1689
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1689 на Викимедијиној остави.
| |
1689. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- јануар — Рат Велике Алијансе: Французи спаљују градове јужно од Некара.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 8. фебруар — У Беч стигли османски преговарачи, Зулфикар-ефенди и Александар Маврокордато - без резултата. Млетачки представници крајем марта тражили, између осталог, сву територију између Обровца и реке Бојане.
- 14. фебруар — Луј XIV објавио рат Аустрији (од јесенас ратује на Рајни), Цар Леополд I. ће објавити Реицхскриег против Француске.
- фебруар — Могули заробили Самбхајија, владара Марати - следећег месеца погубљен.
- фебруар — У Дубровник стигло 60 аустријских војника, Срба из Бакра.
- 23. фебруар — Славна револуција: након што је енглески парламент нашао да је престо упражњен Џејмсовим одласком из земље, круна је дата заједничким владарима, холандском стадтхолдеру Вилиму III (до 1702) и Мери II (до 1694); крунисани су 11/21. априла.
Март
[уреди | уреди извор]- 2. март — Французи (де Тесе) запалили Хеиделберг, четири дана касније Монтцлар срушио Манхеим.
- 12. март — Турци нападали Пожегу, Лука Ибришимовић спасао град.
- 22. март — Збачени Џејмс II Стјуарт се искрцао у Ирској уз француску помоћ - почиње Вилиамов рат у Ирској.
- март — Побуна Срба у Старом Влаху (кнезови Рашковићи) - Мојсије Рашковић потукао Турке код Сјенице, нападнут Нови Пазар, убијено "неколико стотина" Турака, град спаљен. Турци касније разбили Србе, али ови спалили копаоничко рудиште Лисина.
Април
[уреди | уреди извор]- 18. април — Бостонска побуна против непопуларног гувернера Едмунда Андроса.
- 18. април — Опсада Дерyја - Џејмс II Стјуарт и јакобити неуспешно опседају град у Ирској.
- 19. април — Током позоришне представе у данском дворцу Амалиенборг избио пожар - око 180 мртвих.
- 21. април — Велики пожар у Брашову.
Мај
[уреди | уреди извор]- 9. мај — Енглеска објављује рат Француској. То у Северној Америци значи Рат краља Вилиама (непријатељства већ трају).
- 11. мај — Битка код залива Бантри: француска флота успешнија од енглеске, истоварен материјал за Џејмсову ирску кампању.
- 12. мај — Аугсбуршка лига против Луја XIV постаје Велика алијанса: савез Светог Римско Царства и Холандије против Француске чему се придружују Бранденбург, Баварска, Енглеска, Хановер, Савоја, Саксонија и Шпанија.
- 20. мај — Кримске битке: руска војска стигла до Перекопа али убрзо се повлачи због недостатка траве и воде.
- 22. мај — Рат Велике алијансе у Каталонији: француски војвода де Ноаилес заузео Кампродон али потиснут у августу.
- 24. мај — Ступио је на снагу акт о толеранцији у Енглеској, којим је под извесним условима гарантована слобода исповедања вере нонконформистима, али су католици намерно изостављени.
- 31. мај — Леислерова побуна у Провинцији Њујорк, Јацоб Леислер управља две године.
- 31. мај — 4. јун — Французи уништили Опенхајм, Вормс, Спеyер и Бинген (уништено преко 20 градова и бројна села у Палатинату). Опљачкани царски гробови у Спеyерској катедрали.
Јун
[уреди | уреди извор]- 9. јун — Лудвиг Баденски стигао у Београд, наређује да се пребеглице од Турака у Србији шаљу у Славонију.
- 12. јун — Гроф Ђорђе Бранковић упутио из Оршаве проглас земљама да се дижу против Турака. Има 800 устаника и намерава створити независну државу, Аустријанци га ухапсили у Кладову.
- јун — Сераскер Реџеп-паша је са својом војском из Крушевца напао српске снаге на Авали, где су га одбили српски коњаници.
- јун — Угарски одметник Имре Текели заузео Кладово, заробљен Стефан Продан Штета са 1.000 Срба.
- 29. јун — Банска војска Петра Драшковића потукла Турке на Зринском пољу код Новога, Турци изгубили 7.000 од 12.000 људи.
- јун — Крајишка војска и Марко Месић ослобођају Лику и Крбаву (Нови 15. 6., Удбина 21. 7.), вратиће се многи Срби из Босне у места која су Турци напустили. Муслимани у Перушићу се покрстили. Пошто су на жито у Босни пали снег и мраз, долази до велике глади 1689-90. Валија Хусеин-паша кује бакарни новац, мангуре, како би се могла опремити војска.
Јул
[уреди | уреди извор]- 11. јул — Проглас цара Леополда обећава неометан посед покретних и непокретних имања онима који се настане у вировитичкој и пожешкој жупанији и ступе у чету жупана грофа Фрање Ивановића[6]. Ослобађа на три године од даћа "Рашане, Хрвате и Влахе" који би тамо прешли[12].
- 27. јул — Први Јакобитски устанак у Шкотској: Битка код Киллиецранкие је убедљива победа јакобита над wиллиамовцима, али изгубили су лидера, виконта Дундееја.
- јул — Патријарх Арсеније III у посети Пожаревцу и Београду.
