Википедија:Uživo/nedelja, 26. jun 2011.

Evo i prvih utisaka sa proputovanja od i do Novog Sada. Izveštaj pišem ja, a ne Filip, jer smo zaključili da njegovi izveštaji jesu potpuniji i sadržajni, te pogađaju suštinu, ali su moji zanimljiviji. :) Na zbornom mestu, a ispred PMF-a, zatekao sam Anku, a potom nas je nazvao Filip koji se parkirao nedaleko odatle. Uskoro je pristigao i Goran, hodom nekako odlučnim. I sa novom frizurom koju smo komentarisali, kako red nalaže, kada nas je kasnije napustio, dakle u njegovom odsustvu. :) Brzo smo se smestili u kola i Filip je pustio baš dobru muziku koja neverovatno podseća na onu iz osamdesetih iako je bend poprilično nov. Izdvajam dve pesme koje vam preporučujem da čujete: 1 i 2. Još u Beogradu, Filip je napravio neku saobraćajnu grešku i mađarska motorašica mu je kroz prozor dobacila par rečenica. Ja bih ih rado ovde transkribovao, ali su me saputnici upozorili da prevod nije pristojan. Onda joj se pridružio i njen saputnik, takođe anđeo pakla, te su oboje sa neodobravanjem gledali u Filipa.

U Novom Sadu, u Novom Sadu, hej!

Najpre da kažem da nas je poslužilo vreme, jer niti je bilo prevruće, niti je kišilo. Poslužili su nas i kelneri na terasi na krovu tržnog centra. Tamo nas je odveo naš domaćin Mile, sa kojim smo se našli na ugovorenom mestu, a vrlo blizu tržnog centra. Nakon kratke šetnje obližnjim trgom, pristigli smo na krov, gde nam se prvo pridružio Dragan, a onda i Panonijan. Pridružio nam se i Lale, ali preko neta i vrlo je ozbiljno posmatrao i slušao razgovor. :) Nije mi želja da reklamiram kafić gde smo bili, ali smo svi bili očarani; fotelje udobne, pogled na grad božanstven, posluženje ekstravagantno. Na kraju se ispostavilo da su cene manje-više kao u prosečnom kafiću u Beogradu, sa tim da ovaj kafić očigledno to nije.

Dnevni red

Po rečima domaćina, dnevni red su sastavili Miki i on. Glasio je:

1. Izbor novih čekjuzera na Njikipediji na srpskom jeziku
2. LGBT članci
3. Vikiknjige (ili možda Vikiizvori)
4. Projekat Viki Voli... (ili možda Njiki Njoli...)
5. Spisak članova
6. Spisak projekata VMRS
7. Prezentacija u Haifi
8. Legitimacija / članske karte / iskaznice (štampanje i davanje)
9. Češći sastanci van Beograda
10. Video i audio prenos dela konferencije (putem interneta - manifestacija u Banjaluci)
11. Razno
    

Da je dnevni red bio dobro osmišljen, pokazuje i Draganov primer. Naime, ovaj put je pravio ubedljivo i rekordno najmanji broj digresija. U digresijama je prednjačio Filip koji je izvlačio teme iz rukava bez obzira što ni sa čime nisu bile u vezi, a o čemu je trenutno bilo pričano. Međutim, nekako smo morali da mu oprostimo, što zbog njegove juvenilnosti, što zbog motorašice koja je baš ostavila utisak. :)

