Bitka kod Sanija

Bitka kod Sanija
Deo Muslimansko osvajanje Persije
Deo islamskog osvajanja Persije i pohod Halida ibn el Valida
Vreme novembar 633. god n.e Mesto Sanija, Mesopotamija , južni Irak Ishod odlučujuća muslimanska taktička pobeda
Sukobljene strane
Rašidunski kalifat	Sasanidsko carstvo Arapski hrišćani
Komandanti i vođe
Halid ibn el Valid	Rabi bin Budžair
Jačina
15.000 ljudi	5.000-10.000 ljudi
Žrtve i gubici
minimalni	5,000

Bitka kod Sanija (arapski: معركة الثني) vodila se između muslimanske arapske vojske i Sasanidskog carstva. Kada je Halid ibn Valid prešao iz Ajn el Tamra u Dumat El Džandal zbog pomoći Ijadu ibn Ganmu, persijski dvor je verovao da se Halid vratio u Arabiju sa velikim delom svoje vojske, Persijci su odlučili da muslimane odbace nazad u pustinju i da povrate teritorije i ugled koji je carstvo izgubilo. Persijci su odlučili da se više neće boriti protiv Halida, ali bili su prilično spremni da se bore protiv muslimana bez Halida ibn el Valida. Halid ibn el Valid prvo ih je pobedio u bici kod Muzajaha, a zatim je napredovao prema Saniju.

Pozadina

Do ovog vremena Bahman je organizovao novu vojsku, koju su jednim delom činili preživeli iz bitke kod Ulaisa, a drugim delom činili veterani garnizona iz drugih delova carstva, a delom i sveži regruti. Ova vojska je sada bila spremna za bitku. Međutim, zbog svijuh brojnih i neiskusnih regruta, nije imala isti kvalitet kao snage koje su se borila protiv muslimana južno od Eufrata. Bahman je odlučio da ne pušta ovu vojsku u borbu sve dok njene snage ne budu bile pojačane velikim snagama hrišćanskih Arapa, koji su ostale odani carstvu. Stoga je pokrenuo pregovore sa Arapima.

Hrišćanski Arapi su sa se rado odazvali pozivu i oberučke ga prihvatili o čemu su izvestili nestrpljivi sasanidski dvor. Osim poraza u bici kod Ajn el Tamra, razjareni Arapi sa ovog područja takođe su zahtevali osvetu zbog ubistva svog velikog plemenskog vođe, Aka ibn Kajs ibn Bašira. Oni su pritom bili zabrinuti usled čega su želeli da povrate svoju zemlju koju su im muslimani preoteli,kao i da oslobode svoje drugove koji su pali u zarobljeništvo osvajača. Veliki broj klanova počeo je da se priprema za rat. Bahman je podelio persijske snage na dve terenske vojske i poslao ih iz Ktesifona. Jedana se pod Ruzbehom premestila u Husaid, a druga, pod Zarmahrom, je prešla u Hanafis. U ovom periodu te dve vojske nalazile su se u odvojenim oblastima radi lakšeg kretanja i upravljanja, ali one nisu trebale da napuste ove lokacije sve dok hrišćanski Arapi ne budu bili spremni za borbu. Bahman je planirao da skoncentriše celokupnu carsku vojsku kako bi sačekao muslimanski napad ili krenuo na jug kako bi se sukobio sa muslimanima kod Hire.

Ali hrišćanski Arapi još nisu bili spremni. Formirali su dve grupe: prvu, pod vođstvom Huzail bin Imrana,koja se koncentrisala kod Muzajaha; drugu, pod zapovedništvom Rabia bin Budžaira,koja se okupila na dva mesta koja su se nalazila u neposrednoj blizini jedno drugom - Sanija i Zumaila. Ove dve grupe, bi se kad budu spremne, pridružile Persijanicima i formirale jednu veliku, moćnu vojsku. To je situacija koja je dočekala Halida po dolasku u Hiru iz Dumat El Džandala negde za vreme četvrte nedelje u septembru 633. godine. Situacija je mogla poprimiti opasne razmere, ali samo u slučaju kada bi se četiri carske vojske uspele ujediniti i preduzeti ofanzivne akcije protiv Hire.

