Википедија:Glasanje/Posredovanje

Ovaj predlog tiče se ustanovljavanja procedure posredovanja na Vikipediji na srpskom jeziku.

Institucija razrešavanja nesporazuma i sukoba među urednicima dobro je razrađena u svim većim vikipedijskim zajednicama. Vidi en:Wikipedia:Mediation Cabal (neformalno posredovanje), en:Wikipedia:Mediation (formalno posredovanje), en:Wikipedia:Arbitration policy (arbitraža).

I Vikipedija na srpskom jeziku do sada je videla veći broj nesporazuma, koji štete konstruktivnoj atmosferi produktivnosti na projektu, a neki od njih su doveli i do razdora u zajednici, za koje bi svima bilo bolje da su na vreme razrešavani konstruktivnim dijalogom. Pokušaj ustanovljavanja grupe voljnih urednika koji bi na dobrovoljnoj bazi posredovali u ovim nesporazumima datira još do 2005. godine (Vikipedija:Posredovanje), ali nikada nije zaživeo.

Može se reći da smo, kao zajednica, pokazali nezavidan kapacitet za prihvatanje različitosti i zadržavanje korisnika. Iskustvo pokazuje da su, u trenutku kada postane jasno da su nekakvi pregovori potrebni, i to ne danas nego juče, stvari već otišle predaleko, kao i da u toj fazi sukoba, u uslovima potpune dobrovoljnosti, strane ne pokazuju spremnost na stvarne razgovore, kao da je na delu kakva grupna omađijanost. Donji predlog pravila, u čijoj izradi je konsultovano nekoliko urednika, pokušava da sintetiše iskustva koja smo imali u proteklih nekoliko godina i obezbedi

• favorizovani institucionalizovani kanal za razrešavanje sukoba, civilizovanim razgovorom, na vreme, uz dobre usluge iskusnih urednika sa mandatom Zajednice, kao i
• podsticaje stranama da sarađuju u ovakvom dijalogu, kao što su mogućnost biranja svojih posrednika u razgovoru, i veća mogućnost uticanja na ishod u konsenzualnoj fazi postupka.

Ovaj predlog nije direktno paralelan institutima za rešavanje sporova na drugim projektima Vikimedije. On se razlikuje od formalnog posredovanja na Vikipediji na engleskom jeziku i utoliko što predviđa mogućnost donošenja obavezujućih odluka kada je to neophodno, ali, kao veoma važnu razliku, on ne ustanovljava arbitražni komitet. Iskustvo i naše i drugih Vikipedija jeste da su konsenzualni postupci posredovanja idealan način funkcionisanja kojem treba težiti, ali nisu dovoljan mehanizam kada stvari otcentrifugiraju ka bezumlju. U ovom smislu, donji predlog unosi jasnu određenost ka sporazumnom rešavanju sukoba kada god je to moguće i omogućava zajednici da nastavi da funkcioniše bez arbkoma, što je po svoj prilici naše većinsko opredeljenje.

Na dnu ovog predloga se nalazi i shematski prikaz odlučivanja, za one urednike kojima je tako jednostavije pratiti predloženi tok postupka.

Gornji tekst predstavlja samo opisni uvod. Glasa se o tekstu predloga pravila, koji se nalazi pod naslovom Predlog. Ovo pravilo treba biti usvojeno sa 70% glasova "za". Glasanje traje 7 dana, odnosno do 25. aprila 2008. u 20:07. --Dzordzm (razgovor) 20:07, 18. april 2008. (CEST)

Predlog

Posredničko veće

Zajednica svake godine bira posredničko veće. Veće čini od 5 do 9 posrednika.

Glasati može svaki korisnik koji ima registrovan nalog bar 21 dan i bar 75 izmena u glavnom imenskom prostoru, pre početka glasanja.

Za posrednika se može prijaviti svaki korisnik koji ima registrovan nalog bar 90 dana, bar 500 izmena u glavnom imenskom prostoru, i bar 50 izmena u Vikipedija: imenskom prostoru, pre početka glasanja.

Glasanje traje 10 dana. Kandidati se mogu prijavljivati bilo kada u toku glasanja, ali se ono završava bez obzira na vreme prijavljivanja.

