Википедија:Glasanje/Predlog/Šta može da bude članak

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Na ovoj strani raspravlja se o pitanju: šta može a šta ne može da bude članak. Srđan Vesić 21:24, 27. januar 2006. (CET) Napišite i svoje obrazloženje: na primer "nećemo francuska sela jer taj tekst zauzima toliko i toliko kilobajta, a to je previše prostora" ili "hoćemo članak o molekularnoj biologiji, jer je to značajna oblast" ili "nećemo članak sa imenom O članku Beograd jer bi onda i taj članak mogao postati značajan objekat našeg interesovanja, pa bi trebalo napisati i članak O članku O članku Beograd" Srđan Vesić 21:34, 27. januar 2006. (CET)[odgovori]

Rasprava, komentari, kritike, predlozi[uredi | uredi izvor]

Spisak stvari "koje su nam sigurno potrebne"[uredi | uredi izvor]

  1. "Klasični" članci: Beograd, Ludvig van Betoven, medicina, ... Srđan Vesić 21:24, 27. januar 2006. (CET)[odgovori]
  2. Sva naseljena mesta. Razlozi: --Miloš Rančić (razgovor) 22:11, 27. januar 2006. (CET)[odgovori]
    • Lokalno->globalno: ljudima je bitno da postoji članak baš o njihovom mestu, a nama je bitno da je novi korisnik animiran mogućnošću da napiše članak upravo o svom mestu. Kako je srpska Vikipedija enciklopedija na srpskom jeziku, a ne enciklopedija Srba i Srbije, neophodno je ostaviti prostor za unos istih takvih mesta po drugim krajevima sveta. --Miloš Rančić (razgovor) 22:11, 27. januar 2006. (CET)[odgovori]
    • Opšta i stručna enciklopedija: Vikipedija je i stručna enciklopedija. Ona je relevantan izvor informacija za gotovo sve stručne oblasti i teži ka tome da ide u dubinu. U slučaju valjane obrade podataka, predstavljanje tih podataka donosi važne informacije na polju geografije. --Miloš Rančić (razgovor) 22:11, 27. januar 2006. (CET)[odgovori]
    • Izvor informacija: Kada bismo imali valjano predstavljanje podataka, ovakvi članci bi bili vrlo značajni za sva istraživanja koja se zasnivaju na geografskim podacima: lingvistika, demografija, saobraćaj itd. --Miloš Rančić (razgovor) 22:11, 27. januar 2006. (CET)[odgovori]
    • Opšte obrazovanje: U biografiji neke osobe, kao i u različitim drugim člancima, moguće je naići na mesta njihovog rođenja, značajna mesta u njihovim životima, mesta koja su bitna za određeni istorijski, naučni itd. događaj. Ako ništa drugo, a ono će neko koga zanima baš određena osoba ili određeni događaj moći da vidi gde je to bilo. --Miloš Rančić (razgovor) 22:11, 27. januar 2006. (CET)[odgovori]
    • Imamo dovoljno prostora (to je uglavnom samo tekst). Ako neko neće da čita o francuskim selima - ne mora, tj. ne smeta nikome. Taj ko hoće da čita o Parizu, ide na traži, kuca Pariz, i dobija ono šta mu treba. Srđan Vesić 22:16, 27. januar 2006. (CET)[odgovori]
Ja se ne slažem sa ovim. Mislim da članak o naseljenom mestu treba napisati ako o njemu ima da se kaže nešto konkretno (kao npr. ovde), i samo tada. Smatram da je veoma korisno imati članak tipa "spisak svih francuskih sela" na kome bi bile informacije tipa ime sela - stanovništvo - gustina naseljenosti - šta već, ali imati poseban članak o svakom od tih sela na kome se ne nalazi ništa više od toga je prilično beskorisno. - Ja 19:52, 29. januar 2006. (CET)[odgovori]
