Bulevar Periferik
| Bulevar Periferik | |
|---|---|
 Fransilijen (plavo), A 86/Pariski super periferik (plavo-zeleno) i Periferik (zeleno) | |
| Dužina | 35,04 km |
| Širina | 35, 40 m |
| Konstrukcija | |
| Početak izgradnje | 1956. |
Bulevar Periferik (franc. Boulevard Périphérique), koji se ponekad naziva "Perif", je autoput u obliku prstena - obilaznica u Parizu, u Francuskoj. Uz nekoliko izuzetaka (vidi Struktura i raspored), nalazi se duž administrativne granice Pariza.
Ograničenje brzine je 70 km/č. Svaki prsten uglavnom ima četiri saobraćajne trake, bez zaustavne trake. Na spajanjima, kružni saobraćaj u krajnjoj desnoj traci (odvojen od ostalih traka u ovoj tački neprekidnom belom linijom levo) mora ustupiti prvenstvo za ulazeća vozila.
Kada se putuje brzinom zakonski ograničenom, potrebno je oko 30 minuta da se prođe pun krug.
Istorija[uredi | uredi izvor]
.jpeg)
Francusko ratno odeljenje je završilo zid Tijer – uključujući utvrđenja, suvi jarak, ulicu Rue Militaire i veliki nasip oko 1840. 1859. godine vojna inženjerska služba predala je uslovnu kontrolu gradskom veću Pariza.[1] Širenje područja Pariza 1860. godine, pripajanjem pograničnih zajednica, stvorilo je situaciju da je sve u okviru Tijerovog zida bilo Pariz, a sve izvan njega nije. Tijerov zid, sa pripadajućim nasipom i jarkom, doveo je do dubokog narušavanja i komplikovanja sinergijskog odnosa između Pariza i njegovih predgrađa.
Gradsko veće Pariza započelo je pretvaranje nekih delova ulice Rue Militaire u bulevare 1861. godine. Dvadesetih godina 20. veka kompletna demontaža zida omogućila je dalju izgradnju onoga što je postalo niz od 23 povezana bulevara koji okružuju grad, a koji su postali poznati kao Bulevari maršala, jer 19 nosi ime maršala Prvog francuskog carstva (1804–1814) koji su služili pod Napoleonom I. Ovo je takođe poslužilo za ponovnu integraciju, u velikoj meri, Pariza sa njegovim predgrađima. Koncept Bulevara maršala gotovo je u potpunosti realizovan do 1932. godine, iako su poslednja tri dela, koja zatvaraju prsten, završena tek 2005. godine. Bulevari maršala izgrađeni su tik unutar gradskih granica, ostavljajući prsten praznog zemljišta izvan perimetra.
Izgradnja Periferika započeta je 1958. godine, na preostalom zemljištu Tijerovog zida, nekoliko metara uz gradski blok, koji je bio izvan Bulevara maršala. Za razliku od 23 povezana Bulevara maršala, čitav niz ovog prstena nosi samo jedno ime Bulevar Periferik. Da bi ublažio zagušenja u saobraćaju, Bulevar Periferik sagrađen je više poput autoputa nego poput širokog bulevara i završen je 25. aprila 1973. pod predsedništvom Žorža Pompidua. Obezbeđujući rutu za četvrtinu svih pariskih saobraćajnih kretanja, brzo je postao najprometniji put u Francuskoj. Postao je žrtva sopstvenog uspeha sa velikim zagušenjima, dok gusto urbano područje koje ga okružuje sprečava njegovo širenje.
Periferik - unutrašnji i spoljašnji[uredi | uredi izvor]
Periferik se sastoji od dve koncentrične kolovozne trake: enterijera („unutrašnji prsten“) i eksterijera („spoljašnji prsten“). Vozila se kreću u pravcu kretanja kazaljke na satu na unutrašnjem prstenu i suprotno od kazaljke na satu na spoljašnjem prstenu. Ponekad se neki delovi puta nazivaju kardinalnim pravcem. Na primer, u južnoj polovini autoputa, „unutrašnji prsten“ označen je kao Périphérique Ouest („zapadni prsten“) jer saobraćaj teče prema zapadu, dok je „spoljašnji prsten“ označen kao Périphérique Est („istočni prsten“) kako saobraćaj teče ka istoku. U severnoj polovini ove oznake su obrnute.
