Vervolf (dobrovoljački pokret)

Simbol organizacije

Organizacija Werwolf (ređe: Wehrwolf) ili „Vukodlaci” bila je nacistički dobrovoljački odnosno podzemni pokret na kraju Drugog svetskog rata, koji je septembra 1944. godine osnovao Rajhsfirer SS Hajnrih Himler. Pozivi za pristupanje organizaciji naišli su na mali odjek među stanovništvom i pripadnicima Vermahta. Nakon smrti nemačkog diktatora Adolfa Hitlera, njegov naslednik Karl Denic zabranio je dalje aktivnosti organizacije, proglasivši ih ilegalnim.

Naziv

Kao simbol organizacije upotrebljavana je stilizovana vučja šarka (Wolfsangel) sa poprečnom linijom.

U nemačkoj mitologiji vukodlak je čovek-vuk, koji tumara slobodno, grabi i ubija ljude.

Neki izvori impliciraju da je organizacija dobila ime po romanu Der Wehrwolf (1910) Hermana Lensa.

Ime Adolfa Hitlera u prevodu znači „plemenit vuk”. Hitler je čak izabrao sebi alijas „Wolf” (vuk), od kog su izvedeni i nazivi njegovih štabova: Vučja jazbina (Wolfsschanze), Vučja klisura (Wolfsschlucht) i Vukodlak (Werwolf).

Aktivnosti

Vukodlaci su vršili pojedinačne paleže (npr. u Ebersvaldeu), a u poslednjim nedeljama rata okrenuli su se pre svega na dezertere i demotivisane Nemce. Jedina veća akcija koju su izvršili bio je masakr u Pencbergu (50 km južno od Minhena) 28. aprila 1945. godine. U ovom ratnom zločinu 16 ljudi su pali kao žrtve. Na ratne događaje i okupaciju Nemačke Vukodlaci nisu imali nikakav uticaj.

Vervolf je u prvom redu bio propagandni fenomen. Njegov učinak je u najboljem slučaju bio indirektan, jer su saveznici očekujući veći vojni otpor preduzeli kontramere za sprečavanje gerile i sabotaže. U tom verovanju ih je kako izgleda učvrstilo ubistvo glavnog gradonačelnika (oberbirgmajstera) Ahena Franca Openhofa 25. marta 1945. Ovog nemačkog advokata saveznici su po oslobođenju Ahena doveli na upravu grada. Zbog saradnje sa saveznicima, u očima nacista on je viđen kao „izdajnik”. Shodno tome, pripremljen je plan za njegovo ubistvo. Specijalna jedinica (Sonderkommando) izbačena je sa padobranima iza Zapadnog fronta. Komandosi su se predstavili kao pali nemački piloti nakon čega su pucali u Openhofa i smrtno ga ranili u njegovoj kući. Počinioci nisu bili „Vukodlaci”, nego su bili pripadnici SS-a i Luftvafea.

Dana 14. aprila 1945. na jednom putu između Detlingena i Neršteda ubijen je Vili Roge (Willi Rogge). Ovoga žitelja Detlinga ubili su pripadnici „borbene grupe Vihman” (Kampfgruppe Wichmann). Navodno Roge je opljačkao stovarište Državne službe za rad (Reichsarbeitsdienst). Nacisti su ga od 1933. držali za gunđalo, demokratu i opstrukcionistu. Počinioci su ostavili kraj žrtve cedulju na kojoj je pisalo: „Ko svoj narod izdaje, on umire” (Wer sein Volk verrät stirbt). Dana 16. aprila u Oldenburškim državnim novinama (Oldenburgischen Staatszeitung) izašao je jedan članak o ubistvu pod naslovom „Izdajici presuđeno” (Verräter gerichtet). U njemu su počinioci hvaljeni kao „osvetnici nemačke časti” (Rächer deutscher Ehre).

Himlerov govor od 18. oktobra 1944. godine, u kom je rečeno da će „neustrašivi dobrovoljci poput vukodlaka naškoditi neprijatelju i preseći nit njegovog života”, kao i reportaža nemačkih radio stanica i novina, koje su početkom 1945. godine pokušavale da stvore u javnosti utisak da Vervolf diže ustanak širom zemlje, doprineli su nepoverenju okupacionih trupa. Neki delovi Armije Sjedinjenih Država razvili su pravu histeriju, koja je trajala mesecima. U izjednačavanju svih Nemaca bez razlike sa fanatizovanim nacistima istoričar Herman Vajs (Hermann Weiß) vidi jedini učinak organizacije Vervolf.

Poznati pripadnici organizacije

• Karl Gutenberger (Karl Gutenberger)
• Alfred Jank (Alfred Jank)
• Rolf Karbah (Rolf Karbach)
• Valter Kurek (Walter Kurreck)
• Oskar Leher (Oskar Lecher)
• Erih Lest (Erich Loest)
• Volfgang Pincka (Wolfgang Pintzka)
• Beno Pris (Benno Prieß)
• Hans-Adolf Pricman (Hans-Adolf Prützmann)
• Gustav Šiler (Gustav Schiller)
• Henri Šmid (Henry Schmidt)
• Karl Čirški (Karl Tschierschky)
• Hans Ceberlajn (Hans Zöberlein)

Literatura

• Biddiscombe, Alexander Perry: Werwolf! : the history of the National Socialist guerrilla movement ; 1944 – 1946. University of Toronto Press, Toronto; Buffalo. 1998. ISBN 978-0-8020-0862-6.
• Hesemann, Michael: Hitlers Lügen : wie der "Führer" die Deutschen täuschte. Area, Erftstadt. 2005. ISBN 978-3-89996-481-3.
• Watt, Roderick H. (1991). „Wehrwolf or Werwolf? Literature, Legend, or Lexical Error into Nazi Propaganda?”. Modern Language Review. 87 (4): 879—895. ISSN 0026-7937.  .
• Koop, Volker: Himmlers letztes Aufgebot : die NS-Organisation "Werwolf". Böhlau. 2008. ISBN 978-3-412-20191-3. (eingeschränkte Vorschau in der Google-Buchsuche).
• Benz, Wolfgang: Die 101 wichtigsten Fragen. Das Dritte Reich, München Beck-Verlag. 2007. ISBN 978-3-406-56849-7.
• Rose, Arno: Werwolf 1944-1945. Eine Dokumentation, Stuttgart, Motorbuch-Verlag. 1980. ISBN 978-3-87943-700-9.
• Georg Etscheit: Der deutsche "Werwolf" 1944/45, in: Herfried Münkler (Hg.): Der Partisan. Theorie, Strategie, Gestalt, Opladen. . Westdeutscher Verlag. 1990. pp. 148–165. ISBN 978-3-531-12192-5.