  1. Članci o svim vrstama prirodnih pojava: od podatomskih čestica do zvezda, galaksija i univerzuma. Kad kažem "vrste", tu mislim nekako platonistički, a verujem da je to epistemološki pipav teren. Pokušaću da se malo bolje odredim: Mislim da nam trebaju članci o svakom mineralu, svakoj živoj vrsti, svakom jedinjenju, svakoj zvezdi, svakoj planeti, svakoj kometi... Ali, naravno, ne mislim da je potrebno imati članak o svakom mineralnom kamenu, svakom živom biću ponaosob, svakoj ostvarenoj reakciji dva jedinjenja itd. --Miloš Rančić (razgovor) 22:29, 27. januar 2006. (CET)[odgovori]
  2. Dodatno određenje na prethodni predlog: Velike prirodne pojave (reke, planine, jezera, mora, okeani, kontinenti, planete, zvezde) zahtevaju posebne članke. Ovde se otvaraju pitanja kao što je "šta je relevantna količina vode da bi imala enciklopedijski članak?" Sigurno je da treba imati članke o svakoj stalnoj vodenoj površini, ali postoje i nestalne vodene površine koje jesu relevantne: mogu misliti koliko nestalnih velikih i značajnih vodenih površina pravi Amazon prilikom svog izlivanja ili koliko je značajna nestalna reka u nekoj pustinji. Sa druge strane, nikako ne treba ući u opis svakog kanalizacionog odvoda (mislim bukvalno). U svakom slučaju, o ovome treba razmisliti i konsultovati relevantne stručnjake (geografe, geologe i sl.). --Miloš Rančić (razgovor) 22:50, 27. januar 2006. (CET)[odgovori]
  3. Svaki govor do nivoa "lokalne specifičnosti". Uzmimo, ima smisla opisivati govore nekog sela od nekoliko stanovnika, ako je to lingvistički relevantno, dok nema smisla opisivati govore velikih delova gradova (drugim rečima, ne postoji "novobeogradski govor"). To važi za sve krajeve sveta. --Miloš Rančić (razgovor) 22:50, 27. januar 2006. (CET)[odgovori]
  4. Potrebni su sigurno članci iz geografije o svim temama, ali je nekako bolje ići od generalnog ka specifičnom. Time mislim da ako imamo članak o nekom malom jezeru, rijeci ili selu, koji se nalazi na jednoj teritoriji ili državi i članak sadrži jednu ili dvije rečenice o njemu, taj ne služi mnogo nikome. Još ako nemamo nikakav članak o toj državi, teritoriji ili području onda je još više razloga da sačekamo sa pravljenjem tako malog članka dok se prvo ne obradi šire područje. Ali ako je neko sposoban ili ima dovoljno informacija o tom jezeru (ovo je samo primjer koji se moža prenijeti na bilo koju drugu oblast ili nauku), te napiše članak koji ima najmanje pet rečenica, ja nemam ništa protiv da taj članak stoji. Može se pisati o praktično svakoj temi koja se tiče ljudskog saznanja, s tim da te informavije koje se napišu ne budu čista konstatacija od jedne rečenice koja ništa značajno nikome neće reći. Jedna online enciklopedija ili elektronska enciklopedija pruža mogućnosti koje su ograničene iz praktičnih razloga na papirnoj enciklopediji, ali to ne znači da sada treba da se ide do ekstremnih pozicija ili da trčimo za brojevima koji na kraju krajeva ne znače ništa, ako je kvalitet informacija doveden u pitanje.--Slaven Kosanović 23:18, 27. januar 2006. (CET)[odgovori]
    • Mogu se generisati znatno složeniji članci od onih kakvi upravo postoje o naseljenim mestima u Francuskoj. Mogu se automatski čak napraviti i članci o departmanima i regijama: šturi, faktografski, ali članci kakvi postoje u mnogim enciklopedijama. --Miloš Rančić (razgovor) 23:25, 27. januar 2006. (CET)[odgovori]
    • Takođe, smatram smislenom tvoju konstataciju o putu od opšteg ka pojedinačnom. Takođe, mislim da je dobro da ovo zabeležimo kao temu za osmišljavanje sledećeg masovnog unosa (tj. za sređivanje naseljenih mesta u Francuskoj). --Miloš Rančić (razgovor) 23:25, 27. januar 2006. (CET)[odgovori]

Spisak stvari "koje nam sigurno smetaju"[uredi | uredi izvor]