Realizacija

1. Kao budući kandidati za prestižnu titulu čekjuzera na Njikipediji na tečnom srpskom jeziku pomenuti su mnogi. Ja sam predložio Dragana, a Ana čak osmislila predizbornu kampanju: „Džastjuzera za čekjuzera!“ Međutim, naš kandidat se nije složio, a izgovor mu je bio toliko bledunjav, da sam ga iskreno zaboravio. :) Goran je predložio Mickija, što smo svi pozdravili, ali bi on morao najpre da se odrekne titule birokrate. Takođe je Filip, mislim, predložio Burgu, što smo takođe svi pozdravili. Mile nam je rekao da je Miki predložio i Bokicu i Mihajla. Uglavnom, neko će već popričati u dva, tri, četiri, pet, šest ili koliko je već potrebno očiju sa imenovanim kandidatima.
2. Ne znam da li je ova tema bila inspirisana nedavnim obeležavanjem Dana ponosa, ali sećate se da smo zbog brisanja članka na ovu temu jedno vreme bili na lošem glasu kao netolerantni? Zato je Mile predložio da se napravi saradnja sa novom organizacijom ovog tipa, što bi koordinisao Vikivind, sa kojim je Mile razgovarao, a u cilju povećanja broja članaka i eventualne medijske pažnje. Dragan nije bio siguran da mi uopšte imamo problem sa medijima, ali niko načelno ništa protiv nije imao. Pitanje je da li bi to zaista i pobralo medijsku pažnju, jer mediji uglavnom vole da izveštavaju o lošim odnosima u društvu.
3. Mile se zapitao da li je moguće skenirati stare knjige za njiki-knjige/izvore. Prema Filipovim rečima, nebrojeno puta smo razgovarali o tome, a Dragan je iskoristio priliku da nam opiše kako izgleda aparat koji to radi, a kako nam je to opisivao, ja vam zaista ne mogu opisati. To morate da vidite. :) Potom je dao ideju da napravimo saradnju sa Centrom za kulturnu dekontaminaciju i Narodnom bibliotekom (mislim), koji bi nam vrlo moguće izašli u susret povodom toga. Takođe je istakao da bi bilo baš dobro da imamo sve radove nekog znamenitanca, poput Vuka Karadžića, na pr. ili grupe autora povezanih na već neki način. Mile je dao zanimljivu ideju da na taj način učinimo dostupnim lektiru za škole čime bi nam broj čitalaca sigurno porastao. Međutim, problem su večita autorska prava, pa čak i na prevod. U ovoj tački dnevnog reda se pojavio glagol koji je uspešno izgovorio Filip i koji glasi „ocerovati“. Za dalja objašnjenja pitati Filipa.
4. Šta to Njiki voli? Novi Sad, spomenike, prirodna zaštićena dobra... Šta god da vam padne na pamet. Ovaj ne-baš-novi projekat se sastoji u tome da se diljem cele Srbije slika i slika. Cilj je da imamo slike za članke i za ostavu. Mile je istakao da ne bi svi bili fotografi. Neko bi radio spiskove, što je inače najveći posao i podrazumeva i nešta kodiranja. Anka se prihvatila obaveze da u Petnici popiše zaštićena dobra, a Panonian je dao ideju da do spiska spomenika dođemo preko sajtova raznih opština. Dakle, slikajte ljudi.
5. Filip je ubacio u sistem skoro sve članove Njikimedije. To „skoro“ znači impresivnih i preko 90%. U prevodu je to sedamdesetak ljudi, a ostale će Filip da podseti da mu se prijave (u drugom krugu).
6. Ovu stavku bih započeo Filipovim mudrim zborima: „Uradili smo mnogo, a malo!“ Iako je ovim sve rečeno i otklonjene sve nedoumice, ipak moram da vam rastumačim; kada mu isteknu obaveze, Filip će proći kroz mejling listu i popisati sve projekte, koje, sudeći prema Nemcima, nismo ni radili. Kako je Mile objasnio, oni za njih ne znaju, pa ih tako i nema. :)
7. Došli smo do tačke kada treba da vam, nerado, ispričam i neke tračeve. :) Naime, u Haifu na Njikimanijakaniju idu naši stjuarti Filip i Miloš, a možda i Mile sa njima. Miloš je inače konkurisao za neku funkciju u globalnoj Njikimediji, ali sam zaboravio koju. Nije ni važno, jer nije prošao, ali su mi objasnili da je zauzeo odlično četvrto mesto. Tako da je kandidatura uspešno prošla. Kako da se ne složim? :) Filip je tada otpočeo priču o sasvim drugoj konferenciji u Miškolcu koja je lokalnog karaktera. U tom tzv. njikitaboru će nas predstavljati sa prezentacijom koja nosi bombastičan naziv „Wikiexpanded Universe“. Sve što smo mogli je da uskliknemo gotovo kao u himni o Svetom Savi, a Filip nam je objasnio da će pričati o svemu što ima veze sa Njikimedijom, a nije kanon. Iako ste, verujem, sve razumeli, evo i dodatnog objašnjenja. Pričaće o mejling listi, ircu, otrsu, sastancima...
8. Ideja je da postoje članske karte i da se plastificiraju. Kada sam pitao zašto da se plastificiraju, Dragan je izjavio da ih pokazujemo portiru na ulazu u Dom omladine. Izignorisali su ga. Potom sam dao ideju da se u dizajn obavezno uključi bubamara. Izignorisali su me. A onda je Filip rekao da želi vizit-karte. Kada sam ga pitao šta će mu, rekao mi je za ambasade koje obilazi zarad saradnje sa Njikipedijom. Već je obišao tri, ali nije hteo da kaže koje, pa smo lukavo izmamili tu informaciju iz njega. Pošto smo se mi namučili da saznamo, nema smisla da vi to sada dobijete „na tacni“. Dakle, nemam nameru da vam kažem da su u pitanju španska, norveška i danska ambasada. Rekao sam da je Ćikina ideja za diplomice sjajna i još jednom izrazio žaljenje što više nije urednik. Filip je rekao da se to i dalje radi i da je (šatro) dao link za to.
9. Mi ‘oćemo! Potrebni su samo tema za razgovor i dovoljno ljudi, posebno stanovnika grada u kome se gostuje. Mile je predložio Pirot sa parolom: „‘Ajde Piroćanci, stižu Njikipedijanci!“ Prihvaćeno, a i imali smo jednog predstavnika Pirota sa nama. Tako da je i zvanično.
10. Konferencija koja nam predstoji u septembru bi, prema Miletovoj zamisli mogla da se prenosi i uživo. Potrebni su računar, projektor, internet. Moja zamisao je bila da ne ide uživo već da se snima pa postavi na jutubu, recimo. Videćemo šta će biti od svega.
11. Raznog je bilo svačega, ali izdvajam Miletovu ideju da se Njiki reklamira preko fejsbuka, tvitera i koječega, a da se daju sjajni članci, odnosno isečci kako bismo privukli čitalaštvo. Ideja je naravno pozdravljena. Ja sam se još u kolima bunio protiv najrazličitije, usudio bih se da kažem, lepeze šablona koji upozoravaju autore na koješta i potpuno odvlače pažnju od članka, što nam je (valjda) primarno. Ovaj članak nema kategoriju, nema internjiki, nema slovo a u trećoj reči, nema zarez u svakoj rečenici i bože gospode, gde je tome kraj? Filip je pričao o nekim autorksim pravima, slikaru nekom i tako. Nisam ga baš slušao, a i išao je van teme, što je nama, Njikipedijancima, od krucijalne važnosti da se ne dešava. :) Dragan je onda pričao o jednom zanimljivom naučnom eksperimentu, ali je čak i meni nemoguće da vam to prepričam. Za neke stvari naprosto morate da budete na sastanku. :)

