Ускрс
| Ускрс Васкрс хришћанска Пасха | |
|---|---|
.jpg) | |
| Тип | Хришћани обележавају Васкрсење Исуса Христа, празник који симболизује победу живота над смрћу. |
| Уобичајен назив | Васкрс је дан радости и весеља, дан општег праштања и дружења. Тога дана се сви у сусретању поздрављају са „Христос васкрсе’’, а отпоздрављају „Ваистину васкрсе’’. |
| Значење | Највећи хришћански празник, дан који црква слави као централни догађај Христове победе над смрћу. |
| Установљен | Како је у прва три века Хришћанства долазило до несугласица око датума слављења Васкрса (разлика између синоптичара и јеванђелисте Јована у погледу датума Христове смрти), црква је на Првом васељенском сабору у Никеји (325), донела општеважећу одлуку ο датуму празновања Васкрса: Васкрс се слави у прву недељу после првог пуног месеца који дође после пролећне равнодневице, и после јеврејске Пасхе. |
| Обележава | Хришћанска Православна црква и Католичка црква |
| 2022 | 17. априла Грегоријански календар 24. април Јулијански календар |
| Традиција | Обичај код свих хришћана је даривање јаја, а водило рачуна да сваки укућанин и гост добије јаје са одређеном симболиком; младићи и девојке би добијали јаје с венчићем како би пронашли животног сапутника. |
| Повезан са | Месопусна недеља, Масленица, Недеља праштања, Велики пост, Цвети, Светла недеља, Спасовдан, Свето Тројство. |
Ускрс или Васкрс (стсл. въскрьсъ; код православних хришћана се још назива и хришћанска Пасха; грч. Χριστιανικό Πάσχα) је највећи хришћански празник којим се прославља Bаскрсење Исуса Христа које се десило трећег дана после његове смрти, укључујући и дан смрти након његовог распећа од стране Римаљана на Голготи: тј. прве недеље после Великог петка. То је покретни празник и празнује се после јеврејске Пасхе (хебр. pessach) у прву недељу после пуног месеца, који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње. Код источних хришћана, Васкрс најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја, а код западних хришћана увек пада између 22. марта и 25. априла.
Из историјских разлога (да датум Васкрса за све православце одређује Јерусалимска патријаршија, која се и даље држи јулијанског календара), и цркве које иначе користе новојулијански календар, као што су Грчка, Румунска и др. славе Васкрс по Православној пасхалији (начин одређивања датума празновања Васкрса), и нема везе ни са јулијанским ни са грегоријанским календаром.
Значај[уреди | уреди извор]
Из теолошке перспективе, Васкрс представља најважнији хришћански празник, а њиме се изражава радост због коначне победе сина Божјег над смрћу и прогонством. По тумачењу неких протестаната, не Васкрс, већ Велики петак представља највећи хришћански празник, зато што се човечанство већ Исусовом смрти, а не његовим васкрснућем ослободило грехова. Ипак, та теорија негира постојање живота после смрти, пошто Исус по Светом писму смрт побеђује тек својим васкрснућем. Многи хришћани у томе и виде смисао и значење Васкрса.