  1. Pa ovako, mislim da sam sa ovim poslednjim brisanjem ulica u Beogradu obrisao sve masovno unešene članke na Viki. Ostalo je još oko 400 reči koje treba premestiti na rečnik (Kaster je rekao da će da proba da napravi bota za to) i onda mislim da smo se otarasili svih članaka koje nam smetaju. A što se tiče masovnog unosa i članaka koje ne treba unostiti mislim da tu nema spora, i potrebni su svi članci koje je Miloš nabrojao kao moguće. — SašaStefanović • 21:16 27-01-2006
  2. Lični eseji. Srđan Vesić 22:20, 27. januar 2006. (CET) Razlozi :[odgovori]
    • To nisu enciklopedijski članci. „Cilj Vikipedije je da sakupi ljudsko znanje. Ona nije sredstvo kojim treba lično mišljenje učiniti delom tog znanja (pogledajte na en. Wikipedia:No original research). U retkim slučajevima kada su mišljenja pojedinca dovoljno bitna da bi se o njima raspravljalo, poželjno je prepustiti drugima da pišu o tome. Lični eseji o temama koje se tiču Vikipedije su dobrodošli na Meti.“ (Citirao sam Vikipedija:Šta Vikipedija nije) Srđan Vesić 22:19, 27. januar 2006. (CET)[odgovori]
    • I ne samo eseji. Svaki oblik originalnog rada, istraživanja ili drugi oblik autorskog teksta koji sam po sebi predstavlja jedinstven rad, činjenicu ili mišljenje nigde dotada iznetu. Vikipedija nije mesto gde će se ikada pojaviti nešto što će dobiti Nobelovu nagradu (citat sa engleske viki). Ti radovi se pojavljuju na drugim mestim a ovde se o njima može samo pročitati. Ovaj deo će nekoga da boli, ali ako podržavate ovaj stav niko ne sme da vas proglasi vandalom! -- JustUser  JustTalk 22:40, 27. januar 2006. (CET)[odgovori]
  3. Članci kao što je Pt. Trebalo bi da postanu preusmerenja.--Milan Jelisavčić (razgovor) 22:43, 27. januar 2006. (CET)[odgovori]
    • Moraću da malo komentarišem ovo: Konkretan članak je višeznačna skraćenica, iako opisuje samo da je skraćenica za plutonijum: označava kodove za portugalski jezik. Skraćenice se mahom čuvaju na Vikipedijama. Evo šta kaže engleska Vikipedija: --Miloš Rančić (razgovor) 22:53, 27. januar 2006. (CET)[odgovori]
      • The symbol of Platinum (Pt)
      • The Worker's Party in Brazil
      • Portuguese language (ISO 639 alpha-2, pt)
      • Portugal Telecom, Portuguese telecommunications public company
      • The abbreviation of the point unit of measure used in typography
      • In the military or in education, physical training (PT)
      • In medicine, the prothrombin time (PT)
      • In particle physics, the Transverse momentum, i.e. the momentum that is transverse to the beamline of a particle detector (Pt)
      • The abbreviation for Pacific Time
        • Miloše preduhitrio si me u ovome. Taman htedoh da kažem da se oni ne preusmeravaju nigde, nego da svi oni postanu u stvari višeznačne odrednice. — SašaStefanović • 21:56 27-01-2006
  4. Vicevi. Srđan Vesić 20:15, 1. februar 2006. (CET)[odgovori]
  5. ? (dodajte svoje predloge)

Spisak stvari za koje nisam sigurna/siguran da li treba da se nađu na Vikipediji (takođe navesti razloge za i protiv)[uredi | uredi izvor]