Nakon sastanka

Ja bih ovime završio izveštaj, ali je Filip izrekao naredbodavnu rečenicu: „zapisnik je gotov kada izađeš iz mojih kola!“ Dakle, na terasi nam se u poslednjim minutima pridružila jedna gošća, a potom smo Ana, Filip i ja uz dva novosadska vodiča krenuli ka Petrovaradinskoj tvrđavi. Goran je još davno otišao jer je imao zakazan fudbal, a Dragan je otišao svojim putem, pozdravivši se samo sa Novosadistima, pošto će nas ionako da vidi opet. Ja sam usput kupio kokice. Iako je Anka bila protiv da ih uzimam, ćapala je, a Filip se žalio što nisam uzeo veću kesu. Prešli smo most i uz mnoštvo stepenica i muka stigli do vrha gde smo obišli pun krug. Filip je taj naš obilazak opisao rečima „naslikali smo se i navideli“. Anka me je naučila koje smo sve stene/kamenje videli, ali mislim da sam do sada sve zaboravio, osim dacita. Oprostili smo se od dvojice sjajnih domaćina i krenuli za BG. Međutim, čitateljka mape i vozač su bili odlučili da ne ispoštuju znak za Beograd, jer im nije bilo logično da je taj grad baš tamo, pa smo malko išli i u rikverc, kada su ipak zaključili da su znakovi na putu postavljeni ipak tu sa nekim razlogom. Filip je pevušio u kolima. Ostavio je Anku i mene negde u gradu i tako se završilo naše proputovanje. Čiča miča.--Metodičar zgovor²a 21:05, 27. jun 2011. (CEST)

Galerija

Nisam nešto želeo da budem jedini sa slikama sa ovog okupljanja, ali primećujem da niko drugi ne stavlja svoje. Ovo je snimljeno mobilnim telefonom, više usput, nisu svi na slikama ali može da posluži kao informacija.

• 
  Vikipedijanci u kafiću, raspravlja se dnevni red
• 
  Neko slika, a neko skajpuje
• 
  Neko ima i stalak za fotoaparat

-- JustUser  d[-_-]b  00:06, 3. jul 2011. (CEST)

Galerija nambr 2

Evo, da Dragan ne bude jedini, a pošto Dejan nije hteo, postaviću ja fotografije koje usnimih u Novom Sadu, u Novom Sadu, eeejjj.

• 
  I tako krenusmo put Novog Sada (i kao što Dejan već napomenu, izgubismo se već u Beogradu)
• 
  Vikipedijanci u centru Novoga Sada
• 
  Na glavnom gradskom trgu
• 
  Mi smo prvo jeli, pa smo onda pričali (ipak snaga na usta ulazi!)
• 
  Neki su stvarno bili vredni
• 
  A bili su vredni i saradnici sa drugih kontinenata (Laslo via Skajp)
• 
  Neki su čitali...
• 
  ... a neki smo se zezali

--Ana piši mi 22:25, 3. jul 2011. (CEST)