Википедија:Računarska terminologija/Browser

Browse u engleskom označava "razgledanje", ne pretraživanje ili navigaciju. U tom smislu bi ovo pre bio "razgledač" ali ne miriše dobro :) --Asusnjar 05:25, 26 decembar 2005 (CET)

Da, ali više leži navigacija po fasciklima, po datotekama ili internetu ili pretraživanje fascikala (karpeta), datoteka, ili interneta. Treba da analiziramo funkciju u kojoj se riječ upotrebljava pa da tražimo odgovarajuće u našem jeziku. Razgledanje? Niko u kancelariji ne ide da 'razgleda' fascikle, datoteke itd., nego ide nešto da traži ili pretražuje. Navigacija (pojam je iz Nautike),više leži za internet u smislu navigacije po virtuelnoj stvarnosti što na kraju krajeva i jeste internet. --Slaven Kosanović 05:38, 26 decembar 2005 (CET)

Pa... ne slažem se baš da više leži navigacija po fasciklama. Navigacija ima veze dolaženjem na pravo mesto a ne sa gledanjem samog sadržaja. Dalje, slabo da iko naviguje po fasciklama ili datotekama, a čuo sam da mnogi ljudi razgledaju časopise, slike, proizvode pa i fascikle, datoteke ili "internet stranice" (kako god to da se prevede). Na kraju, "navigacija" odgovara engleskom navigation što je način da se dođe do sadržaja.

Drugo, pretraživanje je drugi način da se dođe do sadržaja bez znanja tačno gde je, opet ne gledanje istog, i savršeno odgovara engleskom "search". --Asusnjar 17:35, 26 decembar 2005 (CET)

Da bih bio maksimalno korektan, da kažem da je zvanični prevod reči s engleskog "onaj koji prelistava" a ne "onaj koji razgleda", mada se reč redovno koristi i za "prelistavanje prodavnica". --Asusnjar 23:24, 26 decembar 2005 (CET)

Evo par opštih primjera:

Ja kada odem da posjetim neku izložbu (slikarstvo, instalacija, skulptura, itd.) ili neki spomenik (arhitekturu, arheološko nalazište, itd) mogu da kažem da idem da pogledam... ili idem da razgledam...

Kada idem u kupovinu mogu da gledam, razgledam, ili tražim i pretražujem.

Kada idem u biblioteku mogu da listam, prelistavam, ili tražim i pretražujem.

Kada sam u kancelariji i odem u arhivu, ja tražim, pretražujem, listam, prelistavam, gledam, razgledam, itd.

Kada koristim računar, obično nešto tražim, pretražujem, čitam izvještaje (ne razgledam izvještaje kao da su neki časopis, ili izložba) odnosno tražim potrebne informacije u datotekama. ili pretražujem strukturu datoteka, organizujem, itd.

Kada koristim Internet onda takođe tražim, pretražujem, gledam, razgledam, ili čisto putujem ili plovim po virtuelnoj stvarnosti. --Slaven Kosanović 23:48, 26 decembar 2005 (CET)

... :) a ja, eto, baš razgledam "fascikle" sa slikama, pretpregledima dokumenata itd. dok sređujem sadržaj...--Asusnjar 00:01, 27 decembar 2005 (CET)

Razumijem na šta misliš. Ali postavi sebi pitanje da li datoteke fascikli ili karpete postoje da se samo razgledaju ili gledaju ili da se traže, pretražuju, određene informacije, slike, ili šta već, koje one sadrže. Kada radiš na računaru, evo uzmimo primjer uređivanja vikipedije, ti prvo tražiš ili pretražuješ određene informacije, zatim ih oblikuješ, siječeš, lijepiš, organizuješ strukturu... pa na kraju krajeva možeš samo da razgledaš ili gledaš članke i slike u člancima, ali ja smatram da računar ne postoji samo da bi na njemu mogli da prikažemo ili prikazujemo informacije, slike, itd. nego da bi kasnije mogli da ih tražimo, pretražujemo kada su nam potrebne. --Slaven Kosanović 00:16, 27 decembar 2005 (CET)