  1. Francuska sela
  • ZA.
    • Razlozi ZA su već navedeni gore, na ovoj strani.
  • PROTIV. (Ovo su razlozi koje su ljudi izneli na mejling listi ili na strani za razgovor ovog članka, a ja sam ih prekucao ovde)
Zato što je to oko 60 000 članaka godišnje, a mislim da je to dosta za sad, a kad budemo milion članaka onda možemo godišnje i 100 000 nije probelm. Dalje teško je i realizovati unos preko 60 000 dobrih članaka godišnje, pošto na sve te članke koje bot unese može da se doda još dosta stvari, a za to treba vremena. I kao treće ljude može da demorališe iznenadan porast jer će se ko što dungo reče osetiti nepoželjni i beskorisnim. A kad imaš 200 000 članaka koje ručno trebaš dopuniti teško da će ti pasti napamet da radiš na tome --Jovanvb 20:30, 28. januar 2006. (CET)[odgovori]
Tvoj broj 1) nisi objanio zašto. Tvoj broj 2) Slažem se. Možda je dobra ideja da se prvo postavi samo ona tabela, pa tek kada transkribujemo ručno sva sela pod slovo A, da ih unese bot, itd. Šta misliš/mislite? Tvoj broj 3) takođe se slažem da je pametna opaska. Ovaj plan koji sam dao pod 2) bi to rešio. Srđan Vesić 20:54, 28. januar 2006. (CET)[odgovori]
Ono pod jedan je zbog ova ostala dva. I slažem se da treba napraviti tabelu. A 60 000 članaka bi bio unos naseljenih mesta u SCG, francuskih sela i još npr 8 000 opština u italiji. Mislim da je to dosta za godinu dana. Za sad brže i ne možemo, a taj broj vremenom možemo i da povećavamo npr sledeće godine između 70 i 80 000 pa sledeće do 100 000 ... Znači napraviti tabelu sa selima koja su do sada uneta pa onda nastaviti. Samo mislim da pre toga neko treba da napravi tabelu sa regionima i departmanima na srpskom koje bi bot mogao da sam promeni u člancima. --Jovanvb 21:20, 28. januar 2006. (CET)[odgovori]
  • Miloše, zar tebi nije palo na pamet da su se i na drugim Vikipedijama VEĆ RANIJE setili mogućnosti kije pruža masovan unos, ali i da su to odbacili kao glupost? Boško 23:53, 27. januar 2006. (CET)[odgovori]
  • Usput, uskoro ćemo imati više latiničnih članaka od ćiriličnih. Korisnik:JustUser
    • Da li je ovo šala ili ozbiljno. Ako je ozbiljno, evo i odgovora: mislim da treba da napravimo tabelu sa 50 000 vrsta i dve kolone, u kojoj su u prvoj koloni originalna imena sela, okruga i departmana, a desna kolona prazna. Tu tabelu okačimo na viki, negde (videčemo gde), ako je potrebno iz tehničkih razloga, podelimo je na 50-500 manjih tabela. Ko stigne, i zna, menja. Posle bot to sve odradi, i svi su članci ćirilicom. Evo, ja se prvi javljam da odradim deo (bilo bi dobro i da imamo neki softver za izgovor. Srđan Vesić 19:58, 28. januar 2006. (CET)[odgovori]
  • Trebalo je da se dogovorimo pre početka unosa (Korisnik:Dzordzm i drugi).
  • Niko nije rekao da takvi clanci ne treba da postoje, samo bi taj unos mogao da ide malo sporije. I to ne zato sto ja razmisljam sta da kazem kada me neko pita za to, snaci cu se ja, nego zato sto je bezveze da za tri godine bude ukupno 17 hiljada, a za tri dana 10 hiljada... Drugacije je kada na enciklopediji ima blizu milion clanaka, pa 5-10 hiljada o selima nije mnogo. Korisnik:JovanaMilicevic.

Glasanje[uredi | uredi izvor]

  • Dodaćemo posle rasprave, komentara i predloga. Ideja je da usvojimo nekoliko dokumenata:

Tri opšta[uredi | uredi izvor]

U ovim se dokumentima rešavaju pitanja tipa: hoćemo li ili nećemo da unesemo sva naseljena mesta, da li je pre svakog masovnog unosa neophodno glasanje, šta se smatra masovnim unosom...

  1. Ovakve članke Srpska vikipedija treba da ima. (Princip, a ne nabrajanje članaka)
    1. članke o ...
    2. članke o ...
    3. članke o ...
  2. Ovakve članke Srpska vikipedija ne sme da ima. (Princip, a ne konkretni članci - ako ni zbog čega drugog, ono jer bi spisak bio beskonačan)
    1. članke o ...
    2. članke o ...
    3. članke o ...
  3. Pri masovnom unosu mora se ispoštovati sledeće. (Principi)
    1. pravilo 1
    2. pravilo 2
    3. pravilo 3

Proizvoljan broj posebnih[uredi | uredi izvor]

U ovim se dokumentima rešavaju pitanja tipa: hoćemo li transkripciju imena francuskih sela da radimo pre unosa ili posle unosa, u 50 tabela ili u 500 tabela, hoćemo li prvo sela sa preko 100 stanovnika, ili prvo sela sa preko 351 stanovnika...

  1. Konkretno, pri unosu srpskih sela, mora se ispuniti:
    1. prvo ćemo raditi to i to
    2. mora da važi to i to
    3. ako to onda to
    4. itd.
  2. Konkretno, pri unosu francuskih sela, mora se ispuniti:
    1. prvo ćemo raditi to i to
    2. mora da važi to i to
    3. ako to onda to
    4. itd.


Srđan Vesić 02:44, 29. januar 2006. (CET)[odgovori]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Википедија:Гласање/Предлог/Шта_може_да_буде_чланак&oldid=24599493”