Blokada celijačnog pleksusa

Blokada celijačnog pleksusa je privremena disrupcija transmisije impulsa za bol, zasnovana na ubrizgavanjeu kortikosteroidnih preparata ili dugodelujućih lokalnih anestetika. Primenjuje se u patogenezi visceralnog malignog bola kod bolesnika sa očekivanim kratkim vekom preživljavanja maligne (zloćudne) bolesti jer i sam blok obično traje 3–6 meseci.

Osnovne informacije

Većina neurolitičnih blokova cilja simpatetički sistem koji ima važnu ulogu u patogenezi visceralnog malignog bola. Zavisno od anatomske strukture zahvaćene malignim procesom i dermatomske distribucije bola vrši se blok određenog segmenta simpatetičkog nervnog sistema.

Dijagnostički blok sa lokalnim anestetikom prethodi svim neurolotičkim blokovima sem spinalnog bloka alkoholom za koji ne postoji dobra dijagnostička procedura.

Pri tome treba naglasiti da uspešan dijagnostički (prognostički) blok ne garantuje uspešan neurolitički blok.

Indikacije

Blokada celijačnog pleksusa vrši se u svrhu obezboljavanja bolesnika sa malignom bolešću pankreasa, ali i kod drugih maligniteta i stanja koja su uzrok hroničnog abdominalnog bola: želudac, jetra, žučna kesa transverzalni kolon, slezina, bubrezi i proksimalni uterus.

Uobičajeno se prvo vrši dijagnostička blokada primenom lokalnog anestetika. U slučaju da dođe do značajnog smanjenja bolova, može se vršiti neurolitička blokada, koja dovodi do dugotrajnog smanjenja bolova u 70-90% bolesnika sa malignitetom u gornjem stomaku. Ne treba zaboraviti da ovi dijagnostički i prognostički blokovi mogu biti lažno pozitivni i lažno negativni, pa njihova primena nije univerzalno prihvaćena, a rezultate treba tumačiti sa pažnjom.

Meta-analiza 24 studije sa 1.145 bolesnika iz 1995 koja je procenila efikasnost celijačnog bloka, pokazala je da je 89% bolesnika imalo smanjenje bola posle 2 nedelje, a 58% kompletnu analgeziju. Posle 3 meseca, rezultati su bili slični, 90% i 56%. Nedavne studije potvrđuju efikasnost bloka, ali ne i nezavisnost od dodatne upotrebe opioida.

Metoda važi kao relativno bezbedna procedura. Alternativa celijačnom bloku je splanhnički blok koji se izvodi na nivou T11 u kontrastu na T12-L1 za celijačni blok.

Blok se vrši pod fluoroskopskom ili CT kontrolom. Postoji nekoliko pristupa: posteriorni transaortalni, paravertebralni (retrokruralni) i transdiskalni. Nijedan nije superioran u odnosu na drugi.

Kortikosteroidi u blokadi celijačnog bola

Kortikosteroidi poseduju analgetička svojstva kod raznih sindroma kancerskog bola, uključujući:

koštani bol,
neuropatski bol nastao od inflamacije ili kompresije nervnih struktura,
glavobolja usled povišenog intrakranijalnog pritiska,
artralgija,
bol usled opstrukcije šupljih organa ili istezanja organskih kapsula.

Efikasni su i kod tretmana bola i simptoma nastalih kod metastatske kompresije kičmene moždine. Sem toga, kortikosteroidi poboljšavaju apetit, smanjuju mučninu i malaksalost i uopšte povoljno deluju na ukupan kvalitet života.

Na osnovu kliničkog iskustva primenjuju se dva terapijska režima: – visoke doze (deksametazon 100 mg, zatim 96 mg na dan u 4 podeljene doze) se koriste kod kompresije kičmene moždine ili u epizodama akutnog napada bola koji se ne može brzo kupirati opioidima; – male doze (deksametazon od 2 do 4mg ili prednizolona 5–10mg jednom ili dva puta dnevno) se primenjuju kod pacijenata u poodmakloj fazi maligniteta koji imaju bolove i pored optimalne doze opioida.

Dugotrajna terapija kortikosteroidima dovodi do značajnih neželjenih dejstava, kao što su imunosupresija, hipertenzija, hiperglikemija, aseptična nekroza, GI ulkus i psihoze.

Kod maligniteta korist terapije često prevazilazi potencijalni rizik od neželjenih efekata, posebno u slučajevima centralnog nervnog sistema. Široki empirijski terapijski spektar kortikosteroida je neprikladan za definisanje smernica o efikasnom doziranju.^[1]^[2]

Komlikacije

Komplikacije mogu biti:

prolazna hipotenzija,
proliv,
parestezije,
hematurija,
neumotoraks,
bol u ramenu,
sporadično paraplegija.

Izvori

^ Lussier, David; Huskey, Angela G.; Portenoy, Russell K. (2004-09-01). „Adjuvant Analgesics in Cancer Pain Management”. The Oncologist. 9 (5): 571—591. ISSN 1083-7159. doi:10.1634/theoncologist.9-5-571.
^ Sessa, C. (2001-06-01). „Docetaxel and Epirubicin in Advanced Breast Cancer”. The Oncologist. 6 (90003): 13—16. ISSN 1083-7159. doi:10.1634/theoncologist.6-2004-13.

Spoljašnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

[1] Lussier, David; Huskey, Angela G.; Portenoy, Russell K. (2004-09-01). „Adjuvant Analgesics in Cancer Pain Management”. The Oncologist. 9 (5): 571—591. ISSN 1083-7159. doi:10.1634/theoncologist.9-5-571.

[2] Sessa, C. (2001-06-01). „Docetaxel and Epirubicin in Advanced Breast Cancer”. The Oncologist. 6 (90003): 13—16. ISSN 1083-7159. doi:10.1634/theoncologist.6-2004-13.

[1]

[2]