Za posrednike je izabrano do 9 kandidata sa najvećim brojem glasova "za", pod uslovom da su dobili barem 70% glasova "za". Uzdržani glasovi se ne računaju.

Posebni slučajevi:

1. Veće može funkcionisati sa bilo kojim brojem od 5 do 9 izabranih posrednika. Međutim, veće će bolje funkcionisati sa barem 7 izabranih posrednika.
2. Ako za posrednike bude izabrano manje od 5 kandidata, izbori nisu uspeli i preostala mesta do 5 se popunjavaju u ponovljenim izborima. Ako ni nakon ponovljenih izbora ne bude izabrano barem 5 posrednika, veće nije izabrano.
3. Posrednici koji se biraju na prvim izborima biće birani na šest meseci. Buduća veća biće birana na godinu dana.

Posredovanje

Osnovni postupak posredovanja uključuje dva posrednika u sporu. Svaka strana u sporu bira posrednika iz veća po svom izboru. Ova dva posrednika donose zajedničku PREPORUKU u postupku opisanom dole. Preporuka koju usvoje obe strane postaje OBAVEZUJUĆA ODLUKA.

U određenim slučajevima, obavezujuće odluke će doneti panel. Panel čine dva posrednika u sporu, uz dodatna tri posrednika, koja postavlja veće u postupku opisanom dole, ukupno 5 posrednika. Panel odlučuje prostom većinom (3 od 5 posrednika u panelu).

Nastojanje bi uvek trebalo da bude da se slučaj reši u stadijumu preporuke dva posrednika. Podizanje slučaja na odlučivanje panela je poslednja opcija.

Pokretanje postupka

Postupak posredovanja se smatra pokrenutim u bilo kojem od sledećih slučajeva:

• Jedna od strana je zatražila posredovanje i našla voljnog posrednika.
• Većina članova posredničkog veća (preko 50% izabranih) su naložili posredovanje.
• Zajednica je naložila posredovanje. Glasanje o predlogu za pokretanje posredovanja traje 7 dana i uspelo je ako glasa barem 7 urednika i "za" se izjasni barem 70%.

Kada je postupak posredovanja pokrenut, svaka strana kontaktira posrednika po svom izboru. Ako neka od strana odbije ili nije u mogućnosti da nađe voljnog posrednika, većina članova posredničkog veća će obavezujućom odlukom odrediti posrednika koji će biti zadužen za razgovor sa tom stranom.

Posrednici ne deluju kao "advokati" ili zastupnici strana, već kao iskusne neutralne strane, ali svaka strana ima priliku da izabere posrednika koji možda ima više razumevanja za njihov stav. Ako se preporuke posrednika prihvate (vidi dole), slučaj nikada neće eskalirati do panela.

Kako teče postupak posredovanja?

1. Svaka od strana će svom posredniku u privatnoj komunikaciji (elektronska pošta, IRC) naznačiti svoje viđenje sukoba.
2. Dva posrednika će razgovarati privatno, preko elektronske pošte ili IRC-a, bez prisustva strana u sukobu. Ovde bi posrednici među sobom trebalo da dođu do nekih inicijalnih ideja za razrešenje sukoba.
3. Zatim će se na IRC-u ili sličnom kanalu privatno sresti dva posrednika i dve strane u sukobu - ukupno četiri. Ovde posrednici pre svega pokušavaju da uspostave pristojnu komunikaciju između strana u nesporazumu, moderirajući i podstičući je. Ovakvih sastanaka može biti i nekoliko. Nakon uspostavljanja pristojne komunikacije, pokušava se naći rešenje prihvatljivo za sve.
4. Nakon što se postigne sporazumno rešenje ili iscrpe mogućnosti pregovaranja, dva posrednika će ponovo razgovarati privatno, preko elektronske pošte ili IRC-a, bez prisustva strana u sukobu, i formulisati PREPORUKU za razrešenje sukoba.

Ako žele, posrednici u sporu mogu u delovima (2) i (4) angažovati i druge posrednike, ali ti dodatni posrednici ne mogu učestvovati u razgovorima pod (3), ne potpisuju preporuku i ne učestvuju automatski u radu panela, ako ovaj bude formiran. Posrednici u sporu će nastojati da razgovor među stranama vode do sporazumnog rešenja, makar 7 dana, i imaju diskreciju da ga vode onoliko vremena koliko smatraju da se postignuti ishod unapređuje. Najbolje je da komunikacija sa stranama u sukobu ostane privatna, da bi se one što iskrenije izrazile.