Struktura i raspored[uredi | uredi izvor]
Struktura Bulevara Periferik je slična većini francuskih autoruta, autoputeva Velike Britanije i Komonvelta, i američkih autoputeva u sledećim delovima:
- To je autoput sa dva prstena, sa više traka sakontrolisanim prilazima bez presecanja ili semafora. Maksimalni uzdužni nagib je 4%.
- Saobraćaj u suprotnim smerovima odvojen je centralnom razdelnom površinom.
Bulevar Periferik takođe ima neke razlike:
- Vozači koji ulaze u desnu traku imaju prednost prolaska sa desne strane, odnosno prioritet nad vozilima koja su već na obilaznici. Ovo potiče iz tradicionalnih pravila koja važe na pariskim bulevarima.
- Desna traka rezervisana je za vozila koja ulaze ili se spremaju da napuste „normalno“ kretanje vozila u drugim trakama ili sam Bulevar. Puna bela linija razdvaja nedavno pridošli saobraćaj i promet koji se kreće. To se radi kako bi se sprečilo da ulazni saobraćaj ometa protok kružnog saobraćaja u unutrašnjim trakama, jer bez linije bilo koji saobraćaj mora ustupiti bilo kojem ulaznom saobraćaju duž svih traka.
- Ne postoji zaustavna traka, osim oko Porte de Gentilly. To znači da udesi mogu prouzrokovati znatne smetnje u saobraćaju i otežavaju hitnim službama da stignu do mesta udesa.
U svakom od dva prstena Bulevara uglavnom postoje četiri trake. Postoje varijacije:
- Dvotračni deo između Porte d'Italie i Porte d'Orléans
- Deo od pet traka između Porte de Montreuil i Porte de Bagnolet
- Deo od tri trake između Porte d'Orléans i Porte de Sèvres.
Puni krug Bulevara Periferik iznosi ukupno 35,04 kilometara, mereno duž centralne trake. Ruta pomno prati opštinske granice Pariza. Na tri mesta se razilazi; u Bulonjskoj šumi i Vensenskoj šumi (gde je kolovoz ukopan i pokriven) i helidromu u Parizu. Zato što je Bulevar izgrađen preko starog Tijer zida, njegove ulazno/izlazne rampe i petlje poklapaju se sa gradskim kapijama, ili Rortes u tom zidu. Put prelazi reku Senu preko mostova uzvodno kod Charenton/Bercy i nizvodno kod Saint-Cloud/Issy.
Označivači udaljenosti raspoređeni su ravnomerno duž puta:
- Tačka od 00,0 kilometara nalazi se preko reke Sene, uzvodno od Porte de Bercy, na dilatacijama mosta.
- Udaljenost od ove tačke se povećava u smeru kazaljke na satu.
- Oznake udaljenosti na znaku podvučene su crvenom bojom na unutrašnjem prstenu, a plavom bojom na spoljnom prstenu.
Visina puta varira:
- 50% je uzvišeno iznad okoline.
- 40% je izgrađeno u delovima rova, odnosno ispod nivoa tla.
- 10% je na nivou tla.
Bulevarom Periferik mogu se kretati najteža vozila dozvoljena francuskim propisima. Postoji ograničenje visine od 4,75 metara.
