Pređi na sadržaj

Bitka kod Lade

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bitka kod Lade
Deo Jonskog ustanka
Grčko-persijskih ratova
Vreme494. p. n. e.
Mesto
kod ostrva Lade, blizu obale Mileta
Ishod Persijska pobeda
Sukobljene strane
Jonija Ahemenidsko kraljevstvo
Komandanti i vođe
Dionizije iz Fokeje Datis?

Bitka kod Lade je bila odlučujuća pomorska bitka 494. p. n. e. između grčkih polisa Jonije i Persijskog carstva u vreme Darija Velikog.[1] Bitka je okončana persijskom pobedom, a nakon toga Persijanci su zauzeli i spalili centar ustanka Milet. Grčki polisi su izgubili bitku kada su brodovi Samosa prešli na persijsku stranu.

Uvod

[uredi | uredi izvor]

Jonski ustanak izazvan je nezadovoljstvom grčkih polisa u Maloj Aziji sa tiranima, koje je postavljala Persija.[2] Tiran Mileta Aristagora pokušao je 499. p. n. e. da osvoji ostrvo Naksos zajedno sa Persijancima. Povukli su se nakon četvoromesečne opsade Naksosa.[3] Aristagora se bojao da ga ne smene zbog neuspešnog pohoda, pa je odlučio da pobuni jonske Grke protiv Persijanaca.[4] U početku su jonski Grci bili uspešni, pa su uz pomoć Atine i Eretrije zauzeli Sard 498. p. n. e.[5] Međutim nakon toga Persijanci su pobedili u bici kod Efesa.[6] Pobuna se nakon toga proširila na Kariju i Kipar.[7] Usledile su tri godine ratovanja bez odlučujućeg efekta. Do 494. p. n. e. persijska vojska i mornarica su se pregrupisale i odlučili su da napadnu epicentar pobune Milet.[8] Jonjani su nastojali da odbrane Milet sa mora, a odbranu samog grada Mileta ostavili su građanima Mileta. Jonska flota se okupila kod ostrva Lade, kraj obale Mileta, dok su Persijanci pokušali da nagovore neke od jonskih gradova da promenu stranu.[9]

Persijske pripreme

[uredi | uredi izvor]

Persijanci su bili zabrinuti velikim brojem grčkih brodova i bojali su se da u slučaju poraza u pomorskoj bici, neće moći da zauzmu Milet. Zbog toga su pozvali jonske tirane, kojima je Aristagora oduzeo vlast, da pokušaju da nagovore svoje bivše podređene podanike da pređu na persijsku stranu, što su oni i pokušali ali nisu uspeli.[10]

Jonske pripreme

[uredi | uredi izvor]

Grčki pomorski zapovednik iz jonskog grada Fokeje, Fokejac Dionizije (stgrč. Διονύσιος ὁ Φωκαιεύς), pokušao je da motiviše jonske Grke i prema Herodotu, obratio im se sledećim rečima:

Najpre ih je pridobio da slušaju njegova naređenja i da uvežbavaju veslanja, probijanja neprijateljskih linija. Grci su se sedam dana držali Dionizijeve discipline, a kada im je dosadilo da vežbaju odustali su i predali se neradu. Vojskovođe sa Samosa su uočile da je kod Jonaca došlo do nereda i pobune, pa su izgledi na pobedu protiv Persijanaca izgledali slabiji. Zbog toga su odlučili da poslušaju ranije savete onih, koji su ih nagovarali da promenu stranu.[12]

Bitka

[uredi | uredi izvor]

