Јужни Словени

Тамнозеленом бојом — државе које насељавају Јужни Словени

Етничко подручје Јужних Словена у Панонској низији између 16. и 18. века (према Јовану Цвијићу и др Душану Ј. Поповићу)

Словенска племена на Балканском полуострву и Пелопонезу 7. век

Јужни Словени су група словенских народа који су се настанили на Балкану (јужно од Саве и Дунава), у Панонској низији (северно од Саве и Дунава) и на источним Алпима. Државе у којима Јужни Словени чине већину становништва су Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Србија, Црна Гора, Република Македонија и Бугарска.

Историја

Јужни Словени су се населили на просторе које данас насељавају током 6. и 7. века. У средњем веку су формирали низ својих држава, које су често биле под притиском својих несловенских суседа, Византинаца, Немаца, Млетака и Мађара, а касније и османских Турака.

Турци ће постепено освојити готово све јужнословенске државе и територије, са изузетком подручја данашње Словеније и делова данашње Хрватске, које ће бити под влашћу Хабзбурга и Млетака. Изузетак ће бити и независна јужнословенска Дубровачка република. Крајем 17. и у првој половини 18. века, Хабзурзи ће успоставити своју власт на делу јужнословенских земаља којима су пре тога владали Турци.

У 19. веку, државност Србије, Црне Горе и Бугарске биће обновљена, али ће остатак јужнословенских земаља остати под турском и хабзбуршком влашћу. Коначно избацивање Турака из јужнословенских земаља десиће се завршетком Првог балканског рата (1912—1913. године), а коначно избацивање Хабзбурга завршетком Првог светског рата (1918. године).

Стварањем Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца (касније Југославије) 1918. године, борба Јужних Словена за обнову своје државности биће заокружена, али ће међусобни политички и верски спорови јужнословенских народа утицати да се ова држава два пута распадне, први пут 1941. а потом и 1991—1992. године. Распад заједничке југословенске државе завршен је раздвајањем Србије и Црне Горе 2006. године, као и једностраним проглашењем независне Републике Косово 2008. године, у којој су већински народ несловенски Албанци, али у којој су и Срби признати као државни народ.

Јужнословенски народи и етничке групе

• Срби (Србија; Црна Гора; Босна и Херцеговина — углавном у Републици Српској; Хрватска)
• Црногорци (Црна Гора)
• Македонци (Македонија)
• Хрвати (Хрватска; Босна и Херцеговина — углавном у Федерацији Босне и Херцеговине; Србија — углавном у Војводини)
• Словенци (Словенија)
• Бугари (Бугарска)
• Мање етничке групе и подгрупе:
  • Југословени (Србија; Црна Гора; Босна и Херцеговина)
  • Муслимани (Босна и Херцеговина; Србија; Црна Гора)
  • Буњевци (Србија — Војводина; Мађарска)
  • Шокци (Србија — Војводина; Хрватска; Мађарска)
  • Јањевци (Србија — Косово и Метохија; Хрватска)
  • Крашовани (Румунија — Караш-Северин)
  • Градишћански Хрвати (Аустрија — Бургенланд)
  • Молишки Словени (Италија — Молизе)
  • Торбеши (Македонија)
  • Горанци (Србија — Косово и Метохија; Албанија; Македонија)
  • Помаци (Бугарска; Грчка; Турска)
  • Палћени (Румунија; Србија — Војводина)

Религија

Јужни Словени су подељени у верском смислу. Тако су Срби, Црногорци, Бугари и Македонци претежно православни хришћани, Хрвати и Словенци су претежно католички хришћани, док су Бошњаци претежно муслимани. Мање јужнословенске етничке групе су такође подељене на ове три вероисповести.

Види још

• Западни Словени
• Источни Словени
• Словени
• Словенско насељавање Балканског полуострва

Литература

• Живковић, Тибор (2000). Словени и Ромеји: Славизација на простору Србије од VII до XI века (PDF). Београд: Историјски институт САНУ. 
• Живковић, Тибор (2002). Јужни Словени под византијском влашћу (600-1025). Београд: Историјски институт САНУ, Службени гласник.