Брадавичаста камењарка

Bradavičasta kamenjarka
	Saxifraga bulbifera (Salisb.) Rchb.
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Tip:	Magnoliophyta
Klasa:	Magnoliopsida
Red:	Saxifragales
Porodica:	Saxifragaceae
Rod:	Saxifraga
Vrsta:	S. bulbifera
Binomno ime
	Saxifraga bulbifera; L.
Sinonimi
	Evaiezoa bulbifera Raf.; Saxifraga cernua var. vivipara (Vest) Hartm.; Saxifraga granulata var. russii (J.Presl & C.Presl) Engl.; Saxifraga pseudogranulata (Lacaita) Fen.; Saxifraga russii C.Presl; Saxifraga veronicifolia Pers.; Saxifraga vivipara Vest;

Bradavičasta kamenjarka (lat. Saxifraga bulbifera) je zeljasta biljka iz familije Saxifragaceae. Vrsta se javlja u centralnoj, južnoj i jugoistočnoj Evropi.^[1]^[2]

Opis vrste[uredi | uredi izvor]

Bradavičasta kamenjarka je višegodišnja biljka, uspravne stabljike, visoke 15-56 cm. Listovi su diferencirani na donje, srednje i gornje. Donji, prizemni, imaju duge drške i okruglasto-bubrežast oblik, sa izraženim režnjevitim ivicama. Srednji listovi su znatno manji i uglavnom sedeći, dok su gornji nedeljeni i linearno lancetasti. U pazusima listova na stabljici se nalaze mrkocrvenkaste rasplodne bulbile. Cvasti su razgranate, cimoznog tipa. Krunični listići su mlečnobele boje, dugi 5-10 mm i 2-3 puta duži od čašičnih listića. Plodnik je potcvetan, a plod je okruglasta čaura. Semena su idužena, sa finim papilama.^[2]

Rasprostranjenje u Republici Srbiji[uredi | uredi izvor]

Bradavičasta kamenjarka u Srbiji nastanjuje suve livade, pukotine stena, svetle šumske sastojine. Javlja se i na krečnjaku i na silikatu. Poznati su lokaliteti u istočnoj, jugoistočnoj, južnoj, centralnoj i jugozapadnoj Srbiji. Postoje literaturni podaci za Vojvodinu, ali oni nisu potvrđeni.^[2]^[3]

Ugroženost i zaštita vrste[uredi | uredi izvor]

Bradavičasta kamenjarka u Republici Srbiji ima status zaštićene biljne vrste.^[4]

Galerija[uredi | uredi izvor]

Prizemni listovi bradavičaste kamenjarke
Cvast bradavičaste kamenjarke

Reference[uredi | uredi izvor]

^ ^a ^b „Saxifraga bulbifera L.”. Pristupljeno 08. 11. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ ^a ^b ^v Josifović, M. (1972). Flora SR Srbije 4. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti. str. 244-246.
^ Tomović, G.; Ranđelović, V.; Niketić, M.; Vukojičić, S.; Zlatković, B. (2003). „New distribution data of some pontic and submediterranean plant species in Serbia”. Archives of Biological Sciences 55(1-2): 45—54.
^ Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/ministarstva/pravilnik/2010/5/3/reg

Спољашње везе[uredi | uredi izvor]

[POWO1-1] „Saxifraga bulbifera L.”. Pristupljeno 08. 11. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[Јосифовић-2] v Josifović, M. (1972). Flora SR Srbije 4. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti. str. 244-246.

[Дистрибуција-3] Tomović, G.; Ranđelović, V.; Niketić, M.; Vukojičić, S.; Zlatković, B. (2003). „New distribution data of some pontic and submediterranean plant species in Serbia”. Archives of Biological Sciences 55(1-2): 45—54.

[портал-4] Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/ministarstva/pravilnik/2010/5/3/reg

[1]

[2]

[3]

[4]