Обичаји[уреди | уреди извор]
Велики петак[уреди | уреди извор]
Припреме за Васкрс се разликују од обичаја до обичаја. Традиционално почињу на Велики четвртак, дан причешћа. Настављају се Великим петком. Тог дана је Исус, кога верници називају Христос, из куће првосвештеника Кајафе одведен до римског прокуратора Понтија Пилата. Он га је осудио на Распеће на крсту. Исус је разапет и умро на Голготи, брду изван Јерусалима. Пред смрт рекао је: Оче, опрости им. Не знају шта раде.[1]
Свештеници у православним црквама износе црвену плаштаницу и полажу је испред олтара. До суботе увече, верници су у прилици да плаштаницу целивају (верски мотивисано љубљење). На Велики петак се не служе литургије, а то је дан строгог поста, током кога хришћани не конзумирају маст без обзира на порекло и сви се послови у домаћинству обустављају.[2]
Васкршња јаја[уреди | уреди извор]
На Велики петак фарбају се васкршња јаја, највише црвеном бојом, која симболизује Исусову крв. Јаја се од недеље једу, поклањају и њима се туца (куца). У неким земљама, обичај је да се уместо фарбаних поклањају јаја и друге фигуре од чоколаде. Преузет из паганских обичаја, у западним културама јаја „доноси” васкршњи зец.[3]
Прво црвено јаје које се офарба назива се чуваркућа или страшник. Ставља се на посебно место у кући, обично близу иконе и кандила.[4]
Боје које се користе могу бити индустријске, природне (луковина, латице и листови биљака), а украси, ако их уопште има, варирају од течних боја до шљокица, украсних фолија и налепница.[1]
Дани Васкрса[уреди | уреди извор]
Након Великог петка следи Велика субота, други дан хришћанске жалости. Тај дан је Христос провео у Хаду, те га верници обележавају у молитви и тишини. То је уједно и последњи дан недеље страдања и смрти. Поноћном Васкршњом литургијом завршавају се дани жалости и почиње празник васкрснућа.[5]
Тако почиње недеља, први дан Васкрса. Православци у Србији се тог дана поздрављају речима „Христос васкрсе”, на шта се одговара „Ваистину васкрсе”. То су поздрави преузети из српскословенског. Распрострањени су и они преузети из рускословенског, а то су поздрав „Христос воскресе” и отпоздрав „Воистину воскресе”. Недеља је дан којег је Исус васкрсао. Славе се и други (Пасхални понедељак) и трећи дан Васкрса (Пасхални уторак). Иначе, цела та седмица назива се Великом, односно Страсном недељом. Православци Васкрс прослављају Светом литургијом, а католици Светом мисом.[6]
Порекло назива[уреди | уреди извор]
Словенски[уреди | уреди извор]
Васкрс и васкрсење су црквенословенски називи (српска редакција), док су Ускрс и ускрснуће народни облици.[7] У употреби се у Србији могу чути још и Воскрес и воскресеније, као црквенословенски називи из руске редакције и Велигдан на југу Србије (призренско-тимочки дијалект).
Сем назива Васкрс, у руском је у употреби из грчког језика преузет назив Пасха (грч. πάσχα), док се сама Пасха назива Песах. У јужнословенским и другим источнословенским језицима постоји и назив Велигдан (буг. Великден, мкд. Велигден, блр. Вялікдзень, укр. Великдень, стсл. Великъ дьнь), према старом правопису неизједначено Великден, у значењу „велики дан”.
Словеначки и западнословенски језици користе назив Велика ноћ, односно Великоноћје (словен. Velika noč, пољ. Wielkanoc, чеш. Velikonoce, слч. Veľkonočé). Сви називи сем Пасха и Васкрс народног су порекла.
Германски[уреди | уреди извор]
Појмови за Васкрс у немачком (Ostern) и енглеском (Easter) су вероватно истог порекла. По питању етимологије постоји више теорија:
- По речнику порекла речи Дуден (њем. Duden), реч Ostern потиче из времена пре прихватања хришћанства од стране германских народа а означавала је пољанску (нем. Heiden) пролећну прославу, чији назив могуће потиче од имена пољанске богиње пролећа. Њено име је у староенглеским текстовима писано као Eostrae и сродно је са називима из других језика: ведски usrā, старогрчки ēōs, литвански aušra или латински *ausora>aurora словенски (укљ. српски) зора.
- По предању из 8. века (Beda Veneralibis — de temporum ratione 15) парафразираном у „Немачком речнику браће Грим”, ова богиња је била богиња светлости и прослава у њену част је за повод имала пролећну равнодневницу. У истом речнику се напомиње, да је ова богиња могла бити и измишљена и да је њено постојање само „могуће”.[8]
- Пошто се у средњем веку васкршње крштење обављало зором, у германском говорном подручју се за означавање Васкрса усталила реч слична речи за исток. Тако Хонорије Августодунезије (Honorius Augustodunensis) у 12. веку назива Васкрс (Ostern) по истоку (Osten), страни света на којој излази сунце, симбол васкрсења и непролазности. У прилог томе, говори и однос истих енглеских речи, easter и east.