Ubrzo nakon pobune protiv Fokejca Dionizija, persijska flota je krenula u napad protiv Jonaca, koji su se grupisali u borbeni poredak. Jonska borbena linija je bila sa istoka na zapad u sledećem rasporedu brodova (po gradovima): Milet (stgrč. Μίλητος) - Prijena (stgrč. Πριήνη) - Mijus (stgrč. Μυοῦς) - Tej (stgrč. Τέως) - Hios (stgrč. Χίος) - Eritra (stgrč. Ἐρυθραί) - Fokeja (stgrč. Φώκαια) - Lezbos (stgrč. Λέσβος) - Samos (stgrč. Σάμος).[13] Međutim iz formacije Lezbos - Samos, većina brodova sa Samosa je napustila položaje i odjedrila. Ipak posade 11 brodova sa Samosa nisu poslušale svoje zapovednike, nego su učestvovali u borbi, ali je nastala rupa u borbenom poretku.[12] Kada su shvatili da je većina brodova sa Samosa napustilo borbeni položaj onda su i brodovi sa Lezbosa pobegli, a nakon njih i većina Jonaca, pa je celo jonsko zapadno krilo brzo nestalo.[10] Najveće gubitke je imao Hios (stgrč. Χίος), koji je imao ukupno 100 brodova i koji su nastavili da se bore, iako su videli da mnogi njihovi saveznici napuštaju bitku. Oni su u žestokoj bici izgubili većinu svojih brodova, ali su i persijancima naneli velike gubitke.[4] Deo njih je uspeo da pobegne preostalim brodovima, a deo posade sa potopljenih brodova pobegao je u grad Mukáli (stgrč. Μυκάλη).[12]

Posle bitke

[uredi | uredi izvor]

Odmah nakon bitke Persijanci su opseli Milet i sa kopna i sa mora.[14] Kada su zauzeli Milet Persijanci su pobili većinu muškaraca, a žene i decu prodali u roblje. Hramove i svetilišta su opljačkali ili uništili.[4] Tako su Persijanci Milet očistili od Milećana a grad su uzeli za sebe, dok su okolnu teritoriju dali su Karijcima (stgrč. Κάριοι) iz Pedasosa (stgrč. Πέδαςος).[14][4]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Lade (494 BCE) - Livius”. www.livius.org. Pristupljeno 2026-01-21. 
  2. ^ „Greco-Persian Wars, The Ionian Revolt (499–493 bce)”. Britannica. 05. 01. 2026. Pristupljeno 20. 01. 2026. 
  3. ^ Keaveney, Arthur (1988). „The Attack on Naxos: A Forgotten Cause of the Ionian Revolt”. The Classical Quarterly (na jeziku: engleski). Cambridge University Press. 38 (1): 76—81. 
  4. ^ a b v g „IONIAN REVOLT”. Encyclopaedia Iranica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2026-01-21. 
  5. ^ „Aristagoras of Miletus, d.c. 497-6 BC”. www.historyofwar.org. Pristupljeno 2026-01-21. 
  6. ^ „Battle of Ephesus, 498 BC”. www.historyofwar.org. Pristupljeno 2026-01-21. 
  7. ^ „Ionian Revolt, 499-493”. www.historyofwar.org. Pristupljeno 2026-01-21. 
  8. ^ „The Ionian Revolt: How a rebellion sparked the Greco-Persian Wars”. History Skills (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2026-01-21. 
  9. ^ Boardman J, Hammond N, Lewis D, Ostwald M, ur. (1988). The Cambridge Ancient History: Persia, Greece and the Western Mediterranean, c.525 to 479 BC (na jeziku: engleski). 4 (2 izd.). Cambridge University Press. ISBN 9780521228046. 
  10. ^ a b „Battle of Lade, 494 BC”. www.historyofwar.org. Pristupljeno 2026-01-21. 
  11. ^ „LacusCurtius • Herodotus — Book VI: Chapters 1‑42”. penelope.uchicago.edu. Pristupljeno 2026-01-21. 
  12. ^ a b v Myres, John (1954). „The Battle of Lade, 494 b.c.”. Greece & Rome (na jeziku: engleski). Cambridge University Press. 1 (2): 50 — 55. 
  13. ^ Archive, Internet Sacred Text. „The History of Herodotus, parallel English/Greek: Book 6:...”. Internet Sacred Text Archive (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2026-01-21. 
  14. ^ a b „Siege of Miletus, 494 BC”. www.historyofwar.org. Pristupljeno 2026-01-21. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Holland, Tom (2006), Persian Fire: The First World Empire and the Battle for the West, New York: Doubleday 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Битка_код_Ладе&oldid=30690425”