Пређи на садржај

Битка код Ладе

С Википедије, слободне енциклопедије
Битка код Ладе
Део Јонског устанка
Грчко-персијских ратова
Време494. п. н. е.
Место
код острва Ладе, близу обале Милета
Исход Персијска победа
Сукобљене стране
Јонија Ахеменидско краљевство
Команданти и вође
Дионизије из Фокеје Датис?

Битка код Ладе је била одлучујућа поморска битка 494. п. н. е. између грчких полиса Јоније и Персијског царства у време Дарија Великог.[1] Битка је окончана персијском победом, а након тога Персијанци су заузели и спалили центар устанка Милет. Грчки полиси су изгубили битку када су бродови Самоса прешли на персијску страну.

Увод

[уреди | уреди извор]

Јонски устанак изазван је незадовољством грчких полиса у Малој Азији са тиранима, које је постављала Персија.[2] Тиран Милета Аристагора покушао је 499. п. н. е. да освоји острво Наксос заједно са Персијанцима. Повукли су се након четворомесечне опсаде Наксоса.[3] Аристагора се бојао да га не смене због неуспешног похода, па је одлучио да побуни јонске Грке против Персијанаца.[4] У почетку су јонски Грци били успешни, па су уз помоћ Атине и Еретрије заузели Сард 498. п. н. е.[5] Међутим након тога Персијанци су победили у бици код Ефеса.[6] Побуна се након тога проширила на Карију и Кипар.[7] Уследиле су три године ратовања без одлучујућег ефекта. До 494. п. н. е. персијска војска и морнарица су се прегруписале и одлучили су да нападну епицентар побуне Милет.[8] Јоњани су настојали да одбране Милет са мора, а одбрану самог града Милета оставили су грађанима Милета. Јонска флота се окупила код острва Ладе, крај обале Милета, док су Персијанци покушали да наговоре неке од јонских градова да промену страну.[9]

Персијске припреме

[уреди | уреди извор]

Персијанци су били забринути великим бројем грчких бродова и бојали су се да у случају пораза у поморској бици, неће моћи да заузму Милет. Због тога су позвали јонске тиране, којима је Аристагора одузео власт, да покушају да наговоре своје бивше подређене поданике да пређу на персијску страну, што су они и покушали али нису успели.[10]

Јонске припреме

[уреди | уреди извор]

Грчки поморски заповедник из јонског града Фокеје, Фокејац Дионизије (стгрч. Διονύσιος ὁ Φωκαιεύς), покушао је да мотивише јонске Грке и према Херодоту, обратио им се следећим речима:

Најпре их је придобио да слушају његова наређења и да увежбавају веслања, пробијања непријатељских линија. Грци су се седам дана држали Дионизијеве дисциплине, а када им је досадило да вежбају одустали су и предали се нераду. Војсковође са Самоса су уочиле да је код Јонаца дошло до нереда и побуне, па су изгледи на победу против Персијанаца изгледали слабији. Због тога су одлучили да послушају раније савете оних, који су их наговарали да промену страну.[12]

Битка

[уреди | уреди извор]

Убрзо након побуне против Фокејца Дионизија, персијска флота је кренула у напад против Јонаца, који су се груписали у борбени поредак. Јонска борбена линија је била са истока на запад у следећем распореду бродова (по градовима): Милет (стгрч. Μίλητος) - Пријена (стгрч. Πριήνη) - Мијус (стгрч. Μυοῦς) - Теј (стгрч. Τέως) - Хиос (стгрч. Χίος) - Еритра (стгрч. Ἐρυθραί) - Фокеја (стгрч. Φώκαια) - Лезбос (стгрч. Λέσβος) - Самос (стгрч. Σάμος).[13] Међутим из формације Лезбос - Самос, већина бродова са Самоса је напустила положаје и одједрила. Ипак посаде 11 бродова са Самоса нису послушале своје заповеднике, него су учествовали у борби, али је настала рупа у борбеном поретку.[12] Када су схватили да је већина бродова са Самоса напустило борбени положај онда су и бродови са Лезбоса побегли, а након њих и већина Јонаца, па је цело јонско западно крило брзо нестало.[10] Највеће губитке је имао Хиос (стгрч. Χίος), који је имао укупно 100 бродова и који су наставили да се боре, иако су видели да многи њихови савезници напуштају битку. Они су у жестокој бици изгубили већину својих бродова, али су и персијанцима нанели велике губитке.[4] Део њих је успео да побегне преосталим бродовима, а део посаде са потопљених бродова побегао је у град Мука́ли (стгрч. Μυκάλη).[12]

После битке

[уреди | уреди извор]

Одмах након битке Персијанци су опсели Милет и са копна и са мора.[14] Када су заузели Милет Персијанци су побили већину мушкараца, а жене и децу продали у робље. Храмове и светилишта су опљачкали или уништили.[4] Тако су Персијанци Милет очистили од Милећана а град су узели за себе, док су околну територију дали су Каријцима (стгрч. Κάριοι) из Педасоса (стгрч. Πέδαςος).[14][4]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Lade (494 BCE) - Livius”. www.livius.org. Приступљено 2026-01-21. 
  2. ^ „Greco-Persian Wars, The Ionian Revolt (499–493 bce)”. Britannica. 05. 01. 2026. Приступљено 20. 01. 2026. 
  3. ^ Keaveney, Arthur (1988). . „The Attack on Naxos: A Forgotten Cause of the Ionian Revolt”. The Classical Quarterly (на језику: енглески). Cambridge University Press. 38 (1): 76—81. 
  4. ^ а б в г „IONIAN REVOLT”. Encyclopaedia Iranica (на језику: енглески). Приступљено 2026-01-21. 
  5. ^ „Aristagoras of Miletus, d.c. 497-6 BC”. www.historyofwar.org. Приступљено 2026-01-21. 
  6. ^ „Battle of Ephesus, 498 BC”. www.historyofwar.org. Приступљено 2026-01-21. 
  7. ^ „Ionian Revolt, 499-493”. www.historyofwar.org. Приступљено 2026-01-21. 
  8. ^ „The Ionian Revolt: How a rebellion sparked the Greco-Persian Wars”. History Skills (на језику: енглески). Приступљено 2026-01-21. 
  9. ^ Boardman J, Hammond N, Lewis D, Ostwald M, ур. (1988). The Cambridge Ancient History: Persia, Greece and the Western Mediterranean, c.525 to 479 BC (на језику: енглески). 4 (2 изд.). Cambridge University Press. ISBN 9780521228046. 
  10. ^ а б „Battle of Lade, 494 BC”. www.historyofwar.org. Приступљено 2026-01-21. 
  11. ^ „LacusCurtius • Herodotus — Book VI: Chapters 1‑42”. penelope.uchicago.edu. Приступљено 2026-01-21. 
  12. ^ а б в Myres, John (1954). . „The Battle of Lade, 494 b.c.”. Greece & Rome (на језику: енглески). Cambridge University Press. 1 (2): 50 — 55. 
  13. ^ Archive, Internet Sacred Text. „The History of Herodotus, parallel English/Greek: Book 6:...”. Internet Sacred Text Archive (на језику: енглески). Приступљено 2026-01-21. 
  14. ^ а б „Siege of Miletus, 494 BC”. www.historyofwar.org. Приступљено 2026-01-21. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Holland, Tom (2006), , Persian Fire: The First World Empire and the Battle for the West, New York: Doubleday 
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Битка_код_Ладе&oldid=31011960”