Bitka kod Munde

Bitka kod Munde
Deo Cezarovog građanskog rata
Cezarov pohod do Munde
Vreme 17. mart 45. p. n. e. Mesto Hispanija Ishod Cezarovska pobeda
Sukobljene strane
populari	optimati
Komandanti i vođe
Julije Cezar Kvint Fabije Maksim Gaj Kaninije Rebil Kvint Pedije	Tit Labijen  † Publije Acije Var  † Gnej Pompej Mlađi

Bitka kod Munde predstavlja poslednju bitku Cezarovoga građanskoga rata, a odigrala se 17. marta 45. p. n. e. između vojske pod zapovedništvom Gaja Julija Cezara i republikanske vojske pod zapovedništvom Gneja Pompeja Mlađega. Cezar se nakon pobede u toj bici i pogibije Tita Labijena i Pompeja Mlađega vratio u Rim, gde je uzeo titulu diktatora.

Pozadina

Pompeji preuzimaju Daljnju Hispaniju

Gnej Pompej Veliki je predvodio republikance sve do bitke kod Farsala 48. p. n. e. i neko vreme nakon nje. Republinska vojska se nakon toga preselila u severnu Afriku sve do poraza u bici kod Tapsa 46. p. n. e. Posle toga tokom 45. p. n. e. preselili su se u Hispaniju. U Hispaniji su se pobunile dve legije Cezarove vojske, u čijem sastavu su bili bivši Pompejevi veterani. Te dve legije su prešle na stranu Gneja Pompeja Mlađega, a brzo nakon toga pridružili su im se ostaci Pompejeve vojske u Hispaniji. Tim snagama komandovali su Pompejevi sinovi Gnej Pompej Mlađi, Sekst Pompej i talentovani vojskovođa Tit Labijen. Koristeći se sredstvima provincije oni su uspeli da okupe vojsku od tri legije. Uz pomoć te vojske preuzeli su kontrolu nad Daljnjom Hispanijom sa glavnim gradom u Kordubi (Kordoba). Cezarove vojskovođe Kvint Pedije i Kvint Fabije Maksim se nisu usuđivali da se suoče sa Pompejevom vojskom. Ostali su u Okulbu, oko 56 kilometara istočno od Kordube i tražili su od Cezara da im pošalje pomoć.

Cezar uspešno ratuje protiv Pompeja Mlađega

Cezar je bio prinuđen da krene iz Rima u Hispaniju da se obračuna sa braćom Pompeja. U Hispaniju je stigao za 27 dana. U Hiopaniju je pored dve pouzdane legije ~ X i V legije poveo i dve nove legije - III i VI legija. Ipak uglavnom je morao da se oslanja na snage, koje bi regrutovao u Hispaniji. Cezar je nakon jednomesečnoga putovanja stigao u Obulko decembra 46. p. n. e.. Pompej Mlađi je do Cezarovoga dolaska uspeo da zauzme celu provinciju sem dobro utvrđenoga uporišta Ulpije. Pompej Mlađi je nekoliko meseci neuspešno opsedao Ulpiju. Cezar je po dolasku uspeo da najpre ubaci dodatnu vojsku u Ulpiju, a onda preteći napadom na Kordubu natera Pompeja Mlađega da digne opsadu Ulpije. Cezar međutim nije uspevao da zauzme Kordubu, koju je branio Sekst Pompej. Po savetu Tita Labijena Pompej Mlađi je izbegavao otvorenu bitku sa Cezarom. Cezar je nakon kraće opsade uspeo 19. februara 46. p. n. e. da zauzme utvrđeni grad Ategu. Bio je to značajan udarac prestižu Pompejeve vojske, pa je nakon toga poraza deo vojske počeo da prelazi na stranu Cezara. Cezar je pobedio i u okršaju kraj Sorikarije 7. marta 45. p. n. e.. Tada su mnogi Rimljani počeli da napuštaju Pompejevu vojsku, pa je Gnej Pompej Mlađi zbog toga bio prisiljen da odustane od taktike izbegavanja odlučne bitke.