Август
[уреди | уреди извор]- 1. август — Турци повратили Зворник, немачки гарнизон се повукао у Рачу па у Шабац.
- 6. август — Баденски из Баточине ултимативно позива патријарха Арсенија на војну сарадњу, шаље проглас за "Албанију", Босну и Херцеговину.
- 6. август — Нерчински уговор: Руси се одрекли подручја између Амура и Становојских планина (траје до Ајгунског уговора 1858).
- 8. август — Француски генерал Николас Халон ду Бле предао Мајнц након тромесечне опсаде.
- 25. август — Битка код Валкоурта: успех Велике алијансе у Холандији.
- 27. август — Руско царство и Кина династије Ћинг су потписали Нерчински споразум о разграничењу.
- 29. август — Битка код Баточине: Лудвиг Баденски и Павле Несторовић Деак поразили Турке. Након овога гроф Шијак заузео Крушевац.
Септембар
[уреди | уреди извор]- септембар — Цар Петар збацио регенткињу Софију Алексејевну и започиње фактички самосталну владавину (до 1725), под утицајем мајке Наталије Наришкине до 1694.
- септембар — Српски устаници заузели тврђаве Козник и Маглич.
- 24. септембар — Битка код Ниша (1689) Аустријска војска је osvojil Ниш. Турци су побегли у Софију, а одреди, који су кренули за њима у потеру, заузели су Пирот, Белу Паланку и Драгоман. Српски устаници су за то време на западном делу фронта заузели Козник и Маглич.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 4. октобар — По царевим упутствима Лудвиг Баденски издао наређење о устројству Српске милиције, на челу пуковник Павле Несторовић Деак.
- 6. октобар — Кардинал Пиетро Вито Оттобони је нови папа Александар VIII. (до 1690).
- 12. октобар — Бранденбуршки електор освојио Бон након тромесечне опсаде.
- 14. октобар — Лудвиг Баденски освојио Видин на јуриш; ослобођени српски заробљеници из Кладова, послати у Белоградчик.
- октобар — Патријарх Арсеније III пребегао из Пећи у Никшић - Махмуд-паша Беговић му је изнуђавао новац и претио убиством. Патријарх је ближи Млецима, али након што му Пиколомини запрети да ће поставити другог патријарха, враћа се у Пећ.
- 14. октобар — Пиколомини кренуо из Прокупља на Косово - Турци беже а Срби дижу устанак, код Пећи поражен дукађински санџак-бег Махмуд-паша Беговић.
- октобар — новембар — Неуспешни Карпошев устанак у Македонији; такође и слабо позната буна у Мориховској нахији. Карпош држао Кратово, Куманово, Криву Паланку, цар Леополд га је дипломом признао за кнеза.
- 22. октобар — Барон Штрасер освојио Качаник.
- 26. октобар — Спаљивање Скопља након што га је освојио Пиколомини - велики град, заражен кугом.
- 29. октобар — Царске и српске снаге поражене код Драгомана.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 6. новембар — Пиколоминијев састанак са патријархом Арсенијем и надбискупом Богданијем, тумач Тома Распасановић.
- 9. новембар — Генерал Пиколомини умро у Призрену од куге, патријарх Арсеније одлази у Коморан.
- 10. новембар — Мустафа Ћуприлић постаје велики везир (до 1691) - спроводи чистку корумпираних службеника и мобилизацију војске. Ових дана ратно саветовање у Једрену - одлучено да се поврати Скопље и порази Карпош.
- 13. новембар — Царевци и Срби поразили Турке код Призрена, ови узвратили три дана касније а херцог Холштајн запалио Штип.
- 22. новембар — Петров царски указ о градњи Сибирске цесте.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 2. децембар — Холштајн кренуо на Љуму, покушао да разоружа тамошње Србе - када су ови пружили отпор, запалио им села.
- 16. децембар — У Енглеској ступа на снагу Повеља о правима - дефинитивно уставна монархија.
- децембар — Исусовци превели ораховичког "владику" Јована Рајића са 16 парохија на унију (потврђено 18. јануара).
- 20. децембар — Халил-паша напада долином Вардара (узима Велес и Штип) а Мустафа Ћуприлић преко Софије и Ћустендила заузима Криву Паланку - Карпош заробљен у Куманову и набијен на колац у Скопљу. Турци затим заузели Тетово и Качаник.
- 27. децембар — Војно саветовање у Приштини (присутан и патријарх).
- 27. децембар — Татарски хан Селим Герај пљачка околину Приштине, али га отерао барон Штрасер, који се одмах упутио ка Качанику - држали су га Карпошеви устаници али су га Турци заузели пре Штрасеровог доласка.
Рођења
[уреди | уреди извор]Смрти
[уреди | уреди извор]Април
[уреди | уреди извор]- 19. април — Кристина Аугуста, шведска краљица. (* 1626).
Децембар
[уреди | уреди извор]- 20. децембар — Велика алијанса је коалиција европских држава коју су чинили Аустрија, Баварска, Бранденбург, Енглеска, Свето римско царство, Палатинат, Португал, Савоја, Саксонија, Шпанија, Шведска и Уједињене провинције. Организација је формирана као Аугзбуршка лига 1686. године а Велика алијанса је постала прикучивањем Енглеске Лиги 1689. године.
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
