Википедија:Pijaca/Arhiva 18

Arhiva 15

Arhiva 16

Arhiva 17

Arhiva 18

Arhiva 19

Arhiva 20

→

Arhiva 23

Predlog Milanu Tešoviću

Oko teksta o realizmu došao sam u sukob sa Milanom Tešovićem.

Predlažem ti Milane, da prekinemo bilo kakve sukobe pošto svi oni koji dolaze na vikipediju imaju isti cilj, odnosno svi teže što kvalitetnijim tekstovima, koji će biti objektivni, nepristrasni, informativni.

Pored toga, očigledno je da je tebi veoma stalo do autorstva nad tekstom o realizmu.

Zato predlažem da, pošto proučiš određenu literaturu, tekst o realizmu preradiš. Kako bi mogao da preradiš tekst na odgovarajući i kvalitetan način, predlažem da koristiš sledeću literaturu:

Dragiša Živković, Teorijski nacrt za istorijskoknjiževnu periodizaciju. U knjizi: Evropski okviri srpske književnosti, Beograd

Aleksandar Flaker, Stilske formacije, Zagreb

Sava Penčić, Realizam, Cetinje

O realizmu, Beograd, 1968. Priredio Sveta Lukić

Dušan Ivanić, Srpski realizam, Novi Sad

Roger Garaudy, O realizmu bez obala, Zagreb

Erich Auerbach, Mimezis (Prikazivanje stvarnosti u Zapadnoj književnosti), Beograd

ili barem deo od toga. Spreman sam da ti pošaljem elektronskom poštom izvode iz knjiga Stilske formacije Aleksandra Flakera i Dragiše Živkovića koje imam u elektronskom obliku.

Postojeći tekst o realizmu se oslanja i zasniva na tekstu Dragiše Živkovića iz knjige Teorija književnosti.

Ako smo se već odlučili da postavimo tekst o realizmu na vikipediji, ono što neizostavno treba naglasiti i objasniti je činjenica da se isti pojam koristi da označi književni metod, književni pravac, stilsku formaciju, period. Ako to ne uradimo, tekst nije obuhvatan, nije informativan, zanemarujemo osnovne činjenice u vezi sa tim pojmom. Bez tih činjenica tekst nije kompletan.

Treba pokazati kako se postepeno širilo značenje pojma realizam i pokazati savremeno stanje, odnosno, šta se pod pojmom realizam, kad kažemo realizam, podrazumeva, odnosno šta taj pojam označava.

Objasniti šta znači

kao književni metod,

kao književni pravac,

kao stilska formacija.

Onda dolazimo do odlika, poetičkih obeležja, evropskog realizma. To je trenutak kada se zapravo govori o realizmu kao stilskoj formaciji, odnosno, ukazuje se na zajedničke odlike realizma kod svih realista bez obzira kojoj nacionalnoj književnosti pripadaju. Zapravo, govorimo o nadnacionalnim i nadindividualnim obeležjima realizma, o zajedničkim odlikama koje srećemo kod različitih pisaca, u različitim zemljama.

Ono što je karakteristično i zajedničko za sve realiste jeste njihov odnos prema fabuli, likovima, deskriptivnosti, reprezentativnosti karaktera, objektivnosti pripovedanja, komunikativnosti jezika, dominaciji određenih žanrova.

Treba objasniti odnos fabule i karaktera. Objasniti specifičnu funkciju opisa. Pisci stvaraju reprezentativne likove, razvijaju načelo individualizacije i tipizacije. Žele da postignu objektivnost u pripovedanju, distancirajući se od svojih likova. Ukazati na funkciju jezika. Jezik pisca i likova se razlikuje. Pribegavaju diferenciranju jezika svojih likova, uvode se žargonizmi, dijalekti, sociolekti...

Kada govoriš o društvenim okolnostima koje su pogodovale pojavi realizma treba naglasiti i sa tim povezati društveno-analitičku funkciju realizma.