Raspored snaga pred bitku

Dve vojske susrele su se u ravnici Munde u južnoj Španiji. Cezar je svoju vojsku 17. marta 45. p. n. e. razvio u bojni poredak. Očekivao je da će Pompejeva vojska sići na ravan teren, ali Pompej Mlađi je svoju vojsku zadržao na obroncima brda. Pompej Mlađi je raspolagao sa 13 legija, 6.000 konjanika i 6.000 lakih pešaka. Osnovano se nameće pitanje je da li je svih 13 Pompejevih legija bilo u punom broju, uzvevši u obzir ranije gubitke i potrebe da se deo vojske odvoji za garnizone. Cezar je raspolagao sa 80 kohorti ~ 8 legija i 8.000 konjanika. U sastavu Cezarove vojske bila je mavarska konjica kralja Boguda. Obe vojske su konjicu rasporedile na oba krila. Cezar je komandovao desnim krilom, gde je po običaju rasporedio elitnu i najpouzdaniju X legiju. Na levo krilo rasporedio je dosta pouzdanu i iskusnu III i V legiju. Tit Labijen je komandovao Pompejevim desnim krilom.

Bitka

Cezar je prvi naredio da njegova vojska krene u napad, iako je teren više odgovarao neprijateljskoj strani. Neko vreme nijedna strana nije imala izrazitu prednost. U jednom trenutku Cezarova vojska je počela da popušta i pretilo je da mu se cela borbena linija raspadne. Cezar je tada istrčao i jurišao do na svega nekoliko metara od protivnika izlažući se opasnosti, samo da bi ohrabrio vojsku i preokrenuo bitku. Po svemu sudeći Cezar i Pompej Mlađi sjahali i borili se u prvim redovima izlažući se opasnosti, ali ujedno predstavljajući primer za svoju vojsku. To ukazuje koliko je očajna bila bitka kod Munde za oba komandanta. Celoga dana bitka se vodila promenljivom srećom, a do preokreta je došlo tek uveče. Cezarova X legija je na desnom krilu prva izvršila prodor, pa je Tit Labijen sa svoga desnoga krila poslao pojačanje svom ugroženom levom krilu. Međutim pojačanje nije moglo lako da dođe i uspostavi poredak. Mavarska konjica sa levoga krila iskoristila je priliku, pa je otpozadi napala Pompejev logor. Tit Labijen je onda poslao vojsku da spasi logor, ali prebacivanje njegovih snaga ostala vojska je krivo protumačila kao beg sa bojišta, pa je to obeshrabrilo Pompejevu vojsku i izazvalo beg.

Situacija nakon bitke i polsedice

Pompejeva vojska je bežala u neredu. Veliki deo vojske je poginuo tokom bega do Munde. Poginulo je navodno 30000 Pompejevih vojnika, ali izgleda da se radi o preteranim brojevima. Gnej Pompejeve vojskovođe Tit Labijen i Publije Acije Var su poginuli u bici. Cezarova vojska je izgubila oko 1000 vojnika.

Cezar je Kvinta Fabija Maksima ostavio da opseda Mundu. Posle velikoga poraza mnogi Pompejevi vojnici su pobegli u Kordubu, ali Cezar je za dan osvojio grad. Pompej Mlađi je pobegao sa 150 konjanika u Kartaju. Međutim nakon nekoga vremena tražio je utočište na kopnu, ali uhvaćen je i pogubljen. Jedino je Sekst Pompej uspeo da pobegne. Bitkom kod Munde okončao se Cezarov građanski rat.

Literatura

• Gaj Julije Cezar, Galski rat - Građanski rat, Matica Srpska, Novi Sad, 1980. godine
• Apijan iz Aleksandrije, Rimski Građanski ratovi, Kultura, Beograd, 1967. godine
• Miroslava Mirković (2002). Rimska država pod Kraljevima i u doba Republike (753—27. pre Hr.): Istorija i institucije. Beograd: Dosije.