Ako strana u sukobu odbija saradnju sa svojim posrednikom, postupak će se odvijati bez te strane i biće donešena preporuka kako je opisano gore.

Preporuka se, javno na Vikipediji, predočava stranama u sukobu i svaka naznačava svoje slaganje ili neslaganje sa preporukom. Strana koja u roku od 48 sati ne izrazi svoj stav, biće upozorena, a zatim blokirana na do 30 dana, do izjašnjavanja o preporuci.

Ako se preporuka usvoji slaganjem obe strane, ona postaje OBAVEZUJUĆA ODLUKA.

Ako se preporuka ne usvoji od strane obe strane i sukob se nastavlja, strane imaju tri mogućnosti:

1. Strane mogu zatražiti novo posredovanje i odrediti nove posrednike (ili zadržati iste ako žele). Dovoljno je da jedna od strana zatraži novo posredovanje. Posredovanje se može ponoviti samo jednom. Nakon ponovljenog posredovanja, ako strane ne usvoje novu preporuku, biće automatski pokrenuto izjašnjavanje posredničkog veća, koje može većinskom odlukom naložiti prelazak slučaja na razmatranje panela.
2. Strane mogu zatražiti da slučaj odmah pređe na razmatranje panela. Dovoljno je da jedna od strana zatraži razmatranje panela, osim ako druga strana zahteva ponovljeno posredovanje, u kom slučaju će posredovanje biti ponovljeno.
3. Ako strane ne traže (1) ili (2) i sukob se nastavlja, posredničko veće može većinskom odlukom naložiti ponavljanje posredovanja kao u (1) (najviše do drugog puta) ili razmatranje panela.

Odlučivanje panela

Panel čine dva posrednika u sporu i dodatna tri posrednika.

Dodatna tri posrednika će, između članova posredničkog veća, izabrati veće, većinskom odlukom. Ukoliko je raspoloživo barem 7 posrednika, svaka od strana u sukobu može, ukoliko želi, pre ovog glasanja preko svog izabranog posrednika zahtevati izuzeće jednog posrednika. Posredničko veće će dodatna tri posrednika–člana panela izabrati od preostalih posrednika. Ne može se zahtevati izuzeće posrednika zaduženog za razgovor sa drugom stranom.

Nakon formiranja, ako to želi, svaka strana u sukobu ima 48 sati da panelu naznači svoje viđenje situacije na ne više od jedne strane javno dostupnog vikiteksta.

Nakon ovoga panel se sastaje bez prisustva drugih urednika i prostom većinom donosi neopozivu OBAVEZUJUĆU ODLUKU.

Obavezujuća odluka

Strana u sukobu koja po prvi put prekrši obavezujuću odluku biće blokirana momentalno na 24 sata.

Prekršaj ovog bloka ili upozorenja ili drugo po redu nepoštovanje obavezujuće odluke od strane jedne od strana može ishodovati blokom od 30 dana.

Prekršaj bloka iz prethodnog stava ili treće po redu nepoštovanje obavezujuće odluke od strane jedne od strana može ishodovati blokom od 90 dana.

Prvi blok (24 sata) može provesti bilo koji administrator. Duže blokove izriče većinskom odlukom panel (ukoliko je formiran), ili posredničko veće (inače).

Ukoliko se sukob nastavlja i nakon izricanja gornjih blokova, zajednica zadržava postojeću mogućnost izricanja trajnog bloka, ili drugih odluka, glasanjem.

Ukoliko se sukob nastavlja bez kršenja (slova ili duha) obavezujuće odluke, zajednica može, ukoliko se tako izjasni, izmeniti odluku ili naložiti novi postupak posredovanja.

Dijagram posredovanja

Posebni slučajevi

Ako je jedna od strana u sukobu jedan od posrednika, taj urednik će izbrati nekog drugog posrednika.

Ako u sporu učestvuje više od dve strane, posredničko veće će biti ovlašćeno da postupa u duhu ovih pravila.