Nisam siguran da se tek tako može reći da je realizam nastao kao suprotnost romantizmu jer to implicira da su realisti dok su stvarali imali na umu da stvaraju nešto što je suprotno nečemu, odnosno da to treba da bude suprotnost romantizmu. U tekstu Dragiše Živkovića, koji si koristio, malo je drugačije opisan i prikazan taj odnos. Na primer, kad govorimo o nastanku romantizma, tu se slobodno može reći da je romantizam nastao kao suprotnost klasicizmu jer su se od samog početka pisci negativno odnosili prema klasicističkoj poetici. Romantizam je značio razbijanje kanona koje je propisivala normativistička klasicistička poetika. Romantičari su se u svoji manifestima obračunavali sa stegama klasicizma, dok, na primer, Balzak u svom predgovoru Ljudske komedije ne najavljuje rušenje nečeg, već najavljuje i afirmiše postupke koji će biti osnova realističke poetike.

Treba naglasiti da je realizam prošao kroz razvojne faze, pa se govori o ranom, razvijenom i visokom realizmu. U jednom trenutku dolazi i do opadanja realizma, odnosno njegove smene drugim pravcima. Tada govorimo o dezintegraciji realizma, odnosno raspadanju realizma; javljaju se novi književni pravci. Kada govorimo o dezintegraciji realizma, raspadanju stilske formacije realizma, možemo govoriti o pojavi naturalističkih, impresionističkih oblika uz istovremeno trajanje realističkih oblika, ali što sve vodi pojavi novih književnih pravaca. U postojećem tekstu o realizmu na vikipediji postoji deo koji se zove pravci realizma. Na osnovu tog dela stiče se utisak da je simbolizam pravac realizma. To mi nije najjasnije i trebalo bi da se to objasni i, ako za to ima osnova, obrazloži, i ukaže na odgovarajuću literaturu u kojoj se o tome govori.

Nadam se da ove moje sugestije mogu da olakšaju tvoj rad na preradi članka o realizmu.

Ovo shvati kao poziv na saradnju i prestanak sukobljavanja, kao poziv da se nešto konstruktivno uradi.

--saša 22:17, 5 jun 2005 (CEST)

---

E ovako bi bilo najbolje, pošto pretpostavljam da Milan nema većinu tih knjiga i nije stručnjak u oblasti u kojoj ti imenjače jesi, ovom prilikom pozivam Milana da pročita još jednom značenje Vikipedije slobodne enciklopedije koju može svako da uređuje/menja. Dakle, Saša slobodno menjaj šta god želiš i ne dozvoli da zbog nekog budeš sputavan u svom radu na ovom slobodnom projektu, i pozivam te da nastaviš da uređuješ deo na Vikipediji koji najbolje znaš. Pozdrav. --Saša Stefanović razgovor 22:27, 5 jun 2005 (CEST)

Čini mi se da ako, Saša iz Niša, imaš neke stvari da raspravljaš sa drugim (samo jednim) korisnikom, isto učiniš preko stranice za razgovor, umesto preko pijace, koja više služi za neke kolektivnije diskusije. Naravno, ovo je samo moja percepcija ove strane, a moguće je da grešim. Elem, ova tvoja poruka je zauzela dosta mesta, što je manje/više relevantno. --Dungodung 23:26, 5 jun 2005 (CEST)

Ovaj predlog je pokušaj nalaženja kompromisnog rešenja posle obimne rasprave preko stranice za razgovor. --saša 09:56, 6 jun 2005 (CEST)

1. Ovaj predlog je pokušaj nalaženja kompromisnog rešenja -> rešenja za šta? šta je problem?
2. Ako želiš nešto da mi predložiš možeš to i na mojoj stranici za razgovor, a ne na forumu za opšte teme.
3. Meni nije "veoma stalo do autorstva nad člankom"
4. Nemoj sad da pričaš kao da sam ti ja zabranio da mjenjaš taj članak. Izbacio sam dio koji mi se činio ružnim, kad ste rekli da ga vratim vratio sam ga i šta sad?
5. Bolje da ne komentarišem šta sad misli ona osoba koja me ne zna dobro, a pročitala je ovo tvoje kukanje.
6. Ja sam samo htio da naglasim da su realisti imali veliku odbojnost prema romantizmu i mislim da to nisam uradio na pogrešan način. Posebno zato što je ta rečenica prepisana iz jedne vrlo ugledne knjige.

jer to implicira da su realisti dok su stvarali imali na umu da stvaraju nešto što je suprotno nečemu
ja nisam stekao takav utisak, ali ako tako misliš napiši na stranici za razgovor šta bi tu napisao ili prosto promjeni.

