Bitka na Ebru

Za druge upotrebe, pogledajte Bitka na Ebru (višeznačna odrednica).

Bitka na Ebru
Deo Drugoga punskoga rata
Ilustracija 1852. godine.
Vreme 217. p. n. e. Mesto Ebro Ishod Rimska pobeda
Sukobljene strane
Antička Kartagina	Rimska republika
Komandanti i vođe
Himilko	Gnej Kornelije Scipion Kalvus

Bitka na reci Ebro je pomorska bitka između kartaginjanske flote pod zapovedništvom Himilko i rimske flote pod zapovedništvom Gneja Kornelija Scipiona Kalva. Bitka se odvijala na ušću reke Ebro u proleće 217. p. n. e. Rimska flota je imala 55 brodova, a kartaginjanska flota je imala 40 brodova. Kartaginjanski komandant u Iberiji Hazdrubal Barka krenuo je u pohod sa flotom i kopnenom vojskom da bi uništio rimsku bazu severnu od reke Ebro. Međutim nakon iznenednoga napada rimske flote potpuno je uništen kartaginjanski pomorski kontingent. Izgubili su 29 brodova i kontrolu nad morem oko Iberije. Pobeda je ojačala rimsku reputaciju, pa su se neka iberska plemena pobunila protiv Kartaginjana.

Uvod

Nakon pobede nad Hanonom u bici kod Kise Gnej Kornelije Scipion Kalv je konsolidovao i učvršćivao rimsku kontrolu nad područjem severno od reke Ebro. Iz svoje baze u Taraku napadao je kartaginjansku teritoriju južno od reke Ebro. Iz Rima nije dobijao veća pojačanja. Kartaginjanski komandant u Iberiji Hazdrubal Barka mobilizovao je mnogo iberijskih vojnika, pa je bitno povećao svoju vojsku. Tokom 218. p. n. e. prilikom Hanibalovoga odlaska na pohod Kartaginjani su u Iberiji imali 40 ratnih brodova. Tokom zime 218/217. p. n. e. Hazdrubal Barka je opremio 10 novih brodova i obučio je nove posade. Hazdrubal je odlučio da krene u pohod na rimske teritorije severno od Ebra. Hazdrubal je komandovao kopnenom vojskom, a Hamilkar je komandovao flotom od 40 brodova. Krenuli su u pohod duž obale, a brodovi bi tokom noći bili kraj kopnene vojske. Gnej Kornelije Scipion se bojao da je kartaginjanska kopnena vojska brojnija od njegove vojske, pa je zbog toga odlučio da se bori u pomorskoj bici. Imao je 35 rimskih brodova, a grčki saveznički grad Masilija ( Marselj ) poslao mu je 20 brodova.

Bitka

Kada je došla do reke Ebro kartaginjanska flota se usidrila blizu estuarija. Pošto nije bilo transportnih brodova, koji bi vozili snabdevanje mornari i posada krenuli su u snabdevanje po okolini. Hazdrubal Barka je imao izviđače, koji su bili zaduženi da osmatraju i izviđaju neprijateljske aktivnosti, ali Hamilkar nije imao izviđačkih brodova. Jedan par brodova iz Masilije uočio je usidrenu kartaginjansku flotu, umakao je neopaženo i upozorio Gneja Kornelija Scipiona da je kartaginjanska flota usidrena kraj reke Ebro. Rimska flota isplovila je iz Taraka i nalazila se na oko 14 kilometara od kartaginjanske flote u trenutku kada je Scipion dobio informaciju od izviđačkih brodova. Gnej je na svoje brodove ukrcao biranu vojsku i krenuo je da napadne kartaginjansku flotu. Hazdrubalovi kopneni izviđači uočili su rimsku flotu pre nego što je mornarica uočila dolazak opasnosti. Dimnim signalima upozorili su svoju flotu. Većina posada brodova bila je u snabdevanju, pa su morali da žure na svoje brodove i na brzinu su isplovili u lošem poretku. Zbog izostanka koordinacije i iznenađenja neki brodovi su imali premalo posade. Kada je Hamilkar isplovio Hazdrubal je izveo svoju kopnenu vojsku na obalu da bi ohrabrio flotu.

Rimljani su imali prednost ne samo u brojnijoj floti i faktoru iznenađenja, nego su njihovi brodovi imali veću borbenu gotovost jer je kod Kartaginjana jedna četvrtina posade bila novoobučena. Rimska flota je imala 55 brodova, a kartaginjanska 40 brodova. Rimljani su formirali dve linije sa 35 brodova u prvoj i 20 masilijinih brodova u drugoj liniji. Masilijani su posedovali veliko pomorsko znanje. Rimljani su se sukobili sa karatginjanskim brodovima i potopili su četiri broda, a nakon toga popeli su se i zarobili još dva broda. Kartaginjanske posade su se obeshrabrile i brodovima su se usmerili na plažu i potražili zaštitu među kopnenom vojskom. Rimljani su pokupili i odvukli 25 brodova ostavljenih na plaži.

Posledice i značaj

Taj kartaginjanski poraz imao je dalekosežan značaj. Hazdrubal Barka se odmah nakon poraza vratio do Nove Kartagine bojeći se da će rimska flota napasti kartaginjanske teritorije. Pošto je bio razbijen iberijski kontingent u kartaginjanskoj mornarici Hazdrubal je bio prisiljen da ili traži pojačanje iz Kartagine ili da gradi nove brodove. Iberijske posade su se pokazale jako loše, a njihovo otpuštanje izazvalo je pobunu plemena Trudetana, pa je Kartagina bila prisiljena da pošalje Hazdrubalu 4.000 pešaka i 500 konjanika. Hazdrubal je tokom cele 216. p. n. e. imao problema sa gušenjem pobune. Iako su Rimljani zarobili neprijateljsku flotu ipak im je u jesen 217. p. n. e. stigao Publije Kornelije Scipion sa 30 brodova i 8.000 vojnika sa instrukcijama da sprečavaju da Hanibal dobija pomoć iz Iberije. Bilo je to jedino pojačanje, koje su Rimljani poslali u Iberiju do 211. p. n. e. Braća Scipion napadali su Kartaginjansku Iberiju i sukobili su se sa Hazdrubalom Barkom u bici kod Dertoze 215. p. n. e. Gnej Kornelije Scipion osigurao je neometano snabdevanje rimske vojske u Iberiji, a rimska flota je napadala kartaginjanska područja u Iberiji. Jedina veća kartaginjanska pomorska ekspedicija iz Iberije bio je dolazak Magona Barke u Italiju 204. p. n. e.

Vidi još

• Drugi punski rat
• Opsada Sagunta
• Bitka kod Kise
• Bitka kod Dertose

Izvori

• Polibije,Istorije
• Tit Livije