Napomena

Posredničko veće nije arbitražni komitet. Ono nema nikakve ingerencije van domena rešavanja sporova. U rešavanju sporova veće nastoji da deluje pre svega u postupku obostrano prihvatljivog pregovaranja i pružanja preporuka, dok je postupak donošenja obavezujućih odluka na panelu rezervisan za najteže slučajeve. Posredničko veće posebno nema nikakvu, čak ni savetodavnu, ulogu u pitanjima donošenja drugih odluka ili politike zajednice, izbora urednika za pristup posebnim alatima, predstavljanju zajednice, i sličnom.

Glasanje

Za

1. --Dzordzm (razgovor) 20:06, 18. april 2008. (CEST)
2. --Kale ^{↙info/talk↗} 20:10, 18. april 2008. (CEST)
3. Samo me interesuje zašto nije bila prvo rasprava o predlogu. Možda se nešto moglo izmeniti —Jovan Vuković (r) 20:37, 18. april 2008. (CEST)

   Bila je otvorena rasprava na Vikipedija:Glasanje/Predlog/Posredovanje, deset dana i oglašena na Vikipedija:Glasanje po predviđenoj proceduri. Tužno je da nije bilo više interesovanja, ali sad šta je tu je, ovo je tema na koju nam treba nekakvo rešenje. --Dzordzm (razgovor) 01:55, 19. april 2008. (CEST)

4. Meni je svejedno, bitno je samo da se posreduje kad vec drugacije ne moze. -- Bojan  Razgovor  20:47, 18. april 2008. (CEST)
5. Bilo je odvojeno vreme za raspravu. To što se niko nije našao da komentariše je druga stvar. --FiliP ⁈ 21:22, 18. april 2008. (CEST)
6. Verovatno je ovako nešto potrebno.--Metodicar (razgovor) 02:05, 19. april 2008. (CEST)
7. Svi smo bili svedoci nemilih dešavanja na Vikipediji i nešto ovakvo nam svakako treba. --M!cki ^talk 12:39, 19. april 2008. (CEST)
8. Al obavezno da se taj time zove plavi šlemovi (KFOR, SFOR ili tako nešto VikiFOR)--Vojvoda razgovor 12:45, 19. april 2008. (CEST)

   Daj bre Vojvodo, nije valjda da su sve ti te silne vojske stalno u glavi... :) --Poki |razgovor| 23:10, 19. april 2008. (CEST)

   Ma šalim se.--Vojvoda razgovor 20:20, 20. april 2008. (CEST)

9. Aj`, pa nek` je sa srećom. --Poki |razgovor| 23:03, 19. april 2008. (CEST)
10. --Grofazzo (razgovor) 23:07, 19. april 2008. (CEST)
11. -- Обрадовић Горан (разговор) 20:17, 24. април 2008. (CEST)
12. Е, јесам за, али ово је опис АрбКома, а не МедКома. У том смислу, ово тело треба пријавити Задужбини као АрбКом (без обзира на име) и установити да исто постоји, јер на основу њега постоје неке погодности које се добијају. Узмимо, чекјузере и оверсајтове надаље може бирати АрбКом, уместо мучног и неизвесног гласања у заједници. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:47, 25. април 2008. (CEST)
13. --Ђорђе Стакић (р) 09:27, 25. април 2008. (CEST)

Коментари

Načelno sam glasao Za, kao neko ko koliko toliko poznaje instituciju funkcionisanja medijacije u sudskoj praksi (poslednje nepune dve godine koliko ona postoji kod nas u praksi). Međutim, imao bih par zamerku na deo predloga koji se tiče pokretanja samog postupka posredovanja. Sama medijacija kao institut temelji se na dobrovoljnoj osnovi strana u sporu. Dakle medijator stupa na scenu kad obe strane izraze želju da u njihovom sukobu posreduje neko treće lice (medijator, arbitar itd.). Ajde, ako bi i prihvatili ovaj prvi način za pokretanje postupka medijacije (jednostrano prihvatanje posredovanja od strane samo jedne sukobljene strane) što bi i moglo da prođe (opet ponavljam za mirno rešavanje spora i poveravanje posredovanja trećem licu potrebno je da su saglasne obe strane), onda otpadaju preostala dva razloga, jer medijacija se nikada ne može nametnuti samim stranama u sporu, jer je to nespojivo sa posredovanjem samo po sebi, a to onda nije medijacija.--Grofazzo (разговор) 23:43, 19. април 2008. (CEST)