1. Treba naglasiti da je realizam prošao kroz razvojne faze, pa se govori o ranom, razvijenom i visokom realizmu. Ja sam mislio da sam napisao to u članku. Ne mogu da vjerujem da sam to preskočio.

Ni jednom nije pomenuto brisanje mog teksta, niti je neko rekao da moj tekst nije dobar. Ti si stvario halabuku oko tvog sitnom doprinosa, kako bi obrisao moj tekst i napisao novi, koji je, iskreno, daleko slabiji (tek sad sam sve pročitao iako je moj tekst obrisan još prije dan-dva). --Milan Tešović 16:27, 10 jun 2005 (CEST)

---

Posle ovakvih izjava kojim si pokazao svoje poznavanje i stručnost bolje da se ne javljaš.

Milan Tešović napisao: «Ja znam samo za dva realizma:

1. Realistično pisanje i
2. Realizam kao umjetnički pravac»

«*Onaj ko je došao na stranu "realizam" 99% ga zanima epoha.»

«Što se tiče izvora nisam htio da ih napišem zato što bi to donijelo više štete nego koristi. Koristio sam par knjiga iz gradske biblioteke, par iz školske, neke stvari sam uzeo iz čitanke i interpretacija (tamo su objašnjenja kraća), a biografije i bibliofije realističkih pisaca koje nisam tu našao, ili mi se nisu učinile dobrim sam preveo sa engleske Vikipedije.»

Da li si razgraničio sa sobom šta je epoha, šta je pravac, šta je metoda? Šta je realizam posle svega? Kakve veze imaju simbolizam i neoromantizam sa realizmom. Da li ti je neko rekao šta je pozitivizam? Za tebe je Danijel Defo realista!!!! Tu si još dva tri pisca stavio kao predstavnike i koji su mi mnogo sumnjivi. Dok ne proverim ostaviću ih. Za razliku od tebe ja stvari proveravam i nikada nisam siguran u svoje znanje. Nisam dizao buku da bih tvoj tekst obrisao. Dao sam ti priliku da preradiš tekst. Ukazao sam ti na stvari koje treba promeniti. Ukazao sam ti na literaturu. Šta si mi odgovorio? Za pisanje tekstova potrebno je osim dobre volje i malo rada, čitanja, učenja. A ti to nikako da shvatiš. I ja bih stvarno voleo da mogu da shvatim kako ti razmišljaš. Meni je ovo tvoje skakanje oko teksta o realizmu već smešno. Situacija je nadrealna. Ti pojma nemaš o realizmu, a ja s tobom raspravljam kao sa ravnopravnim sagovornikom. Ti si pročitao tekst o realizmu koji sam postavio i posle toga imaš hrabrosti da se i dalje busaš. Šta ti sad nije jasno u vezi sa realizmom. Budi malo realan, smiri se i razmisli koliko znaš i koliko treba da znaš o nekoj temi da bi pisao o njoj i mogao o njoj da raspravljaš. Mislim, stvarno je već smešno. Ti izgleda ili ništa pažljivo ne čitaš ili imaš problem da shvatiš ono što ti se kaže. --saša 17:20, 10 jun 2005 (CEST)

1. Ti si bez izvinjenja, objašnjenja ili najave obrisao sav moj rad.
2. Ne izvači moje izjave iz konkeksta - činjenica je da je moj članak daleko kvalitetniji i korisnije od ovog koji ga je zgazio.
3. Objašnjen je uticaj na simbolizam i neoromantizam. Ti slobodno objasni šta je pozitivizam. --Milan Tešović 17:53, 10 jun 2005 (CEST)

Ime Pijace

Polako prelazimo u treći krug glasanja! Statistike drugog kruga su ovde! Ostali su prvih 6 predloga, a princip glasanja je isti! Pozvani ste da glasate --Dungodung 00:27, 6 jun 2005 (CEST)

---

Nesto ja ovde ne razumem. Za koju opciju se glasa? Nisam mogao da pronađem zašta se glasa, ko treba da glasa i kako.

