ирска, или Шест округа, како се ова територија зове на остатку острва, будући да се састоји од шест, од укупно девет, округа покрајине Алстер, настала је након преговора одржаних у Лондону о Подели Ирске 1921. године. Ова контроверзна одлука о подели острва и стварању јужне Слободне Државе Ирске и Северне Ирске довела је до Ирског грађанског рата на јужном, католичком делу острва, док је претежно протестантски север био сагласан са новом поделом, јер је остао у саставу Уједињеног Краљевства. Углавном су католици остали незадовољни поделом острва, тако да се неки сегменти друштва нису одрекли политичке и оружане борбе за поново уједињење острва у јединствену државу која би обухватала и све северне области (грофовије):

Становништво

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Демографија Републике Ирске

Република Ирска је држава која је претежно насељена Ирцима. Ирци највише говоре енглеским језиком, а главна религија је Римокатоличанство.

Према процјени становништва 2010. године, у Ирској је живило 4.722.028 становника.[21] Подаци о процјени:

  • Мушкарци:2.358.054
  • Жене:2.363.974
  • Густина насељености:60,48 становника на km²
  • Површина:70.273 km²

Према попису становништва из 2022. године, у Ирској је живело 5.149.139 становника, што је пораст од 8% у односу на 2016. Према подацима из 2011, Ирска има највећу стопу рађања у Европској Унији (16 рођених на 1.000 становника). Просечан број рођене деце по жени 2017. износио је 1,80, док је он у 1850. годнини износио 4,52. Просечан становник Ирске стар је 37,1 година.[22]

Према подацима пописа из 2022, број неираца износио је 631.785, што је 8% више у односу на попис 2016, кад је тај број износио 535.475. Највише имиграната било је из Пољске (93.680), Уједињеног Краљевства (83.347), Индије (45.449), Румуније (43.323), Литваније (31.177) и Летоније (27.338).[23]

Највећи градови

[уреди | уреди извор]
 

Извор: Попис 2022.
№ Град Провинција Популација
Даблин
Даблин
Корк
Корк 		1. Даблин Ленстер 1.263.219 Лимерик
Лимерик
Голвеј
Голвеј
2. Корк Манстер 222.526
3. Лимерик Манстер 102.287
4. Голвеј Конот 85.910
5. Вотерфорд Манстер 60.079
6. Дрогеда Ленстер 44.135
7. Дандалк Ленстер 43.112
8. Свордс Ленстер 40.776
9. Наван Ленстер 33.886
10. Бреј Ленстер 33.512

Главни градови су престоница, Даблин на источној обали, Корк на јужној, Голвеј и Лимерик на западној обали, и Вотерфорд на јужној обали (види Градови у Ирској).

Језици

[уреди | уреди извор]

Ирски језик је национални језик Републике Ирске и "примарни званични језик". Иако доминантнији, енглески је "секундарни званични језик". Према попису становништва из 2016, око 40% популације Р. Ирске (1,75 мил. становника) изјаснило се да знају да причају ирски језик, али само око 74.000 становника Р. Ирске прича ирски код куће, на дневној бази. Ирски се данас прича углавном само у руралним областима, највише на сверозападу земље.

После енглеског, пољски језик се највише говори код куће, на дневној бази. Такође, део Ирских путника говори језик Шелта, који је мешавина ирског и енглеског језика. Дијалекти шкотског језика се говоре од стране Алстераца у Донегалу.

Религија

[уреди | уреди извор]

Према попису из 2016, 78,3% становништва изјашњавало се као католици, 4,2% као протестанти, 1,3% као православци, 1,3% као муслимани, док се 9,8% становништва изјаснило као атеисти.[24]

Привреда

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Привреда Републике Ирске

Ирска економија пре 1980. године била је „традиционално“ устројена и не нарочито успешна. Тада је Ирска знатно заостајала за Уједињеним Краљевством и осталом Западном Европом. У тадашњој ирској економији пољопривреда је имала важнију улогу. Од 1980. године долази до великих промена.

Данас је Ирска други светски највећи извозник рачунарских програма. Готово трећина свих персоналних рачунара продатих у Европи произведена је у Ирској, и то већином у америчким фабрикама.

Упоређујући ниво развијености Ирске и Уједињеног Краљевства, види се да је Ирска, као традиционално неразвијена, успела за 20-ак година да достигне Уједињено Краљевство. На пример, Ирска је 1977. године имала 65% националног бруто дохотка по становнику Уједињеног Краљевства, а 2000. године тај број је износио чак 93%. Један други показатељ наводи да је куповна моћ Ираца виша него код Швеђана, Немаца, Француза, Британаца или Италијана.

