Verner fon Blomberg

Verner fon Blomberg
Verner fon Blomberg
Lični podaci
Datum rođenja	(1878-09-02)2. septembar 1878.
Mesto rođenja	Stargard Ščećinjski, Nemačko carstvo
Datum smrti	14. mart 1946.(1946-03-14) (67 god.)
Mesto smrti	Nirnberg, Zapadna Nemačka
Vojna karijera
Služba	1897 — 1938
Vojska	Nemačko carstvo (do 1918) Vajmarska Republika (do 1933) Nacistička Nemačka
Čin	Feldmaršal
Učešće u ratovima	Prvi svetski rat Drugi svetski rat
Odlikovanja	Gvozdeni krst Orden za zasluge

Verner Eduard Fric fon Blomberg (nem. Werner Eduard Fritz von Blomberg; Stargard Ščećinjski, 2. septembar 1878 — Nirnberg, 14. marta 1946) je bio feldmaršal i ministar rata (1933–1938) za vreme nacističke vladavine Nemačkom. Imao je izgrađenu vojnu karijeru još i pre dolaska nacista na vlast. Bio je jedan od Hitlerovih najodanijih oficira, dok nije iznenada otpušten iz službe.

Biografija

Blomberg je rođen u Stargardu 1878. godine, i sa 19 godina se priključio Nemačkoj vojsci. Služio je kao potporučnik u 73. Fusiljerskoj regimenti, a obučavao se na vojnoj akademiji u periodu između 1904. godine i 1907. godine. Od 1908. godine poslat je na službu u generalštab. Na početku Prvog svetskog rata, Blomber je bio štabni oficir u 19. rezervnoj diviziji. Služio je na Zapadnom frontu, gde je odlikovan ordenom za zasluge, i do kraja rata napredovao je do čina majora. Tokom Prvog svetskog rata, oba Blombergova brata su poginula u borbama.

Nakon rata, ostao je u brojčano smanjenom Rajhsveru. Unapređen je u čin potpukovnika 1920. i postavljen na mesto načelnika štaba Debericke brigade. Četiri godine kasnije, general Hans fon Sekt postavio ga je na mesto načelnika armijskog trening centra. Godine 1927. unapređen je u čin general-lajtnanta i prebačen je na mesto načelnika trupne kancelarije. Tokom službovanja na ovoj poziciji, ušao je u sukob sa Kurtom fon Šlajherom, i 1929. godine je poslat u Istočnu Prusku da službi pod komandom Valtera fon Rajhenaua.

Blomberg je 1932. godine predvodio Nemačku delegaciju na Ženevskoj konferenciji o razoružanju, a godinu dana kasnije, Hitler ga je postavio na poziciju ministra odbrane i komandanta Nemačke vojske. Blombergova ideja je bila da svaki vojnik položi zakletvu, obavezujući se na vernost Hitleru. Blomberg je prvi oficir koji je za vreme Hitlerove vlasti stigao do čina feldmaršala, i to 1936. godine.

Blomberg je opravdao pokolj u Noći dugih noževa time što je verovao da se time zaveo red u Remove SA jedinice, koje su pretile da postanu moćnije od same Nemačke vojske. Herman Gering i Hajnrih Himler su u Blombergu videli pretnju, jer je on imao veliko Hitlerovo poverenje, i hteli su da naprave plan kojim bi Bloberga osramotili u Hitlerovim očima. Prilika im se pružila kada su otkrili da Blombergova nova žena ima policijski dosije u kom se vidi da je privođenja zbog poziranja za pornografske pornografije, kao i da je viđana u bordelima. Gering je o tome obavestio Hitlera, i on je od Blomberga zahtevao da poništi taj brak, da bi izbegao politički skandal. Blomberg je to odbio, i Hitler ga je otpustio iz službe, i obećao mu da će ga pozvati da se vrati u slučaju da to bude potrebno. Kasnije se ispostavilo da je to obećanje bilo jalovo, jer Blomberg nije pozvan nakon početka rata u Evropi.

Blomberg je saznao da Gering planira da javno iznese informacije koje je imao o njegovoj ženi, i zbog toga je odlučio da podnese ostavku na sve funkcije u januaru 1938. godine. Nakon toga je otišao na medeni mesec na ostrvo Kapri. Ovaj skandal je omogućio Hitleru da preuzme direktnu kontrolu nad vojskom.

Nakon rata, Blomberg je uhapšen od strane Saveznika, i na Nirnberškom procesu je svedočio i izneo dokaze protiv nacista. Blomberg je umro u pritvoru 14. marta 1946. godine.