Bosna (časopis)
Bosna je bio ilustrovani mesečni časopis za književnost i savremeni život, koji je izlazio u Beogradu u periodu od 1908. do 1914. godine. Vlasnik i urednik ovog časopisa bio je Jovo Đ. Kovačević, a štampao se u štampariji Save Radenkovića i brata u Beogradu.
- Neke od naslovnih strana časopisa Bosna
-
-
-
-
-
Sadržaj[uredi | uredi izvor]
Bosna je izlazila redovno, jednom mesečno, u sveskama od 16 do 18 strana. Časopis je bio lepo ilustrovan kvalitetnim fotografijama, od prikaza pejzaža, prvenstveno srpskih i slovenskih zemalja, do fotografija političara, državnika, književnika, umetnika, naučnika i drugih istaknutih lica.[1] U Bosni su izlazili članci i rasprave moralno poučne sadržine iz srpske prošlosti i sadašnjosti i generalno sve što je doprinosilo razvitku i napretku srpskog naroda, kako u fizičkom i moralnom, tako i u privrednom i nacionalnom pravcu. Uredništvo je kao glavni zadatak sebi zadalo da propoveda duhovno jedinstvo i solidarnost svih Slovena i da uzdiže i neguje duh slobode i pravde. Da radi na uzajamnosti i zajednici, kako Južnih Slovena, tako i ostalih Balkanskih naroda.[1]
U ovom časopisu izlazile su članci i rasprave političke sadržine, prilozi iz etnografije, političke geografije, narodne i kulturne istorije, kao i iz života slovenskih naroda uopšte. U njemu će se objavljivati sve važnije novosti iz srpske i ruske književnosti, ali i drugih slovenskih naroda, tako je u svakom broju izlazio je jedan kraći roman ili pripovetka. Čitaoci su mogli da pročitaju i narodne umotvorine, lirske i epske pesme, narodne poslovice i izreke. Neretko su se u ovom časopisu mogle naći i karikature.[2]
U Bosni su izlazile i tzv. Turske anegdote od Mihaila Čajkovksog Sadik-paše, gde su čitaoci mogli da čitaju o životu i običajima turskog naroda.[3] U svakom broju je izlazila po jedna priča, koja je bila celina za sebe. Na realizaciji ovog časopisa sarađivali su najugledniji srpski književnici tog perioda, koji su u naučnim raspravama objektivni kritičari. Stalne rubrike u Bosni bile su Domaći lekar i Narodni učitelj, u kojima su izlazili edukativni tekstovi, korisni za širu javnost.[1]
Pretplata[uredi | uredi izvor]
Cena pretplate za Srbiju, zemlje Južnih Slovena i Evropsku Tursku bila je 10 dinara, ili kruna, za godinu dana i 5 dinara za pola godine. Za sve druge zemlje iznosila je 16 dinara, franaka ili kruna za godinu dana, odnosno polovinu cene za pola godine. Pojedinačni brojevi prodavali su se samo u uredništvu. Pretplata i rukopisi slali su se uredništvu Bosne u Baba Višnjinoj ulici u Beogradu broj 68.
Oglasi[uredi | uredi izvor]
Časopis Bosna je bio pogodan za oglašavanje, jer se rado čitao u svim zemljama gde je bilo Srba.[4] Za oglas koji je zauzimao celu stranu cena je bila petnaest dinara, ukoliko izađe samo jednom. Onaj oglas koji je zauzimao pola strane cena je bila osam dinara, a za četvrtinu strane pet dinara. Oglas koji je zauzimao jednu osminu stranice plaćao se dva i po dinara, a za još sitnije oglase cena se dogovarala.[4] Oni koji su se oglašavali češće imali su popust od 20%.[4]