Википедија:Уживо/недеља, 26. јун 2011.

Ево и првих утисака са пропутовања од и до Новог Сада. Извештај пишем ја, а не Филип, јер смо закључили да његови извештаји јесу потпунији и садржајни, те погађају суштину, али су моји занимљивији. :) На зборном месту, а испред ПМФ-а, затекао сам Анку, а потом нас је назвао Филип који се паркирао недалеко одатле. Ускоро је пристигао и Горан, ходом некако одлучним. И са новом фризуром коју смо коментарисали, како ред налаже, када нас је касније напустио, дакле у његовом одсуству. :) Брзо смо се сместили у кола и Филип је пустио баш добру музику која невероватно подсећа на ону из осамдесетих иако је бенд поприлично нов. Издвајам две песме које вам препоручујем да чујете: 1 и 2. Још у Београду, Филип је направио неку саобраћајну грешку и мађарска моторашица му је кроз прозор добацила пар реченица. Ја бих их радо овде транскрибовао, али су ме сапутници упозорили да превод није пристојан. Онда јој се придружио и њен сапутник, такође анђео пакла, те су обоје са неодобравањем гледали у Филипа.

У Новом Саду, у Новом Саду, хеј!

Најпре да кажем да нас је послужило време, јер нити је било превруће, нити је кишило. Послужили су нас и келнери на тераси на крову тржног центра. Тамо нас је одвео наш домаћин Миле, са којим смо се нашли на уговореном месту, а врло близу тржног центра. Након кратке шетње оближњим тргом, пристигли смо на кров, где нам се прво придружио Драган, а онда и Панонијан. Придружио нам се и Лале, али преко нета и врло је озбиљно посматрао и слушао разговор. :) Није ми жеља да рекламирам кафић где смо били, али смо сви били очарани; фотеље удобне, поглед на град божанствен, послужење екстравагантно. На крају се испоставило да су цене мање-више као у просечном кафићу у Београду, са тим да овај кафић очигледно то није.

Дневни ред

По речима домаћина, дневни ред су саставили Мики и он. Гласио је:

1. Избор нових чекјузера на Њикипедији на српском језику
2. ЛГБТ чланци
3. Викикњиге (или можда Викиизвори)
4. Пројекат Вики Воли... (или можда Њики Њоли...)
5. Списак чланова
6. Списак пројеката ВМРС
7. Презентација у Хаифи
8. Легитимација / чланске карте / исказнице (штампање и давање)
9. Чешћи састанци ван Београда
10. Видео и аудио пренос дела конференције (путем интернета - манифестација у Бањалуци)
11. Разно
    

Да је дневни ред био добро осмишљен, показује и Драганов пример. Наиме, овај пут је правио убедљиво и рекордно најмањи број дигресија. У дигресијама је предњачио Филип који је извлачио теме из рукава без обзира што ни са чиме нису биле у вези, а о чему је тренутно било причано. Међутим, некако смо морали да му опростимо, што због његове јувенилности, што због моторашице која је баш оставила утисак. :)

