Пређи на садржај

Јонски устанак

С Википедије, слободне енциклопедије
Јонски устанак
Део Грчко-персијских ратова

Војне операције током Јонског устанка.
Време499. п. н. е. − 494. п. н. е.
Место
Мала Азија, Егејско море и Кипар.
Исход Персијска победа
Сукобљене стране
Јонија
Атина
Еретрија		 Ахеменидско царство
Команданти и вође
Аристагора
Хистијеј		 Дарије I

Јонски устанак (499. п. н. е. − 494. п. н. е.), изазван је акцијама Аристагоре, тирана Милета. То је био први већи сукоб Грка и Персијанаца. Тиме су почели Грчко-персијски ратови.[1]

Побуна на Наксосу

[уреди | уреди извор]
Јонско подручје

На егејском острву Наксос, који је био под персијском влашћу, народ се побунио 502. п. н. е. Бивши властодршци Наксоса позивају у помоћ Аристагору, владара Јонског града Милета.[2] Аристагора пристаје, надајући се да ће острво Наксос анектирати он сам. Да би покренуо експедицију против Наксоса Аристагора тражи помоћ од Артаферна, сатрапа Лидије и брата Дарија Великог.[3] Аристагора притом сатрапу обећава територије и нека острва за узврат, што је могао испунити само ако би експедиција била успешна. Сатрап је пристао да помогне, дајући Аристагори флоту бродова под командом персијског адмирала Мегабат (стгрч. Μεγαβάτης).[4] Док су се припремали за напад на Наксос Аристагора вређа адмирала Мегабата, па овај тајно јавља становницима Наксоса да ће доћи до инвазије.[5] Кад је флота напала Наксос, дочекана је са неочекивано великим отпором. Тако се 499. п. н. е. након четири месеца борби Аристагора и Персијанци се повлаче.[6]

Јонска побуна

[уреди | уреди извор]

Због неуспеха експедиције, Аристагора није могао испунити обећање дато сатрапу, па се нашао у тешком положају.[7] У безнађу, да би се спасао, одлучује да побуни јонске Грке против Персијанаца.[1][8] Аристагора сазива савет угледних људи Милета 499. п. н. е. и излаже им план побуне.[2] Сви су се сложили са побуном, а Аристагора се одриче тираније у Милету, па град усваја демократски облик власти.[9] Побуна се брзо ширила и захватила је целу јонску област и Грци су се брзо ослободили Персијске власти. Међутим очекивали су неминован војни одговор Персије. Аристагора одлази у Хеладу и поново користи старе трикове обећавања новца кога нема.[10] Најпре се обратио Спарти као најмоћнијем полису. Позвао је Спартанце да освоје Азију и персијску престоницу Сузу, где их је у царским ризницама чекало богатство достојно бога Зевса, али Спартанци нису пристали.[2] Добио је само подршку Атине и Еретрије.[10]

Напад на Сард

[уреди | уреди извор]

Атињани су бродовима довезли атинске трупе до Ефеса. Заједно са Јоњанима су кренули на сатрапов главни град Сард. Сатрап Артаферн је био изненађен, јер је таман послао трупе да опколе Милет.[11] Грци су заузели сам град Сард, али сатрап се повукао у тврђаву. Грци су попљачкали и запалили град, тако да је Сард спаљен до темеља.[12] У то време се говорило, да се Дарије Велики, на вести о запаљеном Сарду, заклео да ће се осветити Атињанима и да га слуга подсећа три пута дневно на ту обавезу.[13] Након почетних успеха, грчке трупе су почеле повлачење у Ефес, кад се појавило персијско појачање. Али Персијске трупе су их ухватиле у заседи и страховито потукли.[14] Преостали Атињани су се повукли на бродове и вратили у Грчку.[14]

Побуна се шири

[уреди | уреди извор]

Након спаљивања Сарда, јонски устанак се проширио на грчке градове Кипра, а на северу на градове на обалама Хелеспонта и Пропонтиде.[1]

Крај побуне

[уреди | уреди извор]

Иако су грчки градови-државе стекли независност, они се још увек нису могли супротставити Персијском царству. Побуна је убрзо скршена и на Кипру, а остали градови су опкољени. Аристагора је напустио побуну и отишао у Тракију.[15]

До шесте године побуне (494. п. н. е.) сатрап Артаферн је већ заузео неколико побуњених градова-држава, и кренуо је да опседа Милет.[1] Одлучујућа битка одиграла се 494. п. н. е. код острва Ладе на улазу у милетску луку.[16] Иако мања грчка флота је одолевала и добијала битку,[2] а онда су се бродови са Самоса и Лезбоса повукли.[17] Изненадна издаја је преокренула ток битке, тако да је преостала грчка флота потпуно уништена а Милет је освојен и спаљен.[18]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г „Јонски устанак”. Историјска енциклопедија. Приступљено 22. 1. 2019. 
  2. ^ а б в г „IONIAN REVOLT”. Encyclopaedia Iranica (на језику: енглески). Приступљено 2026-01-23. 
  3. ^ „History of Iran: Histories of Herodotus, Book 5”. www.iranchamber.com. Приступљено 2026-01-23. 
  4. ^ Briant, Pierre (2002). From Cyrus to Alexander, A History of the Persian Empire (на језику: енглески). Превод: Daniels, Peter T. Eisenbrauns. ISBN 1-57506-031-0. 
  5. ^ „Siege of Naxos, 499 BC”. www.historyofwar.org. Приступљено 2026-01-23. 
  6. ^ „LacusCurtius • Herodotus — Book V: Chapters 28‑54”. penelope.uchicago.edu. Приступљено 2026-01-23. 
  7. ^ Keaveney, Arthur (1988). „The Attack on Naxos: A Forgotten Cause of the Ionian Revolt”. The Classical Quarterly (на језику: енглески). Cambridge University Press. 38 (1): 76—81. 
  8. ^ Archive, History. „Warfare | Siege of Naxos (499 BC)”. History Archive (на језику: енглески). Приступљено 2026-01-23. 
  9. ^ „ARISTAGORAS”. Encyclopaedia Iranica (на језику: енглески). Приступљено 2026-01-23. 
  10. ^ а б „Greco-Persian Wars, The Ionian Revolt (499–493 bce)”. Britannica. 05. 01. 2026. Приступљено 20. 01. 2026. 
  11. ^ „Artaphernes the Elder (fl.500-492 BC)”. www.historyofwar.org. Приступљено 2026-01-23. 
  12. ^ „Battle of Sardis, 498 BC”. www.historyofwar.org. Приступљено 2026-01-23. 
  13. ^ Green, Peter (1996). The Greco-Persian Wars (на језику: енглески). University of California Press. стр. 46—47. ISBN 9780520203136. 
  14. ^ а б „Battle of Ephesus, 498 BC”. www.historyofwar.org. Приступљено 2026-01-23. 
  15. ^ „The History of Herodotus, Volume 2 | Project Gutenberg”. www.gutenberg.org. Приступљено 2026-01-23. 
  16. ^ „Lade (494 BCE) - Livius”. www.livius.org. Приступљено 2026-01-23. 
  17. ^ „Battle of Lade, 494 BC”. www.historyofwar.org. Приступљено 2026-01-23. 
  18. ^ „Siege of Miletus, 494 BC”. www.historyofwar.org. Приступљено 2026-01-23. 
Јонски устанак на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јонски_устанак&oldid=30696818”