---

Glasa se trenutno za 5 opcija, upustvo o glasalju možete pogledati ovde, Vi nažalost nemate pravo glasanja jer niste prijavljen korisnik, pravo glasa ima svako ko se prijavio i napravio bar jednu izmenu pre prvog kruga glasanja. Ovom prilikom vas pozivam da se prijavite i učestvujete u nekom drugom glasanju. --Saša Stefanović razgovor 13:01, 6 jun 2005 (CEST)

Dakle, glasa se za 6 predloga (samo da ispravim Sašu), a prvobitni plan je bio 5 predloga, ali nekim čudom, dva glasa su delila 5. i 6. mesto, pa da ne bi bilo diskriminacije, uračunali smo oba predloga. Što se tiše trećeg kruga, glasanje je od 1 do 6, starom metodom, samo što se glasovi sada računaju na sledeći način: redom glasovi dobijaju 1, 2, 3, 5, 7 i 9 bodova, ne bi li se konačno iskristalisalo šta zapravo želimo. Očigledno je da je sve vreme jedan predlog vodio, ali ovo je prvo ozbiljnije glasanje i početak organizovano-ozbiljnog glasanja ovog tipa kod nas, te je i ovo razlog za eksperimentisanje. Četvrti krug je konačno poslednji, a princip je "dva predloga - tri opcije". Daklem, biće dva predloga (pobednici trećeg kruga), a ukoliko se kojim čudom, a verujem da neće, dogodi da se 2. i 3. mesto dele, postojaće tri predloga. 3 opcije znači da će birači moći konačno parlamentarno da glasaju ZA, PROTIV ili da budu SUZDRŽANI, što ja lično ne preporučujem. To je dakle pojašnjenje, ukoliko je nekoga ono zaista i interesovalo. --Dungodung 22:03, 6 jun 2005 (CEST)

U ovoj akciji glasanja neću da učestvujem. Ovde je neko debelo zagrizao, uložio veliki rad, postavio sajt, smislio prateće akcije, izmislio forum i dao mu ime "Pijaca", animirao čitaoce i saradnike i sajt je oživeo. Ali saradnici nisu zadovoljni statusom - nisu autori, nego saradnici, a hteli bi da budu "kalifi umesto kalifa" i počinje nama srbima već poznati scenario: malo galame, malo podmetnutih pisama, virtuelni sastanak samoupravljača, pozivanje na nepostojeće zaključke sa tog nepostojećeg sastanka, malo glasanja, pa kad nije upelo prvo glasanje, opet glasanje i opet i opet sve dok jedanput ne uspe. Rezultat: sve je isto ali "pijaca" više nije delo autora, nego zajedničko čedo grupe samupravljača i zove se:- - - - - - Predlažem da ovaj forum zadrži svoje ime"Pijaca" , a drugovi samoupravljači, ako žele neka prave svoj forum i neka ga krste po svojoj volji. Ovaj forum već ima ime, koje mu je dao autor Piše:Stojan

Ovo nije forum, a ime se, očigledno, više ne sviđa svima, te je iz toga proizišlo glasanje. Ovde ne postoji namerna oligarhija, već samo ljudi koji se više zalažu, i ljudi koji imaju manje vremena, pa se i manje zalažu. Ovi krugovi ne predstavljaju ponovno biranje istih predloga, već postepeno sužavanje izbora glasova, ne bismo li utvrdili kako u buduće da koncipiramo glasove. A to što će nas jedan od 600 i kusur napustiti me najmanje zabrinjava. Vikipedija, kako sam ja shvatio, nije ovde da se poklanja pojedincima, već onome što se zajednički donese, da ne kažem kolektivu. --Dungodung 06:48, 7 jun 2005 (CEST)

62.108.*.*

Ovaj tip nas zeza u zdrav mozak. Svi koji misle da ga ne treba blokirati na po nedelju dana svaki put kad se ponovo pojavi i napravi sličnu šalu, neka se potpiše ovde ispod. Uzgred, izvinjavam se što sam ga po drugi put danas blokirao (nisam video Goranov blok). Ali ja nemam nameru da ga tolerišem. --Dzordzm 23:47, 6 jun 2005 (CEST)

Stojanov predlog

Predlažem da ovaj forum zadrži svoje ime"Pijaca" , a drugovi samoupravljači, ako žele neko drugo ime, neka prave svoj forum i neka ga krste po svojoj volji. Ovaj forum već ima ime, koje mu je dao autor.