Pa evo da ti kažem. Ja najčešće niti tražim niti pretražujem svoje "fascikle" ili informacije. Ustvari ne sećam se kada sam to poslednji put radio. Ja već znam gde su i prosto dođem do njih. Traženje podrazumeva da ne znam gde su (tražim, recimo, "guglom", ali ne "fascikle" nego internet stranice pa ih onda razgledam), a ja obično znam gde sam ih stavio. Slažem se apsolutno da računar ne služi samo da bi na njemu mogli da prikažemo, ali ovaj termin ne opisuje ceo računar već samo jednu njegovu namenu. S te strane gledišta, Browser ustvari ne zna kako da traži niti pretražuje. Sve što zna je da prikaže i prati vezu na koju kliknemo. Ostalo su sve nečije druge usloge...--Asusnjar 06:04, 27 decembar 2005 (CET)

Na mom fakultetu (studiram informatiku na Matamatičkom fakultetu u Beogradu), profesori dosta polažu na korišćenje domaćih termina (gde je to moguće). Tako se za brauzer koristi izraz razgledač, ili češće pregledač. Koliko sam ja video u ovoj diskusiji nije iskrsao ovaj naziv, a mislim da bi mogao da bude pogodan. -- Obradović Goran (razgovor) 00:23, 27 decembar 2005 (CET)

Pozdrav Gorane! Ako je kod nas već privaćen pojam razgledač ili pregledač i ja sam spreman da ga prihvatim bez rezervi. Samo hoću da ukažem na kontradiktornost pojmova kada se direktno prevode sa engleskog.

Evo primjera: Brauser - prevod pregledač, razgledač (OK)

Internet Eksplorer - prevod Internet pretraživač

Osim toga da li mi samo pregledamo ili razgledamo Internet ili datoteke u sistemu, ili takođe tražimo ili pretražujemo Internet i datoteke u sistemu koristeći bilo brauser ili eksplorer operativnog sistema? --Slaven Kosanović 00:47, 27 decembar 2005 (CET)

Čisto da ne bude zabune, nisam mislio da kažem da je pregledač posebno prihvaćen, već da sam čuo da se koristi. Statistički, verovatno je najčešće upotrebljavan izraz brauzer. Samo sam hteo da ukažem na još jednu opciju.

Inače, zaboravih da pomenem, ista profesorka od koje sam čuo ovaj izraz je pričala da je još davno postojao pokušaj da se SVI informatički termini prevedu na srpski, ali naravno, projekat je bio neuspešan jer se insistiralo na prevođenju čak i reči koje se ne daju prevesti. Kao smešan primer je navela tvrdotvorinu i mekotvorinu (hardver i softver). -- Obradović Goran (razgovor) 02:37, 27 decembar 2005 (CET)

Mislim da "pregledač" nije dobar izbor. "Pregledač" je onaj koji vrši "pregled", što se najčešće odnosi na "proveru" (npr. doktori pregledaju pacijente, učitelji domaće zadatke, itd). Browser nema tu funkciju uopšte. Drugo značenje reči "pregled" je "sažetak". Ni to nije funkcija Browser-a. Rekoh gore, ali da ponovim... Browser je program koji prosto zna da prikaže HTML stranu čija je adresa direktno zadata ili na čiju je hipervezu kliknuto (da zanemarimo sekundarne funkcije sa skriptovima, formularima, štampanjem itd). To je sve. Provere, traženja, pretraživanja i ostalo su usluge nekih drugih stvari, mada se često ispoljavaju kroz Browser (npr. Google omogućava pretraživanje, Yahoo i navigaciju itd).

