Bitka kod Lade

Bitka kod Lade
Deo Jonskog ustanka Grčko-persijskih ratova
Vreme 494. p. n. e. Mesto [[]] Ishod Persijska pobeda
Sukobljene strane
Jonija	Ahemenidsko kraljevstvo
Komandanti i vođe
Dionizije iz Fokeje	Datis?

Bitka kod Lade je bila odlučujuća pomorska bitka 494. p. n. e. između grčkih polisa Jonije i Persijskog carstva u vreme Darija Velikog. Bitka je okončana persijskom pobedom, a nakon toga Persijanci su zauzeli i spalili centar ustanka Milet. Grčki polisi su izgubili bitku kada su brodovi Samosa prešli na persijsku stranu.

Uvod

Jonski ustanak izazvan je nezadovoljstvom grčkih polisa u Maloj Aziji sa tiranima, koje je postavljala Persija. Tiran Mileta Aristagora pokušao je 499. p. n. e. da osvoji ostrvo Naksos zajedno sa Persijancima. Povukli su se nakon četvoromesečne opsade Naksosa. Aristagora se bojao da ga ne smene zbog neuspešnog pohoda, pa je odlučio da pobuni jonske Grke protiv Persijanaca. U početku su jonski Grci bili uspešni, pa su uz pomoć Atine i Eretrije zauzeli Sard 498. p. n. e. Međutim nakon toga Persijanci su pobedili u bici kod Efeza. Pobuna se nakon toga proširila na Kariju i Kipar. Usledile su tri godine ratovanja bez odlučujućeg efekta. Do 494. p. n. e. persijska vojska i mornarica su se pregrupisale i odlučili su da napadnu epicentar pobune Milet.

Jonjani su nastojali da odbrane Milet sa mora, a odbranu samog Mileta ostavili su građanima Mileta. Jonska flota se okupila kod ostrva Lade, kraj obale Mileta. Persijanci su pokušali da nagovore neke od jonskih gradova da promenu stranu.

Persijske pripreme

Persijanci su bili zabrinuti velikim brojem grčkih brodova. Bojali su se da ako ne pobede u pomorskoj bici, da tada neće moći da zauzmu Milet. Zbog toga su pozvali jonske tirane, kojima je Aristagora oduzeo vlast. Persijanci su zamolili tirane, da pokušaju da nagovore svoje bivše podređene da pređu na persijsku stranu. Jonski tirani su pokušali da navedu svoje bivše podanike na izdaju ali nisu uspeli.

Jonske pripreme

Fokejac Dionizije pokušao je da motiviše jonske Grke i prema Herodotu obratio im se sledećim rečima:

"Jonci, naša sudbina stoji na oštrici brijača i pitanje je da li ćemo ostati slobodni ili ćemo postati robovi, pogotovo odbegli robovi. Ako sada ne budete žalili truda, vi ćete doduše morati odmah da se poduhvatite teškog posla, pa ćete tek onda biti u stanju da pobedite svoje neprijatelje i da budete slobodni. A ako budete mlitavi i nedisciplinovani, ne mogu vam staviti u izgled nadu da nećete morati krvlju da platite i da ne ispaštate zbog ustanka. Nego slušajte me i imajte samo poverenja u mene! Obećavam vam da nas, ako samo bogovi budu nepristrasni, neprijatelji neće ni napasti, ili, ako nas i napadnu, da će pretrpeti težak poraz“

Najpre ih je pridobio da slušaju njegova naređenja i da uvežbavaju veslanja, probijanja neprijateljskih linija. Grci su se sedam dana držali Dionizijeve discipline, a kada im je dodijalo da vežbaju odustali su i predali se neradu. Vojskovođe sa Sama su uočile da je kod Jonaca došlo do nereda, pa su izgledi na pobedu protiv Persijanaca izgledali slabiji. Zbog toga su odlučili da poslušaju ranije savete onih, koji su ih nagovarali da promenu stranu.

Bitka

Ubrzo nakon pobune protiv Dionizija persijska flota je krenula u napad protiv Jonaca, Jonci su krenuli u borbenom poretku. Jonska borbena linija je bila sa istoka na zapad: Milet-Prijena-Mijunt-Tej- Hij-Eritra-Fokeja. Lezbos-Samos Samljani su imali 60 brodova i većina je napustila položaje i odjedrila. Ipak posade 11 brodova sa Samosa nisu poslušale svoje zapovednike, nego su učestvovali u borbi. Nastala je rupa u borbenom poretku. Kada su Lezbijci videli da beže Samljani i oni su pobegli, a nakon njih i većina Jonaca. Celo jonsko zapadno krilo je brzo nestalo.

Najveće gubitke su imali Hijani, koji su imali ukupno 100 brodova. Oni su nastavili da se bore, iako su videli da mnogi njihovi saveznici napuštaju bitku. Hijani su u žestokoj bici izgubili većinu svojih brodova, ali probijali su se i kroz persijsku borbenu liniju nanoseći im velike gubitke. Deo Hijana je onda pobegao preostalim brodovima, a ostali sa potopljenih brodova pobegli su u Mikalu.

Posle bitke

Odmah nakon bitke Persijanci su opseli Milet i sa kopna i sa mora. Kada su zauzeli Milet Persijanci su pobili većinu muškaraca, a žene i decu prodali u roblje. Hramove i svetilišta su popljačkali i popalili. Persijanci su Milet očistili od Milećana. Grad su uzeli za sebe, a okolnu teritoriju dali su Karcima iz Pedaza.

Vidi još

• Grčko-persijski ratovi

Izvori

• Herodotova istorija, prevod Milana Arsenića, Matice srpske Novi Sad 1988
• Holland, Tom (2006). Persian Fire: The First World Empire and the Battle for the West. New York: Doubleday