Википедија:Glasanje/Matica ili Matica i g. T. Prćić

Već dugo se lome koplja i mnogo energije troši na INTERPRETACIJE pravopisa i njegovih dodataka. Zadnji primjer: [1]

Neki smatraju da je za pravila mjerodavan samo službeni pravopis Matice srpske, dok drugi stoje na gledištu da predlozi gospodina Tvrtka Prćića ispred Odbora za standardizaciju treba da budu iznad nekih rješenja pravopisa Matice srpske, specifično kad je u pitanju transkripcija sa engleskog jezika.

Cilj glasanja

Glasanje će biti otvoreno do 8. oktobra 2009. Po pravilima Vikipedije, 70% i više glasova za jednu opciju se smatra konsenzusom. Ako jedna opcija bude izglasana, to bi trebalo da odtad bude preporučeno pravilo za pravopis na Vikipediji na srpskom jeziku. Korištenje druge opcije treba onda biti obeshrabreno kao nepravilno i štetno.

Obrazloženja za korištenje Pravopisa Matice srpske, sa dodacima koje predlaže g. Tvrtko Prćić za engleski

Napomena: Najviše 50 redova teksta. Bez komentara druge strane. Možete koristiti linkove ka prethodnim objašnjenjima i/ili razgovorima.

Napomena: Ovo obrazloženje je sastavio Miroslav Ćika na osnovu pređašnjih komentara Jagode i Slaje. Oni su dobrodošli da ga izmjene i dopune. Prosto brisanje čitavog teksta nije dozvoljeno. Ubacivanje komentara druge strane nije dozvoljeno.

Odbor za standardizaciju srpskog jezika je osnovan od Matice srpske i drugih ustanova: [2] . Shodno tome, iza odluka Odbora stoji i Matica srpska.

Odlomci iz teksta: „Ciljevi Sporazuma o osnivanju Odbora za standardizaciju srpskog jezika (u daljem tekstu: Odbor) jesu:

... – sistematsko normiranje srpskog jezika, s ekavskim i ijekavskim izgovorom, sveobuhvatno i u pojedinostima, i izrada odgovarajućih dokumenata i priručnika, kao i donošenje akata koji bi obezbeđivali prohodnost merodavnih inovacija u normativistici i jezičkoj praksi; ... – doprinošenje međunarodnoj saradnji domaćih institucija i stručnih pojedinaca sa stranima i uklapanju srpskog jezika i srbistike u međunarodne projekte i standarde, terminološke, komunikacijske i informatičke, a, kada je neophodno, i oglašavanje u međunarodnim forumima, agencijama i institucijama;

– unapređivanje saradnje s državnim organima kako bi srbistika, i materijalno, i kadrovski, i programski, mogla jačati i osposobljavati se za adekvatno reagovanje na nove izazove, procese i programe koji se, i zavisno od tehnoloških (r)evolucija i nezavisno od njih, nameću ili se mogu nametati na domaćoj i međunarodnoj sceni.“

Odbor je sastavljen od:

„SANU, Matice srpske i Instituta za srpski jezik u Beogradu, kao i sa Filološkog fakulteta u Beogradu i Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, odnosno po jednog člana Odbora iz CANU i ANURS, kao i sa Filozofskog fakulteta u Nikšiću, Filozofskog fakulteta u Nišu, Filološkog fakulteta u Prištini, Filozofskog fakulteta u Srpskom Sarajevu, Filozofskog fakulteta u Banjoj Luci, Univerziteta u Kragujevcu i Srpske književne zadruge u Beogradu.“

Dodatna objašnjenja se mogu vidjeti ovdje: [3]

gdje piše i ovo:

Da ne bude zabune, Prciceva resenja su odobrena od strane Odbora za standardizaciju srpskoga jezika koji u zvaničnom izveštaju (povodom napretka rada na novom Pravopisu) za njegova rešenja navodi „da se radi o mnogo boljem tekstu od onog u Pravopisu“ što je postignuto „uravnoteženim kompromisom između fonološkog i grafemskog pristupa“ (Spisi Odbora za standardizaciju srpskog jezika VIII, str. 88). (Jezik danas, glasilo Matice srpske: [4], str. 43-44 pdf-a)

Kraj napomene: Ovo obrazloženje je sastavio Miroslav Ćika na osnovu pređašnjih komentara Jagode i Slaje. Oni su dobrodošli da ga izmjene i dopune. Prosto brisanje čitavog teksta nije dozvoljeno. Ubacivanje komentara druge strane nije dozvoljeno.

Obrazloženja za korištenje isključivo Pravopisa Matice srpske

Napomena: Najviše 50 redova teksta. Bez komentara druge strane. Možete koristiti linkove ka prethodnim objašnjenjima i/ili razgovorima.

Pravopis Matice srpske iz 1993. je neosporan. Jezički stručnjaci, odbori i instituti mogu da ga kritikuju, daju sugestije, ali do pojave novog izdanja Pravopisa stari je na snazi.

Evo ekspertskog mišljenja: U poslednje dve decenije mi smo dobili 15-ak pravopisa i pravopisnih priručnika. Samo dva imaju odobrenje Ministarstva prosvete za upotrebu u nastavne svrhe: Pravopis srpskoga jezika Matice srpske i Pravopis srpskog jezika (priručnik za škole) Milorada Dešića. Preostalim pravopisma, bez obzira na njihov kvalitet, nema mesta u nastavi – ukazuje prof. dr Veljko Brborić. Nije sporno postojanje više pravopisa i pravopisnih priručnika, dodaje on, ali pravopisna rešenja moraju biti usklađena i to u celini, bez izuzetaka.

Primenjivati pravopis selektivno je kršenje gore navedenog principa: Pravopis, u celini i bez izuzetaka.

Glasanje

Ovdje dajte svoj glas za jednu opciju. Jedna osoba jedan glas. Ne može se glasati protiv neke opcije. Pravo glasa nemaju korisnici sa manje od 500 izmjena na Vikipediji, luci i nalozi stvoreni samo za glasanje.

Korištenje isključivo Pravopisa Matice srpske

1. za--Jakša (razgovor) 22:22, 23. septembar 2009. (CEST)
2. za--Darko Maksimović (razg.) 16:11, 25. septembar 2009. (CEST)
3. za - --Mile (razgovor) 16:15, 25. septembar 2009. (CEST)

U dogovoru sa pokretačem zatvaram ovo glasanje i pokrećem predlog za glasanje kako bi bila u potpunosti ispoštovana procedura. Predlog za glasanje možete da vidite ovde. -- Обрадовић Горан (разговор) 20:59, 26. септембар 2009. (CEST)