Датуми[уреди | уреди извор]
Израчунавање датума Васкрса[уреди | уреди извор]
По питању датума празновања хришћанске Пасхе, међу хришћанима су вођени спорови о томе када треба славити Васкрс. А када је хришћанство почетком 4. века стекло објективну слободу у Римском царству, поред осталих спорних питања решавано је и питање датума празновања Пасхе, као најважнијег и средишњег хришћанског празника. Тако је Први васељенски сабор хришћанске цркве, одржан у Никеји 325. године, поред осталих питања решавао и пасхални спор. Саборска одлука о васкрсу може се свести на четири основне тачке: Васкрс се слави после пролећне равнодневнице; хришћани не славе Васкрс када и Јевреји свој Песах; Васкрс се слави после пуног (уштап) месеца; Васкрс се слави увек у недељу. Када се стекну ова четири наведена услова и критеријума, а по посебним прорачунима математичким и астрономским, израчунава се када пада Васкрс у одређеној години. Васкрс је као покретни празник и од његовог датума зависе датуми, пре свега припремних седмица Великог или Часног поста, затим седмица по васкрсу до Вазнесења и Духова, од чега опет зависи дужина трајања поста Светих Апостола.[9]
| Датуми када се слави Васкрс, 2000—2040. (грегоријански календар) | ||
|---|---|---|
| год. | западни хришћани | источни хришћани |
| 2000. | 23. април | 30. април |
| 2001. | 15. април | |
| 2002. | 31. март | 5. мај |
| 2003. | 20. април | 27. април |
| 2004. | 11. април | |
| 2005. | 27. март | 1. мај |
| 2006. | 16. април | 23. април |
| 2007. | 8. април | |
| 2008. | 23. март | 27. април |
| 2009. | 12. април | 19. април |
| 2010. | 4. април | |
| 2011. | 24. април | |
| 2012. | 8. април | 15. април |
| 2013. | 31. март | 5. мај |
| 2014. | 20. април | |
| 2015. | 5. април | 12. април |
| 2016. | 27. март | 1. мај |
| 2017. | 16. април | |
| 2018. | 1. април | 8. април |
| 2019. | 21. април | 28. април |
| 2020. | 12. април | 19. април |
| 2021. | 4. април | 2. мај |
| 2022. | 17. април | 24. април |
| 2023. | 9. април | 16. април |
| 2024. | 31. март | 5. мај |
| 2025. | 20. април | |
| 2026. | 5. април | 12. април |
| 2027. | 28. март | 2. мај |
| 2028. | 16. април | |
| 2029. | 1. април | 8. април |
| 2030. | 21. април | 28. април |
| 2031. | 13. април | |
| 2032. | 28. март | 2. мај |
| 2033. | 17. април | 24. април |
| 2034. | 9. април | |
| 2035. | 25. март | 29. април |
| 2036. | 13. април | 20. април |
| 2037. | 5. април | |
| 2038. | 25. април | |
| 2039. | 10. април | 17. април |
| 2040. | 1. април | 6. мај |
Грегоријански[уреди | уреди извор]
Напомена: датуми су дати по грегоријанском календару
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Јулијански[уреди | уреди извор]
Напомена: датуми су дати по јулијанском календару
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Галерија васкршњих јаја[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
- Васкрсење
- Распеће
- Спасење
- Рачунање датума Васкрса
- Васкршњи понедељак
- Бела вила
- Лазарице у Сиринићкој жупи
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Veliki petak - post i farbanje jaja”. B92. Приступљено 04. 05. 2013.
- ^ „U Srbiji se obeležava Veliki petak”. B92. Приступљено 04. 05. 2013.
- ^ „Why Does The Easter Bunny Deliver Chocolate Eggs?”. Huffington Post. Приступљено 04. 05. 2013.
- ^ „ČUVARKUĆA: Zašto farbamo jaje i čuvamo ga godinu dana?”. Oseti Srbiju. 2020-04-18. Приступљено 2020-04-30.
- ^ „Данас је Велика субота”. РТС. Приступљено 04. 05. 2013.
- ^ „Katolici proslavljaju Uskrs”. B92. Приступљено 04. 05. 2013.
- ^ Клајн, Иван (2008). Речник језичких недоумица. стр. одредница Васкрс, pp. 33. ISBN 978-86-515-0212-8.
- ^ Bd. 13, Sp. 1371 Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Израчунавање датума Васкрса
Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Тајна празника: Васкрс (ТВ Храм - Званични јутјуб канал)
- Васкршњи разговор са епископом
- Васкрс – хришћански празник над празницима
| празнују се нерадно |  | |
|---|---|---|
| празнују се радно | ||