Stojane, ovde ću ti odgovoriti i u vezi sa tvojim gornjim komentarom o promeni imena. Rad na Vikipediji ne podrazumeva samo rad jednog čoveka, već rad većeg broja ljudi. Tako je Brča pokrenuo Vikipediju na srpskom, ali nije u radu učestvovao puno. Iza njega je Nikola Smolenski dao veći doprinos, uključujući i imenovanje Pijace, iako se danas slaže da ga treba prevesti u nešto drugo, pa se i on izgubio (uglavnom radi na engleskoj Vikipediji). Negde od jeseni 2004. godine tu smo uglavnom mi koji smo i pokrenuli glasanje. Na Vikipediji (uključujući i one na drugim jezicima) ne samo da su članci, ali i prevod i izgled strana uglavnom delo zajedničkog rada, nego se i sve političke odluke donose voljom zajednice (za razliku od naučnih, koje se donose na osnovu znanja i podataka), a ne voljom nekog pojedinca. --Miloš Rančić (razgovor) 06:50, 7 jun 2005 (CEST)

Niste me ubedili. Mislim da je to besmisleno trošenje energije. Umesto rasprave o imenu mogli smo da obradimo makar jednu jedinicu. Ako nastavimo da glasamo novo ime, tome nema kraja. Zamislite samo situaciju da sada ja počnem da lobiram za ime "pijaca" , pa tražim glasanje, pa neko drugi posle nekog vremena zaključi da ni to ime nije..........Stojan

Pored toga što je ovo enciklopedija, na njoj radi (sve veća) grupa ljudi. Da bismo mogli da funkcionišemo normalno, moramo imati metode donošenja odluka. Za razliku od već razrađenih metoda na engleskoj Vikipediji, mi te metode tek počinjemo razrađivati. Ime Pijace nam je bilo dobar način za testiranje zato što je ovo bio bukvalan prevod (koji je i na hrvatskoj Vikipediji zamenjen, a čini mi se i na bošnjačkoj), ali i zato što je u pitanju dovoljno nebitna stvar: sumnjam da će se iko nešto posebno ljutiti ako njegov ili njen predlog ne prođe. Takođe, samo glasanje nam ne uzima puno vremena (možeš videti na osnovu skorašnjih izmena da se itekako radi i na drugim stvarima). Tako to i nije neka preterana šteta. Inače, bar pola godine treba da prođe do narednog glasanja o istom pitanju, upravo da se ne bi gubilo vreme na ponavljanju istih stvari. --Miloš Rančić (razgovor) 05:43, 8 jun 2005 (CEST)

Treba da razumeš da je nama zajedničko odlučivanje od presudne važnosti za funkcionisanje. Nema ovde nikog ko ima veća prava od drugih i ko bi mogao da donosi odluke samostalno. A ako svako radi bez razmišljanja o tome šta je stav drugih, gubićemo puno vremena na svađi, prepucavanju, na ratovima izmena (izuzetno poznata delatnost mnogih ljudi na engleskoj Vikipediji koja se sastoji u tome da dva saradnika stalno prepravljaju izmene onog drugog na jednom članku) itd. --Miloš Rančić (razgovor) 05:43, 8 jun 2005 (CEST)

Nisam siguran jesi li ti otvorio nalog. Ako nisi, klikom na link u gornjem desnom uglu. Ako jesi, istim tim klikom ćeš moći da se prijaviš pomoću svog korisničkog imena i lozinke. Dobro je da budeš registrovan saradnik, jer ćemo tako moći lakše da funkcionišemo. Drugim rečima, postani ti i "zvanično" deo naše zajednice. --Miloš Rančić (razgovor) 05:43, 8 jun 2005 (CEST)