Vasilike

Vasilika je bila zbirka zakona završena 892. godine. Namera trećeg poduhvata vladara iz Makedonske dinastije je bila da se prekomponuje Justinijanova kodifikacija u iscrpnoj „carskoj knjizi“-Vasilike, koja se sastoji čak od 60 knjiga. Po svom obimu, ona prevazilazi i sam Justinijanov Corpus, jer sadrži sve novele i sholije koje su donesene počev od VI veka. To kapitalno i pravničko delo je započeo Vasilije,  ali ga nije završio za života. Okončao ga je njegov veoma obrazovani i pobožni sin Lav VI Mudri.

Pozadina

Mnoge promene su se dogodile u Vizantijskom carstvu između vladavine Justinijana i Lava VI, uglavnom je to bila promena jezika. Tokom Justinijanove ere, latiniski jezik je još uvek bio u uobičajenoj upotrebi i na njoj su bila napisana sudska dokumenta. Međutim, do 9. veka upotreba latinskog jezika je zastarela, što je zauzvrat učinilo da se Corpus Juris Civilis teško koristi za govornike grčkog jezika. Štaviše, mnogi zakoni unutar Corpus Juris Civilis se više ne odnose na većinu ljudi, a novi zakoni su se pojavili kako bi zauzeli svoje mesto. Ovo je zahtevalo preispitivanje vizantijskog pravnog sistema. Justinijanov Kodeks efikasno je okončao pravna dešavanja u narednih par vekova. Vizantijski pravni sistem funkcionisao je kao kodifikovan sistem, pri čemu je kazna koju je sudija izrekao trebalo da bude utemeljena na usvajanju zakona koji je prethodno izdao zakonodavac. To je onemogućilo sudiji postavljanje presedana. Među sudijama je postojala velika zbrka u vezi sa tim na koje pravne dokumentime se trebaju pozivati (Justinijanov Kodeks ili druge knjige zakona napisane u narednim vekovima). Sa kodeksom zakona na grčkom jeziku, pravnici su mogli da ga koriste u svojim slučajevima, čineći njegovu praktičnost neprocenjivom. Ovo je bila velika suprotnost Corupus Iuris, koji se pokazao previše složenim i sveobuhvatnim da bi se mogao praktički koristiti čak i unutar njegovog vlastitog vremena.

Struktura vasilike

Ogromna materija koja je sadržana u Vasilikama sistematizovana je bolje nego kod Justinijana- na javno pravo, administrativno pravo, sudski postupak, građansko pravo, krivično pravo- i najčešće se grupiše na jednom mestu, bez obzira na to da li se ti propisi nalazili u njegovom Kodeksu, Digestama ili Novelama. Time je olakšan rad pravnicima i snalaženje u šumi nasleđenih Justinijanovih normi postalo je znatno komfornije, pogotovo što su izostavljeni oni njegovi propisi koji su bili ukinuti ili promenjenim kasnijim zakonodavstvom. Stoga su Vasilike u narednim stolećima postale osnovni izvor vizanijskog prava, potpuno potisnuvši Justinijanovu kodifikaciju. Ipak, ovo delo je u osnovi bilo preobimno i premašivalo je potrebe vremena u kome je nastao, kome nije u potpunosti ni odgovaralo, jer je često ponavljalo prevaziđene propise ranijih vekova. Zbog obimnosti Vaslika, u praksi su pravnici često radije pribegavali znatno kraćem Prohirnou, naročito u poslednja dva stoleća postojanja Vizantije. Tako su se faktički narednih vekova primenjivali samo Prohiron i Vasilike.

Spoljašnje veze

• https://en.wikipedia.org/wiki/Basilika
• Uporedna pravna tradicija/ Sima Avramović, Vojislav Stanimirović, Univerzitet u Beogradu - Pravni fakultet, 2018.