Pomenuti su neki konkretni proizvodi. Internet Explorer, recimo. Tačan prevod bi bio "Internet istraživač", ne "Internet pretraživač". Slično važi i za "Windows Explorer". Postoje i drugi proizvodi, sa drugačijim imenima, ali ovde nisu važna imena proizvoda već kategorije - pa nećemo ih sve zvati "vatrenim lisicama" iako jedan od njih ima ime koje bi mogli tako da prevedemo.

Na neki način Browser ima fuknciju starih, glupih terminala. Razlika je u tome što je Browser praktično gluplji ali lepši (modernija tehnologija mu je donela više boja, slika i muzike). Praltično se radi o viziru (ovo nije predlog) za gledanje hipertekst sadržaja na internetu. Pažnja: ne možemo ni da se ograničimo na HTML. Setite se samo Gopher-a, a ni File Browser nije tako stran pojam u engleskom...

--Asusnjar 06:29, 27 decembar 2005 (CET)

Samo kao primjer, (koji mi naravno ne treba da slijedimo) u španskom jeziku Web Browser je preveden u Navegador (od glagola Navegar - putovati vodom ili vazduhom) - sredstvo za putovanje ili navigaciju kroz Internet (polazeći vjerovatno od toga da je Internet virtuelna stvarnost), takođe se koristi, iako vrlo malo, hojeador - što bi u prevodu značilo prelistavač, itd. U francuskom jeziku su se inspirisali najvjerovatnije (skoro svi se slažu) u samom imenu produkta Netscape Navigator te tako imamo navigateur Web ili navigateur Internet sa istim značenjem kao u Španskom.

Sa ovim hoću da kažem da i zemlje čiji se broj stalnih korisnika Interneta broji milionima imaju problema sa standarduizacijom računarskih pojmova. Njima je u početku bilo lakše jer su mogli da ostave pojam u izvornom obliku (pošto pišu latinicom) i dalje daju obajšnjenja za pojam. Većinu pojmova u Računarstvu je ipak na kraju krajeva (nažalost) nametnula 'masa' njihovim svakodnevnim korištenjem a ne Akademija određenog jezika ni ljudi od struke.

Zato ja predlažem da stvaim što više naših izraza za određeni pojam, te onda izaberemo onaj za koji se slaže najviše korisnika. Tako ako Browser treba da ostane brauser pošto ga većina ljudi odmah tako prepoznaje, pa neka ostane brauser. --Slaven Kosanović 18:49, 27 decembar 2005 (CET)

Problem je u tome što 1) malo ljudi ima dovoljno vremena da razmišlja o pravilnom izboru i 2) nisu svi jezički stručnjaci. Zbog toga ovo neće rešiti nikakav problem nego ga samo produbiti, na bilo koju stranu... Ja znam da bih ja voleo da vidim precizno odabrane termine ako hoću da napišem članak. Sve ostalo me odvraća od toga.

--Asusnjar 19:28, 27 decembar 2005 (CET)

Ja samo znam da ni u drugim evropskim jezicima pojmovi nisu precizno definisani, ali to ipak ne sputava ljude da pišu članke. Postavi se pojam u članku pa ako se većina ljudi ne slaže (mislim na sve; oni koji će pisati članke i oni koji će ih čitati), stavi se drugi ili treći pa sve dok se ne dođe do saglasnosti.

Evo primjer u francuskoj vikipediji, ime članka navigateur Web, pa na samom početku još pet, šest riječi kao prijedlog, a većina se i koristi, kojima bi se mogao označavati isti. Ako budemo čekali da nam neko standardizuje pojmove i precizno ih definiše onda nećemo nikada ništa napisati. I same kompanije koje proizvode računare i softver se mnogo puta ne slažu oko određenih pojmova, kao primjer Windows Explorer ili Internet Explorer (istraživač, kako si ti naveo i sa čime se i ja slažem) - (Windows) i Finder (pronalazač, iznalazač ili nalazač - iako možda nisu najbolji izrazi) - (Mac OS), mada tu još postoji potreba da se imena razlikuju iz drugih nama poznatih razloga.--Slaven Kosanović 19:58, 27 decembar 2005 (CET)

Tu si verovatno u pravu! Samo ne treba da gledamo imena proizvoda zato što na njih utiču neke druge stvari (marketing, arhitektonska ideja, privlačnost) a ne toliko šta rade. Uzmimo primere Mosaic, Opera, Firefox, Mozilla itd.

