Херман Геринг

Из Википедије, слободне енциклопедије
Херман Геринг

Bundesarchiv Bild 102-13805, Hermann Göring.jpg
Херман Геринг

Лични подаци
Датум рођења 12. јануар 1893.
Место рођења Розенхајм (Немачка)
Датум смрти 15. октобар 1946.
Место смрти Нирнберг (Немачка)
Војска Застава Немачког царства Немачко царство
Застава Вајмарске републике Вајмарска република
Застава Немачке Нацистичка Немачка
Године служења 1912. - 1918.
1923. - 1945.
Највиши чин Рајхсмаршал

Херман Вилхелм Геринг (нем. Hermann Wilhelm Göring; Розенхајм, 12. јануар 1893Нирнберг, 15. октобар 1946) је био немачки политичар, пилот, војни заповједник и високи функционер НСДАП-а. Геринг је био заповедник немачког Луфтвафеа, отац Гестапа и Хитлеров изабрани наследник. Био је истакнути војни пилот у Првом светском рату с 22 срушена авиона, а награђен је и Орденом за заслуге. Уједно је био и последњи заповедник ескадриле Летећи циркус, коју је пре њега водио славни Манфред фон Рихтхофен.

По завршетку Другог светског рата осуђен је за ратне злочине и злочине против човечности на Нирнбершком процесу. Осуђен је на смрт вешањем, али починио је самоубиство попивши таблету цијанида ноћ пре вешања.

Биографија[уреди]

Рођен је у Розенхајму у немачкој покрајини Баварској 12. јануара 1893. Рођен је у војној породици, отац му је био официр, па је и он похађао војну школу. Успешно ју окончао, те постао члан пруског кадетског корпуса. Придружио се немачкој војсци. Служио је у пешадији током првих месеци Првог светског рата, али је убрзо био хоспитализован због хроничног артритиса у колену.

Након опоравка придружио се немачким ваздушним снагама. Као пилот није био само успешан, био је прави ваздухопловни ас, чак су га својевремено називали наследником легендарног барона фон Рихтхофена. Геринг као млади пилот током Првог светског рата је имао 22 победе и одликован је гвозденим крстом за храброст .

Његова пилотска каријера била је беспрекорна, а у ваздуху се понашао као прави витез. Према речима једног данског пилота којем се за вријеме ваздушне битке био заглавио митраљез, Геринг, видевши то, није га хтео оборити, већ му је само салутирао и одлетео. Чудно је да је овакав војнички карактер и часно понашање некако нестало током Геринговог службовања Трећем рајху, где ће, обављати дужност заповедника Ратног ваздухопловства, и починити велика недела. (Сетимо се само немачког стравичног бомбардовања Београда и осталих српских градова).

Време након завршетка Првог светског рата проводио је у Минхену, ишао је на предавања из политичких наука и тамо пао под утицај професора геополитике Карла Хаусхофера. Онде је први пут чуо и Хитлера како говори. Хитлер је, у то време неуморно говорио где је год стигао и могао по Минхену. Геринг ће и сам касније изјавити да је био благо речено задивљен Хитлеровим говорима. „Била је то политичка љубав на први поглед“. Тим је речима изразио дивљење свом будућем вођи.

Врло брзо придружио се НСДАП-у, било је то 1923, а Хитлер му је, препознавши у њему способног човека, којег је при томе и красио углед ратног хероја, препустио вођење СА-ом. Заједно са Хитлером и осталим тадашњим вођама НСДАП-а учествовао је у неуспелом Минхенском пучу. Хитлер и неколицина најистакнутијих одмах су завршили у затвору, а Геринг је, да би избегао хапшење, побегао у Шведску. Тамо је остао следеће 4 године, а вратио се тек када му је канцелар Рајха Паул фон Хинденбург 1927. одобрио амнестију. Услед стицаја околности Хитлер ће 1933. преузети место немачког канцелара, а тада почиње и Герингов узлет.

Фирер га именује министром без портфеља, још годину дана пре био је и председник Рајхстага и могао је да почне свој сурови окршај с политичким неистомишљеницима. На удару су првенствено били чланови левих странака, посебно Комунистичке партије који су тих дана били немилосрдно прогањани, хапшени и убијани. Придружио се и врху СС-а и заједно са Хајнрихом Химлером постављао темеље идејама о будућим концентрационим логорима.

Хитлерову наклоност, овај је частохлепни и болесно амбициозни човек, задобио учествовањем и у такозваној ноћи дугих ножева када је, у обрачуну са челништвом СА-а због завере, (ликвидација Ернста Рема) показао висок степен немилосрдности.

Чак се и сам Геринг насмејао када му је судија Џексон на суђењу за ратне злочине пуно година касније рекао: „Геринг је своје дебеле прсте имао у свему“.

Његов крај, као и велике већине немачких челника, почиње с Другим светским ратом. Као Рајхсмаршал с небројеним чиновима, титулама и дужностима добро је почео. Брза капитулација Француске, Холандије и Белгије којој је био без дилеме заслужан охрабрила га је, али и навела да почини велику грешку: превелико ангажовање Луфтвафеа (ваздушних снага) у блицкригу на Уједињено Краљевство који се заправо никад није ни догодио. Силни губици на страни немачких снага онемогућили су већу ваздушну подршку немачкој пешадији у нападу на Совјетски Савез.

Крај је дошао пет година касније. Херман Геринг био је ухваћен од стране савезничких трупа непосредно пре капитулације. Велики Рајхсмаршал, обожаватељ уметнина и накита, (један од хобија било му је пљачкање умјетничких дела из поробљених земаља и стварање властите грандиозне колекције), немојмо заборавити да је био и наркоман (зависник од морфијума којег су му морали давати и у затвору) остао је сам у невеликој влажној ћелији Нирнбершког затвора, чекао је своју пресуду.

Проглашен је кривим по свим тачкама за ратне злочине и осуђен на смрт вешањем. У тренутку када је осуђен на смрт, скинуо је своје слушалице и у потпуној тишини одмарширао из суднице. Након 19 дана пошто му је одбијена молба да буде стрељан, прегризао је капсулу цијанида коју је скривао у својој ћелији.

Геринг је умро 15. октобра 1946.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Херман Геринг