Култура

[уреди | уреди извор]

Забава

[уреди | уреди извор]
  • Корси (The Corrs), фолк-рок музичка група

Спорт

[уреди | уреди извор]

Најпопуларнији спорт у Републици Ирској је ирски фудбал.[25] Популарни спортови у овој земљи су и харлинг, рагби, крикет, голф, бокс и јахање коња. Ирац Брајан О’Дрискол је један од најбољих рагбиста свих времена.[26]

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Домен .eu је такође у употреби, али се дели са осталим државама чланицама Европске уније

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Population and Migration Estimates, April 2024”. www.cso.ie. Central Statistics Office (Ireland) - CSO. 27. 8. 2024. Архивирано из оригинала 20. 11. 2024. г. Приступљено 27. 10. 2024. 
  2. ^ „Remote work up, Catholic numbers down in Census data”. rte.ie. 30. 5. 2023. Архивирано из оригинала 30. 5. 2023. г. 
  3. ^ а б в г „World Economic Outlook Database, April 2025” (на језику: енглески). 
  4. ^ „Gini coefficient of equivalised disposable income – EU-SILC survey”. ec.europa.eu. Eurostat. Приступљено 3. 9. 2023. 
  5. ^ „Inequality-adjusted Human Development Index”. Архивирано из оригинала 09. 11. 2022. г. Приступљено 8. 9. 2022. 
  6. ^ „Human Development Report 2020” (PDF). HDRO (Human Development Report Office) United Nations Development Programme. стр. 343. Архивирано (PDF) из оригинала 15. 12. 2020. г. Приступљено 29. 1. 2022. 
  7. ^ Henry, Mark (2021). In Fact An Optimist's Guide to Ireland at 100. Dublin: Gill Books. ISBN 978-0-7171-9039-3. OCLC 1276861968. Архивирано из оригинала 25. 8. 2022. г. Приступљено 29. 1. 2022. 
  8. ^ „NATO – Member countries”. NATO. Архивирано из оригинала 24. 9. 2011. г. Приступљено 29. 12. 2014. 
  9. ^ „Ireland is world's eighth-most 'inclusive' advanced economy”. The Irish Times. Приступљено 15. 2. 2023. 
  10. ^ „Country Comparison: GDP – per capita (PPP)”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Архивирано из оригинала 19. 11. 2011. г. Приступљено 29. 8. 2011. 
  11. ^ „'Leprechaun Economics' Earn Ireland Ridicule, $443 Million Bill”. Bloomberg L.P. 13. 7. 2016. Архивирано из оригинала 14. 7. 2016. г. Приступљено 1. 1. 2021. 
  12. ^ Gabriel Zucman; Thomas Torslov; Ludvig Wier (јун 2018). „The Missing Profits of Nations”. National Bureau of Economic Research, Working Papers. стр. 31. Архивирано из оригинала 10. 6. 2018. г. Приступљено 1. 1. 2021. „Appendix Table 2: Tax Havens” 
  13. ^ „Ireland is the world's biggest corporate 'tax haven', say academics”. The Irish Times. 13. 6. 2018. Архивирано из оригинала 28. 12. 2022. г. Приступљено 1. 1. 2021. „New Gabriel Zucman study claims State shelters more multinational profits than the entire Caribbean” 
  14. ^ Gallagher, Michael, "The changing constitution", in Gallagher, Michael; Coakley, John, ур. (2010). Politics in the Republic of Ireland. 0415476712. ISBN 978-0-415-47671-3. Приступљено 12. 02. 2015. 
  15. ^ Oliver, J.D.B., What's in a Name, in Tiley, John, ур. (2004). Studies in the History of Tax Law. Hart Publishing. стр. 181—3. ISBN 978-1-84113-473-4. Приступљено 12. 02. 2015.  Note: the author incorrectly uses "Éire", with the diacritic
  16. ^ Oliver 2004, стр. 178.
  17. ^ Daly 2007, стр. 80.
  18. ^ Acciano 2005, стр. 616.
  19. ^ Smith 2002, стр. 2.
  20. ^ а б в „Ireland | History, Map, Flag, Capital, Population, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2025-09-23. Приступљено 2025-09-23. 
  21. ^ Ireland Demographics Profile 2014
  22. ^ „Ireland”. The World Factbook. Архивирано из оригинала 09. 01. 2021. г. Приступљено 9. 2. 2024. 
  23. ^ „Population Usually Resident and Present in the State”. Central Statistics Office. Архивирано из оригинала 25. 08. 2021. г. Приступљено 9. 2. 2024. 
  24. ^ (PDF) https://www.rte.ie/documents/news/census-2016-summary-results-part-1-full.pdf. Архивирано (PDF) из оригинала 30. 10. 2023. г.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  25. ^ Rugby closes on GAA as soccer still most popular sport | Irish Examiner
  26. ^ „PRELAZZI: Heroj O'Driskol”. Архивирано из оригинала 24. 03. 2014. г. Приступљено 10. 07. 2017. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ирска&oldid=30616934”