Kontrola brzine[uredi | uredi izvor]
Bulevar Periferik je opremljen kamerama za kontrolu brzine kako bi primenilo ograničenje brzine od 70 km/č. Kamere su orijentisane da fotografišu vozilo sa leđa i prema objavama su instalirane:[2]
Na unutrašnjem prstenu na:
- Porte de Sèvres
- Porte de Champerret
- prelaz the Quai d'Ivry, na kraju mosta
- Porte de Bagnolet
Na spoljnom prstenu na:
- Porte de Châtillon
- Porte de Clichy
- Porte de Pantin
- Porte d'Auteuil
Pored toga, izlazne rampe Bulevara Periferik često se nadgledaju ručnim radarskim uređajima binokularnog tipa; oni se aktiviraju kada se prekorači izlazna granica od 50 km/č.
Konačno, tokom špica, policijska vozila opremljena radarom nalaze se na skrivenim mestima za proveru na licu mesta.
Nadzor mreže i upravljanje saobraćajem[uredi | uredi izvor]
Stotinak saobraćajnih kamera instalirano je na bulevaru i direktno je povezano sa kontrolnom sobom kancelarije za upravljanje saobraćajem bulevara. Na svakih 500 metara duž bulevara (na svakih 250 metara pod zemljom) nalazi se 166 telefona za hitne slučajeve koji godišnje prenose 7.000 poziva. Telefoni za hitne slučajeve su svi numerisani, sa neparnim brojevima telefona na spoljnom prstenu i parnim brojevima telefona na unutrašnjem prstenu.
Osam policijskih vozila tokom dana i četiri noću neprestano patroliraju bulevarom.
750 senzora ugrađenih u površinu puta beleže svako vozilo koje prolazi. Ovi senzori mogu meriti protok, zauzetost i brzinu saobraćaja na datom delu.
Znakovi promenljivih poruka na bulevaru pružaju informacije o vremenu putovanja, koje računarski sistem automatski generiše svakog minuta koristeći podatke prikupljene senzorima. Ovaj sistem pruža informacije o prosečnom vremenu putovanja do sledećeg većeg izlaza. Ovi znakovi se takođe koriste za prikaz opštih poruka kao što su nesreće, zatvaranje puteva, radovi na putu itd.
Ostali kružni putevi[uredi | uredi izvor]
Bulevar Periferik nije jedino sredstvo za zaobilaženje unutrašnjosti francuske prestonice:
- Unutar gradskih granica, Bulevari maršala okružuju Pariz oko 100 m unutar Periferika. Ovo je skup urbanih ulica sa standardnim ukrštanjima sa drugim ulicama ili tunelima ispod nekih glavnih ruta ulaska. Ograničenje brzine je 50 km/č.
- Izvan gradskih granica, A86 (poznat i kao super-periferik) okružuje Pariz na udaljenosti od 2–7 km od Periferika.
- Otprilike 20 km od Periferika, još jedan kružni put nazvan Fransilijen je pri kraju izgradnje.
- Dalji projekat, Velika obilaznica Pariza, delimično je izveden.
Mapa[uredi | uredi izvor]
Statistika[uredi | uredi izvor]
- Saobraćaj u 2010:
- Ukupna dužina: 35,04 km
- Prosečna dužina putovanja: 7 km
- Ograničenje brzine: 70 km/č
- Prosečna brzina radnim danima (7-21č): 43 km/č
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Deville, A. (Adrien); Hochereau, (Émile) (1886). „Rue Militaire (28 juillet 1859)”. Ur.: Alphand, Monsieur (Jean-Charles Adolphe). Ville de Paris : Recueil des Lettres Patentes, Ordonnances Royales, Décrets et Arrêtés Préfectoraux Concernant les Voies Publiques [City of Paris. Collection of letters patents, royal ordinances, decrees and prefectores relating to public roads.]. Paris: Imprimerie Nouvelle (Association Ouvrière). str. 314—315. Pristupljeno 2020-08-12.
- ^ „Carte des radars fixes”. Arhivirano iz originala 23. 10. 2010. g. Pristupljeno 30. 10. 2010.
- ^ Demade 2015, str. 114.
- ^ Demade 2015, str. 81.
| Normativna kontrola: Geografske |
|---|