Реализација

1. Као будући кандидати за престижну титулу чекјузера на Њикипедији на течном српском језику поменути су многи. Ја сам предложио Драгана, а Ана чак осмислила предизборну кампању: „Џастјузера за чекјузера!“ Међутим, наш кандидат се није сложио, а изговор му је био толико бледуњав, да сам га искрено заборавио. :) Горан је предложио Мицкија, што смо сви поздравили, али би он морао најпре да се одрекне титуле бирократе. Такође је Филип, мислим, предложио Бургу, што смо такође сви поздравили. Миле нам је рекао да је Мики предложио и Бокицу и Михајла. Углавном, неко ће већ попричати у два, три, четири, пет, шест или колико је већ потребно очију са именованим кандидатима.
2. Не знам да ли је ова тема била инспирисана недавним обележавањем Дана поноса, али сећате се да смо због брисања чланка на ову тему једно време били на лошем гласу као нетолерантни? Зато је Миле предложио да се направи сарадња са новом организацијом овог типа, што би координисао Викивинд, са којим је Миле разговарао, а у циљу повећања броја чланака и евентуалне медијске пажње. Драган није био сигуран да ми уопште имамо проблем са медијима, али нико начелно ништа против није имао. Питање је да ли би то заиста и побрало медијску пажњу, јер медији углавном воле да извештавају о лошим односима у друштву.
3. Миле се запитао да ли је могуће скенирати старе књиге за њики-књиге/изворе. Према Филиповим речима, небројено пута смо разговарали о томе, а Драган је искористио прилику да нам опише како изгледа апарат који то ради, а како нам је то описивао, ја вам заиста не могу описати. То морате да видите. :) Потом је дао идеју да направимо сарадњу са Центром за културну деконтаминацију и Народном библиотеком (мислим), који би нам врло могуће изашли у сусрет поводом тога. Такође је истакао да би било баш добро да имамо све радове неког знаменитанца, попут Вука Караџића, на пр. или групе аутора повезаних на већ неки начин. Миле је дао занимљиву идеју да на тај начин учинимо доступним лектиру за школе чиме би нам број читалаца сигурно порастао. Међутим, проблем су вечита ауторска права, па чак и на превод. У овој тачки дневног реда се појавио глагол који је успешно изговорио Филип и који гласи „оцеровати“. За даља објашњења питати Филипа.
4. Шта то Њики воли? Нови Сад, споменике, природна заштићена добра... Шта год да вам падне на памет. Овај не-баш-нови пројекат се састоји у томе да се диљем целе Србије слика и слика. Циљ је да имамо слике за чланке и за оставу. Миле је истакао да не би сви били фотографи. Неко би радио спискове, што је иначе највећи посао и подразумева и нешта кодирања. Анка се прихватила обавезе да у Петници попише заштићена добра, а Панониан је дао идеју да до списка споменика дођемо преко сајтова разних општина. Дакле, сликајте људи.
5. Филип је убацио у систем скоро све чланове Њикимедије. То „скоро“ значи импресивних и преко 90%. У преводу је то седамдесетак људи, а остале ће Филип да подсети да му се пријаве (у другом кругу).
6. Ову ставку бих започео Филиповим мудрим зборима: „Урадили смо много, а мало!“ Иако је овим све речено и отклоњене све недоумице, ипак морам да вам растумачим; када му истекну обавезе, Филип ће проћи кроз мејлинг листу и пописати све пројекте, које, судећи према Немцима, нисмо ни радили. Како је Миле објаснио, они за њих не знају, па их тако и нема. :)
7. Дошли смо до тачке када треба да вам, нерадо, испричам и неке трачеве. :) Наиме, у Хаифу на Њикиманијаканију иду наши стјуарти Филип и Милош, а можда и Миле са њима. Милош је иначе конкурисао за неку функцију у глобалној Њикимедији, али сам заборавио коју. Није ни важно, јер није прошао, али су ми објаснили да је заузео одлично четврто место. Тако да је кандидатура успешно прошла. Како да се не сложим? :) Филип је тада отпочео причу о сасвим другој конференцији у Мишколцу која је локалног карактера. У том тзв. њикитабору ће нас представљати са презентацијом која носи бомбастичан назив „Wikiexpanded Universe“. Све што смо могли је да ускликнемо готово као у химни о Светом Сави, а Филип нам је објаснио да ће причати о свему што има везе са Њикимедијом, а није канон. Иако сте, верујем, све разумели, ево и додатног објашњења. Причаће о мејлинг листи, ирцу, отрсу, састанцима...
8. Идеја је да постоје чланске карте и да се пластифицирају. Када сам питао зашто да се пластифицирају, Драган је изјавио да их показујемо портиру на улазу у Дом омладине. Изигнорисали су га. Потом сам дао идеју да се у дизајн обавезно укључи бубамара. Изигнорисали су ме. А онда је Филип рекао да жели визит-карте. Када сам га питао шта ће му, рекао ми је за амбасаде које обилази зарад сарадње са Њикипедијом. Већ је обишао три, али није хтео да каже које, па смо лукаво измамили ту информацију из њега. Пошто смо се ми намучили да сазнамо, нема смисла да ви то сада добијете „на тацни“. Дакле, немам намеру да вам кажем да су у питању шпанска, норвешка и данска амбасада. Рекао сам да је Ћикина идеја за дипломице сјајна и још једном изразио жаљење што више није уредник. Филип је рекао да се то и даље ради и да је (шатро) дао линк за то.
9. Ми ‘оћемо! Потребни су само тема за разговор и довољно људи, посебно становника града у коме се гостује. Миле је предложио Пирот са паролом: „‘Ајде Пироћанци, стижу Њикипедијанци!“ Прихваћено, а и имали смо једног представника Пирота са нама. Тако да је и званично.
10. Конференција која нам предстоји у септембру би, према Милетовој замисли могла да се преноси и уживо. Потребни су рачунар, пројектор, интернет. Моја замисао је била да не иде уживо већ да се снима па постави на јутубу, рецимо. Видећемо шта ће бити од свега.
11. Разног је било свачега, али издвајам Милетову идеју да се Њики рекламира преко фејсбука, твитера и којечега, а да се дају сјајни чланци, односно исечци како бисмо привукли читалаштво. Идеја је наравно поздрављена. Ја сам се још у колима бунио против најразличитије, усудио бих се да кажем, лепезе шаблона који упозоравају ауторе на којешта и потпуно одвлаче пажњу од чланка, што нам је (ваљда) примарно. Овај чланак нема категорију, нема интерњики, нема слово а у трећој речи, нема зарез у свакој реченици и боже господе, где је томе крај? Филип је причао о неким ауторксим правима, сликару неком и тако. Нисам га баш слушао, а и ишао је ван теме, што је нама, Њикипедијанцима, од круцијалне важности да се не дешава. :) Драган је онда причао о једном занимљивом научном експерименту, али је чак и мени немогуће да вам то препричам. За неке ствари напросто морате да будете на састанку. :)

