Bitka na Kaliakudi
| Bitka na Kaliakudi | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Grčkog rata za nezavisnost | |||||||
 Slika Panajotisa Zografosa, Bitke Grka kod Karpenisija i Kaliakude | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
 Prva grčka republika |
 Osmansko carstvo | ||||||
| Komandanti i vođe | |||||||
|
Ziguris Cavelas † Nikolas Kontogianis † | Mustafa-paša Bušatlija | ||||||
| Jačina | |||||||
| 2.500 | 15.000 | ||||||
| Žrtve i gubici | |||||||
| 150 poginulih | 500 poginulih | ||||||
Bitka na Kaliakudi (grč. Μάχη της Καλιακούδας) vođena je 28-29. avgusta 1823, između grčkih ustanika i osmanske vojske skadarskog Mustafa-paše Bušatlije. Nakon što su uspeli da nanesu teške gubitke vojsci Mustafa-paše u bici kod Karpenisija, Grci su zauzeli odbrambene položaje na planini Kaliakuda u Evritaniji. Tu će doći do drugog pokušaja grčkih ustanika da zaustave prodor Osmanlija ka Misolongiju.
Neočekivana pogibija Markosa Bocarisa sprečila Grke da iskoriste pobedu kod Karpenisija i konsoliduju svoje snage. Komandu nad ustanicima, koji su morali preći u defanzivu, preuzeo je Ziguris Cavelas. Utvrdili su se na planini Kaliakudi, preko koje je išao najkraći put ka Misolongiju.[1] Osmanska vojska pod komandom Mustafa-paše i Đelaledin bega napala ih je 28. avgusta. Grci su držali svoje položaje i odbili sve napade tog dana sa minimalnim gubicima. Takođe, u toku bitke prispela su im i pojačanja, lokalni kapetan Nikolas Kontogianis doveo je svojih 1.000 boraca.
Kada su se borbe smirile, pojedini Grci savetovali su noćni napad, sličan onome koji je uspešno izveden kod Karpenisija. Cavelas je to odbacio kao nepotrebno smatrajući da su ustaničke odbrambene pozicije neprobojne.
Sledećeg dana, Osmanlije su napale ponovo, ali još jednom su odbijeni. Ipak, u toku sukoba Muhtar Kiafazezi sa 400 Osmanlija uspeva da pronađe nebranjeni put kroz planinu i da tako napadne Grke sa boka. U borbi koja je usledila, 150 Grka je poginulo, uključujući i kapetane Zigurisa Cavelasa, Nikolasa Kontogianisa, Dimosa Kicosa i Kastaniotisa. Ostatak vojske uspeo je da se probije i regrupiše u Misolongiju. Osmanlijama su naneti gubici od oko 500 poginulih.[2]
Nakon ove bitke, put ka Misolongiju bio je otvoren za osmansku vojsku koja se tako spojila sa snagama Omera Vrionija 17. septembra, i otpočela opsadu grada 20. septembra.[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Metaxas, Konstantinos, Historical Memoirs of the Greek Revolution, Athens 1878.