Bitka kod Kaltavutura
Bitka kod Kaltavutra je vođena 881 ili 882. godine između Vizantijskog carstva i Aglabidskog emirata Ifrikije, za vreme muslimnskog pohoda na Sicliju. Bila je to velika Vizantijska pobeda, iako nije uspela da preusmeri dalji muslimanski pohod na Siciliju.
Godine 880, niz pomorskih uspeha pod admiralom Nasarom dozvolio je vizantijskom caru Vasiliju I Makedoncu da predvidi kontranapad protiv Aglabida u južnoj Italiji i Siciliji.[1] Na Siciliji, međutim, Ahlabidi su i dalje držali prednost: u proleće 881. guverner Aglabida El Hasan ibn el Abas upao je u preostale vizantijske teritorije iu tom pohodu porazio lokalnog komandanta Barsakija u blizini Taormine.[2]
Naredne godine, međutim, GH 268 (881/882. n. e), prema Ibn el Atiru (Kompletna istorija, VII.370.5–7), Vizantinci su imali priliku za revanš, porazivši Aglabidsku vojsku pod Abu Tavrom tako ubedljivo da je navodno samo sedam muškaraca preživelo.[3][4]Pobedničkog vizantijskog zapovednika moderni istoričari identifikuju sa Mosilikijem, za koga se zna da je služio na tom području početkom 80-ih.[5] Prema hagiografiji carigradskog patrijarha Ignjatija, general se za vreme bitke przvao patrijarha, i patrijarh se pojavio na belom konju u vazduhu pred njim, savetujući ga da napadne zdesna. Mosilikije je poslušao savet, i izvojevao pobedu.[3][4]Bitka je dala ime samom mestu na kome se odigrala: geograf iz 12 veka Muhamed Idrizi beleži ga kao Kal at Abi Tavr ("Zamak Abu Tavr"), što je inače moderna verzija imena Kaltavutra.[6][7]
Tokom narednih godina, muslimani su pokretali nekoliko pohoda, na Kataniju, Taormine i "kraljevski grad" (moguće je Polici) za veme 883. godine, protiv Romete i Katanije 884. godine, i opet protiv Katanije i Taormine 885. godine. Ove ekspedicije su bile uspešne u onoj meri u kojoj su pružale dovoljan plen ili danak kojim bi se mogla isplatiti vojska, ali nisu uspele da omoguće osvajanje nijednog vizantijsko uporišta.[8]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Talbi 1966, str. 492–493.
- ^ Talbi 1966, str. 493.
- ^ a b Vasiliev 1968, str. 106
- ^ a b Talbi 1966, str. 494
- ^ PmbZ, Mosilikes (#25430).
- ^ Amari 1854, str. 419.
- ^ PmbZ, Abū Ṯawr (#20085).
- ^ Metcalfe 2009, str. 28.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- Amari, Michele (1854), Storia dei Musulmani di Sicilia (na jeziku: Italian), I, Florence
- Šablon:PMBZ
- Metcalfe, Alex (2009), The Muslims of Medieval Italy, Edinburgh: Edinburgh University Press, ISBN 978-0-7486-2008-1
- Talbi, Mohamed (1966), L'émirat aghlabide (184–296/800–909): Histoire politique (na jeziku: French), Paris: Adrien-Maisonneuve
- Vasiliev, A. A. (1968), Byzance et les Arabes, Tome II, 1ére partie: Les relations politiques de Byzance et des Arabes à l'époque de la dynastie macédonienne (867–959) (na jeziku: French), French ed.: Henri Grégoire, Marius Canard, Brussels: Éditions de l'Institut de Philologie et d'Histoire Orientales