--Asusnjar 20:16, 27 decembar 2005 (CET)

Kad malo bolje razmislim shvatam da oba termina imaju svoje mesto, doduše za različit kontekst. Dok web browser omogućava potpuni prikaz neke stranice (i time ratgledanje), file browser ne prikazuje same datoteke već samo njihovu organizaciju i "pregled"...

--Asusnjar 18:21, 27 decembar 2005 (CET)

Po pitanju standardizacije... Mali savet. Dosta dugo sam ovde, i mislim da neće funkcionisati da mi sad ovde napravimo jedan rečnik, i da očekujemo da će svaki novi korisnik koji dođe da ga pročita, i nauči napamet, i koristi samo te reči - za ime sveta, 70 posto novih korisnika ne pročita čak ni onu poruku dobrodošlice koju im ostavimo na strani za razgovor, a kako je Vikipedija bazirana na dobrovoljnosti, ne možeš nikoga da prisiliš da uradi nešta šta mu se ne radi. Ono šta je moguće, i šta sam viđao da funkcioniše u praksi jeste da mi ovde napravimo spisak izraza koje ćemo koristiti na Vikipediji, a onda kad neko napiše neki članak koji se tiče informatike da neko prođe kroz taj članak i ispravi loše izraze. Kako nemamo puno članaka iz ove oblasti, ovo može da radi nekolicina ljudi (i inače, to uopšte nije naporan posao). -- Obradović Goran (razgovor) 20:16, 27 decembar 2005 (CET)

Ovo sam napisao da bih ilustrovao kako jednoznačnost i definitivna rešenja nisu neophodna, a i protiv su prirode vikija, pa ne bi funkcionisala (primer: mi se sad ovde dogovorimo oko nečega, i za 3 meseca nam dođe 30 ljudi koji se bave ovom temom... naravno da tada mi nećemo moći da nametnemo rešenje koje smo mi izabrali samo zato što smo prvi došli). -- Obradović Goran (razgovor) 20:16, 27 decembar 2005 (CET)

Znači, napraviti opšte smernice -- Obradović Goran (razgovor) 20:16, 27 decembar 2005 (CET)

Tako sam i ja to zamislio. Da napravimo opšte smernice, spisak izraza koji se najviše koriste, pa ako treba i ostavljamo mnoge izraze u izvornom obliku, na neki način i jednu osnovnu strukturu (na jednoj stranici) cijele oblasti koja će sve povezati. Tako da neko ko dođe da piše novi članak može da se snađe, može da vidi šta je sve napisano o temi. Ja sam postavio na stranici Vikipedija:Tim/računarstvo i informatika, jednu osnovnu strukturu, koju bi, naravno, trebalo dotjerati za jedan članak koji bi trebao da bude podjela oblasti. Volio bih da čujem i mišljenja ostalih o toj podjeli: šta bi trebalo izmjeniti, šta drugačije sročiti, šta dodati a šta oduѕeti, itd.

Što se tiče standardizacije ja lično ne zagovaram da mi ovdje počnemo sa standardizacijom pojmova u srpskom jeziku, nego da kao i sve ostale vikipedije počnemo da pravimo članke iz Računarstva i Informatike. Kao što sam već negdje zapisao nijedan evropski jezik nema potpuno definisane sve pojmove, ali ljudi opet pišu.--Slaven Kosanović 20:46, 27 decembar 2005 (CET)