Pređi na sadržaj

Valezijev anonim

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Valezijev anonim (lat. Anonymus Valesianus) ili Valezijev izvod (lat. Excerptum Valesianum) je naziv za dva mala latinska spisa, između kojih nema gotovo ničega zajedničkog. Prvi put ih je objavio Francuz Anri de Valoa (fr. Henri Valois; 1603–1676), poznat i kao Henrik Valezije (lat. Henricus Valesius), na kraju svog izdanja Amijana Marcelina (1636). Sačuvani su u Filipsovom rukopisu br. 1885 (pre poznat kao Mermanov rukopis br. 794) iz Nemačke državne biblioteke u Berlinu. Iz ovoga je čini se u 12. veku prepisan Palatinski rukopis br. 927 iz Vatikanske biblioteke.

Naziv lako može da zavara, pošto se radi o dva spisa. Zbog toga se negde navodi i u množini, kao Valezijevi anonimi (lat. Anonymi Valesiani) ili Valezijevi izvodi (lat. Excerpta Valesiana).

Poreklo rukopisa[uredi | uredi izvor]

Spis je dobio ime po prvom izdavaču, francuskom učenjaku Anriju de Valoi.[1][2] Ovom filologu i istoričaru – koga je 1654. kardinal Mazaren počastvovao titulom kraljevskog istoriografa (fr. Historiographe du Roi de France) isusovac i kraljev ispovednik Žak Sirmon (fr. Jacques Sirmond; 1559–1651) dostavio je kopiju listova uvezanih u jedan kodeks. Obezbedivši za to stručnu podršku svog učitelja Sirmona i svog mlađeg brata Adrijana (1607—1692), A. de Valoa je izdao kopiju u prilogu svog izdanja Amijana Marcelina koje je objavio u Parizu 1636.

U vezi sa spisom koji je izdao A. de Valoa, radi se, naime, o jednom rukopisu koji je nastao u prvoj trećini 9. veka u Veroni. Po svoj prilici ga je doneo u Mec episkop Rater (poznat i pod latinizovanim imenom Raterije). Kasnije je, verovatno putem donacije, dospeo u isusovački Klermonski kolež u Parizu (kasnije Kolež Luja Velikog), koji je osnovao Gijom Dipra (fr. Guillaume Duprat), arhiepiskop Klermon-Ferana.

Svežanj pergamenata koji se prvobitno sastojao od 34 odvojena sloga, rukopisa od devet različitih pisaca, kasnije je rastavljen, te je od toga jedan deo spojen. Prilikom rastavljanja nije se, međutim, vodilo računa o redosledu slogova i, s tim u vezi, redosledu rukopisa. Ovo stanje je zatekao već Sirmon, kada je proučavao rukopis i ispisavao na papiru popis sadržaja spojenog kodeksa. Tom prilikom je kopirao tzv. izvode (lat. Excerpta). U katalogu objavljenom 1764. prilikom licitacije koleške biblioteke rukopisi se nalaze u različitim formatima i odvojeno, pod brojevima 627 i 680.

Pod brojem 627 katalog navodi:[a]

Pergamentski kodeks u formatu osmine, od 153 listova, napisan u 16. veku[b] i nekompaktan. U sklopu njega nalaze se:

  1. Fragment jednog antičkog geografa
  2. Izvod iz knjiga Troga Pompeja na tri lista
  3. Prva knjiga Eutropijeve „Rimske istorije“
  4. „O zbiru vremena ili O poreklu i delima rimskog naroda“ od episkopa Jordana (ili Jornanda)
  5. „Poreklo getskog naroda“, izvodi iz Jornandovih knjiga
  6. Fragmenti Jeronimove beleške o Danilu
  7. Hronologija dinastija po anonimnom autoru
  8. Izvod iz Euzebijevih hronika

Pod brojem 680 katalog navodi:[v]

Pergamentski kodeks u formatu male četvrtine, od 75 listova, napisan u 9. veku, u okviru kojeg se nalaze:

  1. „Istorija Gota, Vandala i Sveva“ od Isidora Hispanskog
  2. Anonimni autor o delima Konstantina Velikog
  3. Izvodi iz neodređenih hronika koji se odnose na careve Zenona i Anastasija i kralja Teodoriha
  4. Izvodi iz drugih hronika koji se odnose na Justinijana i Franke do Karla Martela

Kodeks od 75 listova kupio je 1764. na aukciji Gerard Merman (hol. Gerard Meerman) u Hagu. Posle njegove smrti do kodeksa je došao engleski kolekcionar ser Tomas Filips (engl. Sir Thomas Phillipps), koji ga je prvo držao u Midhilu, a potom u Čeltnamu. Nakon prodaje zbirke od strane naslednika, rukopisi su dospeli 1887. u Odeljenje za rukopise u Berlinu, gde su danas pohranjeni kao Filipsov rukopis br. 1885 u Nemačkoj državnoj biblioteci u Berlinu.

Rukopis je nastao u manastiru Sveto Trojstvo, koji su osnovali (1115) i osvetili (1117) valombrozanski benediktinci na brdu Monte Oliveto koje se tada još nalazilo izvan Verone. U 17. veku dospeo je u palatinsku zbirku rukopisa Vatikanske biblioteke. U ovom rukopisu nalaze se Veronski anali (lat. Annales Veronenses), koje je izdao Perc.[4]

Dispozicija i sadržaj[uredi | uredi izvor]

Deo prvi[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Konstantin Veliki

Prvi deo je naslovljen u rukopisu kao „Poreklo cara Konstantina“ (lat. Origo Constantini imperatoris), ali sadrži kratku biografiju svih careva (lat. Augusti), koji su vladali od 305. do 337. To je jedan nemarno sačinjen izvod sa puno praznina, obogaćen interpolacijama iz Orozija. Ekstrahovan izvor delimično potiče od zbirke carskih biografija, koja je sastavljena nedugo posle Konstantinove smrti i bila dostupna i Viktoru, Evtropiju i Zosimu. Međutim, većina je preuzeta iz savremenog izveštaja, koji ne pokazuje dodirne tačke ni sa jednim od poznatih istoriopisaca i daleko premašuje sve u pogledu tačnosti i pouzdanosti.

Reč origo koja stoji u naslovu obično je išla uz bezlična bića kosmičkog značaja: origo gentis Romanae (poreklo rimskog naroda) ili origo humani generis (poreklo ljudskog roda). Katon je mnogo ranije napisao „Početke“ (lat. Origines), koji su kod rimskih pisaca obično navođeni u množini (Cicero, Pro Planc. 27. 66: „etenim M. Catonis illud quod in principio scripsit Originum suarum semper magnificum et praeclarum putavi“[g]), izuzev kod Gelija: quod est scriptum a M. Catone in sexta Origine (bukv. „što je M. Katon napisao u šestom ‘Početku’“), što bi moglo da implicira da je svaka knjiga bila naslovljena origo, ali bi to pojednako moglo da znači isto što i in sexto Originum libro (u šestoj knjizi „Početaka“). Budući da se odnosi na Konstantina, reč origo može da se shvati u tom kontekstu da delo počinje sa mukotrpnim izlaganjem porekla i da pisac nigde ne propušta priliku da spomene porodične veze protagoniste. Međutim, mogla bi da bude i suptilna propaganda: Konstantinov principat kombinovao je preporod Rima sa rođenjem novog Rima.[5]

Deo drugi[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Teodorih Veliki

Drugi Valezijev anonim je prepisan u Berlinskom rukopisu: „između ostalog, i iz hronika“ (lat. item ex libris chronicorum inter cetera). Palatinski rukopis nosi sledeći (sigurno ne originalan) naslov: „O dolasku Odoakra, kralja Kira i Herula u Italiju i kako je potom kralj Teodorih bio proganjan“ (lat. de adventu Oduachar regis Cyrorum et Erulorum in Italia et quomodo rex Theodericus tum fuerit persecutus). U stvari, priča počinje sa dolaskom cara Nepota na vlast (474 g. posle Hrista) i završava se sa Teodorihovom smrću (526). Događaji u Italiji prikazani su hronološkim redosledom, a između njih umetnute su vesti s Istoka. Izvesno je da je autor, koji je pisao lošim stilom i nevešto kompilovao dragocen materijal, koristio tzv. „Ravenske fasti“. Osim toga, koristio je i „Žitije Severinovo“ (lat. Vita Sancti Severini) od Evgipija (napisano 511), koje takođe citira, a isto tako i usmena kazivanja – verovatno za Teodorihovu vladavinu, i jednog nepoznatog autora – za događaje na istoku. Sastavljač kompilacije je bio pravoveran hrišćanin i verovatno nije pisao dugo vremena posle opisanih događaja, ali verovatno negde posle pada gotske države. Malo je verovatno da je sastavljač bio episkop ravenski Maksimijan (499–556).

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Codex membranaceus in 8° (folia complectens) 153 saeculo XVI exaratus ac non compactus. ibi continentur I. fragmentum antiqui geographi. II. excerptum ex libris Trogi Pompei tribus (sic) foliis comprehensum. III. Eutropii historiae Romanae liber primus IV. Jordanis sive Jornandis episcopi de summa temporum ab origine aetibusque gentis Romanorum V. Origo gentis Getarum ex libris Jornandis excerpta. VI. fragmentum commentarii Hieronymiani in Danielem. VII. chronologia dynastiarum per Anonymum. VIII. excerptum e chronicis Eusebii“.
  2. ^ Kataloški podatak da je kodeks napisan u 16. veku je očigledno štamparska greška.[3]
  3. ^ „Codex membranaceus in 4º minori (constans foliis 75) saec. IX exaratus. ibi continentur I. Isidori Hispalensis historia Gothorum, Vandalorum et Suevorum. II. Anonymus de gestis Constantini Magni. III. Excerpta ex chronicis incertis de rebus Zenonis et Anastasii impcratorum nec non Theoderici regis. IV. Excerpta ex aliis chronicis de rebus lustiniani et Francorum usque ad Ca rolum Martellum“.
  4. ^ Prevedeno na srpski: „Naime, to što je Marko Katon napisao na početku svojih ‘Početaka’ uvek sam cenio kao nešto veličanstveno i predivno“.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Goltz 2008, str. 476.
  2. ^ König 1987, str. 1.
  3. ^ König 1987, str. 2.
  4. ^ König 1987, str. 4.
  5. ^ Baldwin 1989, str. 453.

Izdanja i prevodi[uredi | uredi izvor]

  • König, Ingemar (1987). Origo Constantini: Anonymus Valesianus 1. Trier. 
  • König, Ingemar (1997). Aus der Zeit Theoderichs des Großen. Einleitung, Text, Übersetzung und Kommentar einer anonymen Quelle. Darmstadt. 
  • Lieu, Samuel N. C.; Montserrat, Dominic (1996). From Constantine to Julian: Pagan and Byzantine Views. A Source History. New York. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Seeck, Otto; Hartmann, Ludo Moritz (1894). „Anonymus Valesianus”. Paulys Realencyclopädie der classischen Altertumswissenschaft. I/2. Stuttgart. 
  • Goltz, Andreas (2008). Barbar – König – Tyrann. Das Bild Theoderichs des Großen in der Überlieferung des 5. bis 9. Jahrhunderts. Berlin-New York. 
  • Baldwin, Barry (1989). „Origo Constantini, Anonymus Valesianus. Teil 1: Text und Kommentar von Ingemar König. Trier: Verlag Trierer Historische Forschungen 1987. 210 S. (Trierer Historische Forschungen)”. Gnomon. 61/5: 453—456. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Валезијев_аноним&oldid=26834638”