Савезничка окупација Немачке

Из Википедије, слободне енциклопедије
Немачки рајх
Deutsches Reich
Савезничка окупација Немачке
Застава Немачке
Застава


Map-Germany-1945.svg
Послератна окупациона подручја Немачке, стање из 1947: Подручја у беж-боји била су ван јурисдикције окупационих влада (подручје источно од линије Одра-Ниса припојено је Пољској и СССР-у, а на западу је формиран Сарски протекторат).
Географија
Главни град Берлин (де јуре)
Франкфурт на Мајни (америчка зона)
Бад Оајнхаузен (британска зона)
Баден-Баден (француска зона)
Источни Берлин (совјетска зона)
Политика
Облик државе војна окупација
 — Војни гувернер Бернард Монтгомери (УК)
  Латр де Тасињи (ФР)
  Двајт Ајзенхауер (САД)
  Георгиј Жуков (СССР)
Историја
Догађаји  
 — Предаја нацистичке Немачке 8. мај 1945.
 — Формирање Савезничког већа 5. јул 1945
 — Проглашење Западне Немачке 23. мај 1949
 — Проглашење Источне Немачке 7. октобар 1949
Географске и друге карактеристике
Валута немачка марка
Земље претходнице и наследнице
Немачке
Претходнице: Наследнице:
Flag of German Reich (1935–1945).svg нацистичка Немачка Савезна Република Немачка Flag of Germany.svg
Немачка Демократска Република Flag of East Germany.svg
Портал:Историја

Савезничке снаге које су победиле нацистичку Немачку у Другом светском рату, поделиле су поражену земљу у четири окупационе зоне из административних разлога. Град Берлин био је засебно подељен на окупационе зоне. Подела на окупационе зоне одређена је још 1944. у тзв. Лондонским протоколима, а трајала је до 1949. године.

Пре упостављања контроле у окупационим зонама, сва територија коју је Немачка окупирала након 1938. враћена је обновљеним државама Аустрији, Чехословачкој, Белгији, Француској, Луксембургу, Пољској и Југославији.

Живот Немаца током послератне окупације обележио је процес денацификације.

Окупационе зоне[уреди]

Америчка окупациона зона[уреди]

Америчка зона састојала се од Баварске, Хесена и северних делова данашње савезне државе Баден-Виртемберг. Штаб америчке окупационе зоне налазио се у Франкфурту. Иако су америчке снаге 1945. стигле до реке Лабе, у јулу су се повукле са подручја предвиђеног за совјетску окупациону зону.[1] На америчко су тражење под њихову зону 1947. потпали делови севернонемачких гадова Бремена и Бремерхавена како би имали контролу и над неким деловима северне Немачке.

Британска окупациона зона[уреди]

Британска зона покривала је углавном северозападни део Немачке. Британци су своју зону организовали тако да су обновили немачку савезну државу Хамбург из 1937, али су формирали и сасвим нове савезне државе попут Шлезвиг-Холштајна, Доње Саксоније и Северну Рајну-Вестфалију. Из зоне је 1947. године издвојена територија града Бремена који је додељен Американцима.

Француска окупациона зона[уреди]

Упркос томе што је била на страни Савезника, Француској испрва није било допуштено оснивање окупационе зоне због традиционалног непријатељства с Немцима. Осим тога, допринос француске војске победи био је далеко мањи од америчког, британског и совјетског. Будући да се Шарл де Гол још током рата залагао за важност улоге Француске после рата, Британци и Американци су напослетку признали допринос Француске током рата.

Француска је након рата добила окупациону зону на самом западу државе, оном који углавном граничи с Француском. Иако испрва у француској зони, Сарланд је издвојен из зоне фебруара 1946. и до децембра формиран као заједничка савезничка управа.

Совјетска окупациона зона[уреди]

Совјетску окупациону зону чинила су подручја држава Тирингија, Саксонија-Анхалт, Бранденбург и Мекленбург-Западна Померанија. Штаб совјетске војне администрације налазио се у Берлину-Карлсхорсту.

Берлин[уреди]

Подела Берлина на окупационе зоне.

Берлин је, као град од историјске важности за Немце и бивши центар нацистичке Немачке, био посебно подељен на четири савезничке окупационе зоне. Био је у потпуности окружен совјетском окупационом зоном.


Крај окупације[уреди]

Савезнички план за послератну Немачку био је да четири силе заједнички управљају уједињеном земљом, али је пораст хладноратовских напетости 1946-1947. докрајчио те планове. Потпуни раскид између некадашњих ратних савезника десио се по совјетској блокади Берлина од јуна 1948. до маја 1949. године. Након тога су у мају 1949. три западна савезника ујединили своје окупационе зоне од којих је формирана Савезна Република Немачка (Западна Немачка). Совјети су следили пример Западног блока и у октобру 1949. од своје окупационе зоне формирали Немачку Демократску Републику (Источна Немачка).

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]