Након састанка

Ја бих овиме завршио извештај, али је Филип изрекао наредбодавну реченицу: „записник је готов када изађеш из мојих кола!“ Дакле, на тераси нам се у последњим минутима придружила једна гошћа, а потом смо Ана, Филип и ја уз два новосадска водича кренули ка Петроварадинској тврђави. Горан је још давно отишао јер је имао заказан фудбал, а Драган је отишао својим путем, поздравивши се само са Новосадистима, пошто ће нас ионако да види опет. Ја сам успут купио кокице. Иако је Анка била против да их узимам, ћапала је, а Филип се жалио што нисам узео већу кесу. Прешли смо мост и уз мноштво степеница и мука стигли до врха где смо обишли пун круг. Филип је тај наш обилазак описао речима „насликали смо се и навидели“. Анка ме је научила које смо све стене/камење видели, али мислим да сам до сада све заборавио, осим дацита. Опростили смо се од двојице сјајних домаћина и кренули за БГ. Међутим, читатељка мапе и возач су били одлучили да не испоштују знак за Београд, јер им није било логично да је тај град баш тамо, па смо малко ишли и у рикверц, када су ипак закључили да су знакови на путу постављени ипак ту са неким разлогом. Филип је певушио у колима. Оставио је Анку и мене негде у граду и тако се завршило наше пропутовање. Чича мича.--Методичар зговор²а 21:05, 27. јун 2011. (CEST)

Галерија

Нисам нешто желео да будем једини са сликама са овог окупљања, али примећујем да нико други не ставља своје. Ово је снимљено мобилним телефоном, више успут, нису сви на сликама али може да послужи као информација.

• 
  Википедијанци у кафићу, расправља се дневни ред
• 
  Неко слика, а неко скајпује
• 
  Неко има и сталак за фотоапарат

-- JustUser  d[-_-]b  00:06, 3. јул 2011. (CEST)

Галерија намбр 2

Ево, да Драган не буде једини, а пошто Дејан није хтео, поставићу ја фотографије које уснимих у Новом Саду, у Новом Саду, ееејјј.

• 
  И тако кренусмо пут Новог Сада (и као што Дејан већ напомену, изгубисмо се већ у Београду)
• 
  Википедијанци у центру Новога Сада
• 
  На главном градском тргу
• 
  Ми смо прво јели, па смо онда причали (ипак снага на уста улази!)
• 
  Неки су стварно били вредни
• 
  А били су вредни и сарадници са других континената (Ласло виа Скајп)
• 
  Неки су читали...
• 
  ... а неки смо се зезали

--Ана пиши ми 22:25, 3. јул 2011. (CEST)