---

To jeste možda tako u stvarnosti van Vikipedije. Ovde se sukob preslikava na celu zajednicu i svi direktno ili indirektno trpe zbog toga. Spor ljudi u stvarnosti ne dotiče njihovu okolinu. Slažem se sa time da ako jedna strana zatraži meditaciju, ona automatski počinje. Ako druga strana izbegava meditaciju, ima da trpi neke posledice... --Поки |разговор| 23:53, 19. април 2008. (CEST)

Da, ali to je prvi slučaj preko kojeg se može i preći, jer ako je jedna strana voljna za posredovanje, onda se i druga može privoleti da učestvuje u njemu ili će trpeti konsekvence svojeg odbijanja, a ostala dva slučaja su naprosto nespojiva sa posredovanjem, jer posredovanje je dobrovoljno, ne može se nametnuti obema stranama ako one to ne žele. Ako i može da se nametne kao što to predviđa stav dva i tri onda se to ne može zvati medijacijom, nazovite to bilo čim drugim, jer to onda nije medijacija per definitionem.--Grofazzo (разговор) 23:58, 19. април 2008. (CEST)

Па добро, можемо да је зовемо медијација with a twist :) Ali suštinsko nastojanje i osnova ovoga, bar kako ga ja percipiram, jeste da se radi o medijaciji, a ne o ovom dodatku koji je tu jer se pokazao nužnim... --Kale ^{↙info/talk↗} 02:16, 20. april 2008. (CEST)

---

Jel imamo 5-7 nezavisnih ljudi na projektu koji su spremni da posvete ovoliku količinu vremena arbitraciji? A da uz to ne budu stalno isti ljudi? —Rainman (razgovor) 20:12, 24. april 2008. (CEST)

Pa ako sistem posredovanja bude funkcionisao i poslužio svojoj svrsi, atmosfera na projektu će biti prijatnija za rad, i broj korisnika će se povećavati, tako da će biti dovoljno ljudi koji bi mogli da budu medijatori. -- Обрадовић Горан (разговор) 20:19, 24. april 2008. (CEST)

Nada je da neće biti u pitanju „ovolika količina vremena“. Ja kontam da bi prema sadašnjem stanju stvari ovo bilo potezano nizak jednocifren broj puta godišnje. --Dzordzm (razgovor) 04:21, 25. april 2008. (CEST)

Baj d vej, ovi ljudi moraju da se identifikuju Zadužbini, pošto će imati pristup privatnim podacima saradnika (IP adrese i sl.). --Miloš Rančić (r|pričaj!) 07:50, 25. april 2008. (CEST)

Amalgam

Elem, ovo mu dođe kao neki amalgam između ArbKoma i MedKoma, ali je u suštini ArbKom jer su zaključci obavezujući. Meni se čini da bi bilo dobro da prvo pokušamo s običnim MedKomom, koji bi imao dovoljno autoriteta u zajednici. Njegove preporuke ("blokirati toga i toga na toliko i toliko ako to i to") bi morale biti potvrđene na glasanju. Ovo je vrlo bitna razlika u odnosu na predloženo. Jedna je kategorija tražiti ili nuditi pomoć, druga je ići na sud. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 08:02, 25. april 2008. (CEST)

Jeste amalgam, i jeste bitna razlika između preporuke i obavezujuće odluke, ali se ne slažem da je ovde u pitanju arbkom. Bitne razlike jesu da su kompetencije strogo ograničene na rešavanje sporova, kao i da se forsira sporazumno rešavanje (ono što inače radi medkom). Konkretno, posebno ne mislim da nam treba iber-telo koje će da se bavi izborima čekjuzera i sličnim poslovima, niti ovo predloženo telo ima pristup privatnim podacima ili drugim stvarima za koje bi bila potrebna identifikacija zadužbini (ne znam odakle ti to - ceo predlog se tiče isključivo rešavanja sporova, nema nikakve veze sa lucima) i koliko sam shvatio iz razgovora sa drugima, za takvo nekakvo telo (pravi arbkom) kod nas ne postoji raspoloženje. I za ovo je pitanje da li ćemo naći dovoljno zainteresovanih - za arbkom verovatno ne bi bilo ni kandidata ni glasača. --Dzordzm (razgovor) 08:56, 25. april 2008. (CEST)