Halid je odlučio da krene u borbu i uništi svaku carsku vojsku ponaosob. Imajući na umu ovu strategiju, on je podelio muslimanski garnizon iz Hire na dva korpusa, od kojih je jedan stavio pod zapovedništvo El Kake ibn Amr at Tamimija, a drugu pod Abu Lailuom. Halid ih je obojicu poslao u Ajn el Tamr, gde će im se on nešto kasnije pridružiti, nakon što se budu odmorile trupe koje su ratovale kod Dumat El Džandala.

Nekoliko dana kasnije cela muslimanska vojska bila je skoncentrisana u Ajn el Tamru, osim malog garnizona ostavljenog pod Ijad ibn Ganmom koji je imao zadatak da se brine o Hiri. Vojka je sada bila organizovana u tri korpusa od po oko 5.000 ljudi, od kojih je jedan deo bio čuvan u rezervi. Halid je poslao El Kaku ibn Amr at Tamimija u Husaidu i Abu Lailu u Hanafis sa naredbama za uništenje persijskih snage na tim položajima. Halid je imao nameru da krene u brzu i istovremenu borbu sa obe persijske vojske, tako da ni jedna ne može pobeći, dok bi druga bila razbijena na komade. Ali su izgledi za ovako nešto bili vrlo mali; jer je marš do Hanafisa bio duži nego do Husaida, a Abu Laila nije uspeo da premesti svoje snage dovoljnom brzo čime bi nadoknadio ovu razliku. U međuvremenu, Halid je ostao sa svojim rezervnim korpusom u Ajn el Tamru kako bi se zaštitio od bilo kakvog ofanzivnog pokreta iz Sanijia i Zumaila u pravcu prema Hiri. Kaka je porazio persijsku vojsku kod Husaida, a preostala vojska se povukla u Hanafis. Kada je zapovednik vojske u Hanafisu čuo za pobedu Muslimana kod Husaida; povukao je svoje snage u Muzajah i pridružio se hrišćanskim Arapima, gde ih je kasnije pobedio Halid ibn el Valid u bici kod Muzajaha.

Halidov manevar

Preostali ciljevi bili su Muzajah i Sanija i Zumial, Halid ibn el Valid je odabrao Muzajah. Drugi cilj je bio manjeg značaja i njime je mogao da se pozabavi kasnije, jer je do tog monenta Halidovim špijunima pošlo za rukom da utvrde tačne lokacije carskog logora kod Muzajaha. Da bi se izborio sa tim poduhvatom, osmislio je manevar koji se, retko primenjivan u istoriji,inače jedan od najtežih za kontrolu i koordinaciju – koji je obuhvatio istovremeno umeravanje napada iz tri pravca na istu tačku usred noći.

Bitka

Halid je odlučio da ponovi manevar iz bitke kod Muzajaha. Njegova vojska delovala bi u tri korpusa kao i do sada. Od Muzajaha, korpus je marširao zasebnim maršutama i zatim se zajedničkim silama usredsredio za napad na Saniju u unapred određenoj noći i vremnu. Halid je napredovao na direktnom pravcu iz Muzajaha, dok se drugi korpus široko kretao po bokovima. U određenoj noći i u dogovoreno vreme - u drugoj nedelji novembra 633. (prva nedelja Ramazana, 12 hidžri) - tri korpusa su se ustremila na arapski logor u Saniju. Ovog puta je još manje Arapa preživjelo pokolj. Međutim, žene i deca i mnogi mladići su pošteđeni i zatočeni. Arapski zapovednik Rabi'in bin Budžair je ubijen.

Posledice

Nakon bitke kod Sanija, Halid ibn Valid je napao arapske snage kod Zumaila i uništio ih, nakon čega se persijska moć u Iraku konačno završila.

Onlajn izvori

• A.I. Akram, The Sword of Allah: Khalid bin al-Waleed, His Life and Campaigns Lahore, 1969

Reference

• A.I. Akram, The Sword of Allah: Khalid bin al-Waleed, His Life and Campaigns, Nat. Publishing. House, Rawalpindi (1970) ISBN 0-7101-0104-X.