29. август
Из Википедије, слободне енциклопедије
29. август (29.08.) је 241. дан у години по грегоријанском календару (242. у преступној години). До краја године има још 124 дана.
Догађаји[уреди]
| август | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
- 1189. — Дубровник је склопио уговор са босанским баном Кулином којим се Дубровчанима даје слобода трговања у Босни без икаквих ограничења и намета. Уговор је један од најстаријих сачуваних докумената у региону.
- 1521. — Турци су под командом султана Сулејмана I Величанственог освојили Београд и прогласили га за седиште Смедеревског санџака. Београд је постао погранична тврђава из које је турска војска нападала Угарску и Аустрију.
- 1526. — У бици код Мохача турска војска под командом Сулејмана II Величанственог победила је трупе мађарског краља Лудовика II, који се приликом повлачења утопио у реци. Угарска држава се распала на три дела: један је потпао под Турке, другим је завладао угарски владар Јован Запоља, а трећи је дошао под власт Хабзбурга, који су након Запољине смрти 1540. преузели угарски престо.
- 1756. — Нападом на Саксонију, пруски краљ Фридрих II Велики је отпочео Седмогодишњи рат, први оружани сукоб свих европских сила који се потом пренео на ратишта у Азији и Северној Америци. Завршен је 10. фебруара 1763. миром у Паризу.
- 1820. — У Порту у Португалу је почела грађанска револуција која је присилила краља Жоаоа VI да 1821. донесе либерални устав, којим су укинути инквизиција и привилегије феудалаца.
- 1825. — Португал је признала независност Бразила под царем Педром I.
- 1842. — Завршен је Први опијумски рат између Кине и Велике Британије споразумом о миру у Нанкингу, према којем је Кина морала да отвори своје луке за европску трговину под екстериторијалном режиму, а Хонгконг да препусти Британцима.
- 1873. — Завршен шаховски турнир у Бечу победом Џозефа Хенрија Блекбурна.
- 1885. — немачки инжењер Готлиб Дајмлер патентирао је први мотоцикл.
- 1943. — У побуни против немачке окупације Данска је у Другом светском рату потопила своју флоту од 30 ратних бродова и неколико подморница.
- 1944. — На захтев избегличке владе Краљевине Југославије краљ Петар II Карађорђевић посебним указом одузео је команду генералу Дражи Михаиловићу и позвао Југословенску војску у отаџбини да се стави под команду Јосипа Броза Тита. Краљева одлука објављена је преко радија 12. септембра.
- 1945. — Трупе САД под командом генерала Џорџа Маршала почеле су у Другом светском рату искрцавање на тло пораженог Јапана.
- 1949. — СССР је у тајности извео прву експлозију атомске бомбе. Вест о томе објавиле су 22. септембра САД, Велика Британија и Канада.
- 1965. — Амерички васионски брод „Џемини V“, са астронаутима Гордоном Купером и Чарлсом Конрадом спустили су се у Атлантик након рекордних осам дана проведених у жемљиној орбити.
- 1978. — Председник Централног комитета Комунистичке партије Кине Хуа Гуофенг посетио је Румунију, Југославију и Иран. То је означило прекид изолације Кине из међународних активности, која је почела одлуком о „Културној револуцији“ у тој земљи у августу 1966.
- 1991. — Совјетски парламент је суспендовао Комунистичку партију и замрзао њене банковне рачуне, под оптужбом да је била умешана у покушај државног удара (19-22. августа).
- 1995. — Под снажним међународним притиском, руководства СР Југославије и Републике Српске договорила су се о формирању јединствене делегације која ће учествовати у мировном процесу у Босни, а председник Србије Слободан Милошевић овлашћен је да преговара у име целе делегације.
- 1996. — Руски авион „Тупољев Ту-154“, који је превозио рударе на удаљено арктичко острво, ударио је у један планински врх у Норвешкој. У тој најтежој авионској несрећи на норвешком тлу погинули су сви путници и чланови посаде (141).
- 1997. — Убиство 300 људи у једном алжирском селу једно је од најгорих крвопролића које су извршили исламисти у тој земљи.
- 1998. — У несрећи кубанског авиона при полетању са аеродрома у Куиту (Еквадор) погинуло је 79 људи.
- 1999. — Становници Источног Тимора су, упркос страху од насиља, изашли на историјски референдум, на којем се 99 одсто изјаснило за одвајање од Индонезије.
- 2001. — Врховни суд САД осудио је тројицу директора једне електронске фирме из округа Марин (Калифорнија) за илегалну продају опреме Индији, коју би она могла употребити за прављење нуклеарног оружја.
- 2013. — Отворена је прва продавница H&M у Србији, у Делта ситију (Београд).
Рођења[уреди]
- 1619. — Жан Батист Колбер, француски државник
- 1632. — Џон Лок, енглески филозоф. († 1704).
- 1871. — Албер Лебрен, француски државник.
- 1915. — Ингрид Бергман, шведска глумица.
- 1947. — Џејмс Хант, енглески возач формуле 1. (†1993).
- 1958. — Мајкл Џексон, амерички певач и забављач.
- 1959.— Миливој Бебић, југословенски и хрватски ватерполо репрезентативац .
- 1960. — Предраг Вушовић, хрватски глумац. (†2011).
- 1965. — Вил Пердју, амерички кошаркаш.
- 1972. — Радек Бејбл, чешки фудбалер.
- 1976. — Јон Дал Томасон, дански фудбалер.
- 1976. — Никола Мариновић, српско-аустријски рукометаш.
- 1978. — Селестине Бабајаро, нигеријски фудбалер.
- 1981. — Сергеј Рутенка, белоруски рукометаш.
- 1982. — Дадо Полумента, црногорски певач.
- 1982. — Карлос Делфино, аргентински кошаркаш.
- 1989. — Бранислав Трајковић, српски фудбалер.
Смрти[уреди]
- 1960. — Хаза ел Маџали, јордански премијер.
- 1975. — Емон де Валера, ирски државник.
- 1982. — Ингрид Бергман, шведска глумица.
- 2016. — Џин Вајлдер, амерички глумац.
Празници и дани сећања[уреди]
- Српска православна црква данас прославља:
