Velika sreda

Velika sreda (grč. Μεγάλη Τετάρτη), je sreda Strasne sedmice. Toga dana Crkva se molitveno priseća žene grešnice koja je mirom pomazala Isusa Hrista u Vitiniji, u domu Simona gubavoga (Lk 7,36-50), a istovremeno se spominje i Judino izdajstvo, koje se zbilo nakon toga. Na Veliku sredu prestaje se sa služenjem Pređeosvećene Liturgije kao i sa čitanjem molitve Sv. Jefrema Sirina koju prate veliki pokloni.

Način obeležavanja[uredi | uredi izvor]

U bogoslužbenim pesmama se dirljivo i poučno poredi postupak pokajane bludnice i učenika izdajnika. Služi se Veliko povečerje (kao i u utorak), i nose se crne odežde. Pre Liturgije, umesto otpusta časova sa izobraziteljnom, sveštenik čita molitvu: „Vladiko mnogomilostivi.." koja se tokom čitavog Velikog posta čita na kraju Velikog povečerja. Prilikom čitanja ove molitve, svi prisutni u hramu čine velike poklone do zemlje.

Zatim sveštenik moli od naroda oproštaj, kao i na početku Svete Četrdesetnice. Isto čine i svi prisutni. Na kraju Liturgije, kod „Budi imja Gospodnje.." poslednji put se čita molitva prepodobnog Jefrema Sirina sa tri zemna poklona i po tipiku: „potpuno prestaju pokloni koji se čine u crkvi“. Ovim se završava sve što je karakteristično za velikoposno bogosluženje i počinju posebna bogosluženja, vezana isključivo za stradanja Gospodnja ("stradalna“ ili „strasna bogosluženja").

Kod kuće, dan se inače provodi u miru i molitvama. Mogu se raditi svi poslovi. Ništa se ne proslavlja i izbegavaju se sva veselja. Dan protiče u iščekivanju događaja koji su konačno ostvarenje Gospodnjeg plana za spasenje čoveka.

Na ovaj praznik nastavljaju se Veliki četvrtak, Veliki petak, Velika subota i Vaskrs.