Sa druge strane, problem sa neobaveznim posredovanjem jeste što strane odbijaju da sarađuju - to znamo zasigurno iz iskustva (nisi bio ovde). To sa potvrdama u zajednici se slažem, i ako misliš da je nužno moglo bi se naknadno glasati kao izmena (ne možemo menjati predlog u toku glasanja), ali ovaj predlog sam po sebi ne daje mogućnost za blokove duže od 90 dana bez izjašnjavanja zajednice, tako da je to u nekoj meri već tu. Kada je situacija usijana i trolovanje kipi na sve strane, pristojno izjašnjavanje zajednice ne funkcioniše najbolje... --Dzordzm (razgovor) 08:56, 25. april 2008. (CEST)

P.S. Možda nije loša ideja da krenemo sa „nečim između“. Posle nekog vremena prakse ljudi će možda imati bolju ideju o smeru u kojem žele da se ovo kreće - ka medkomu, ka arbkomu, ili da ostane na usvojenoj politici. Ništa nije u kamenu. To je kao na sjajnim tekstovima ili člancima za brisanje - u početku se nismo snalazili, ali vremenom zajednica stekne osećaj šta joj otprilike odgovara, izmeni pravila tu i tamo, itd. --Dzordzm (razgovor) 08:59, 25. april 2008. (CEST)

Slažem se da nam treba mehanizam za rešavanje sporova, zato sam i glasao za predlog. Štaviše, ovo mi se čini kao dobra ideja, mada sam malo nesiguran zbog težine koju ima ovaj MedKom. A i zbog toga što ne postoji međutelo koje omogućava ljudima da razgovaraju pre nego što dolaze pred arbitraciju. Hmmm... U svakom slučaju, moj predlog za amandman povodom ovog tela je: (1) Administrator može da blokira do tri dana. (2) MedKom može da blokira do 10 dana. (3) Od 10 do 90 dana potrebna je odluka MedKoma i natpolovična većina na glasanju. (4) Za blok do 6 meseci potrebna je odluka MedKoma i dvotrećinska većina na glasanju (67% ili više). (5) Za duže blokove potrebna je odluka MedKoma i bar 80% većine na glasanju. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 17:23, 25. april 2008. (CEST)

U slučaju da broj odluka MedKoma pređe količinu od jednom mesečno (gledano, uzmimo, u periodu od prethodnih 6 meseci; što znači da ako se drugog meseca napuni 7 slučajeva, ispunila se kvota), potrebno je napraviti telo koje će prihvatati sporove pre MedKoma, pa tek u slučaju da to telo ne reši problem stvarno dogovorno, išlo bi se na MedKom. --Miloš Rančić (r|pričaj!) 17:23, 25. april 2008. (CEST)

OK, dakle, stvar je izglasana u ovom obliku i možemo uskoro početi sa izborima. Ove izmene koje si predložio u vezi granica za blokove možemo dalje raspraviti na trgu i eventualno pokrenuti izmenu pravila. Što se tiče situacije ako se ovo bude često koristilo, o tom potom, poslednjih par meseci situacija na projektu je zavidno mirna. --Dzordzm (razgovor) 01:42, 26. april 2008. (CEST)

Ja se sčažem sa uvođenjem ovih amandmana. Miloše, pokreni raspravu od sedam danja, pa potpm i glasanje. Što se tiče uvođenja drugog tela, videćemo za 6 meseci. Ako bude potrebe, pokreni raspravu i glasanje i za to :) —Jovan Vuković (r) 19:25, 11. maj 2008. (CEST)

Zaključeno glasanje

---

Glasanje je završeno:

Za	Uzdržanih	Protiv	% za	Zaključak
13	0	0	100%	za Pravilo usvojeno!

Pravilo je izglasano i postavlja se na Vikipedija:Posredovanje. --Dzordzm (razgovor) 01:42, 26. april 2008. (CEST)