Vilijam de la Roš
Vilijam I de la Roš (umro 1287) je bio atinski vojvoda od 1280. godine do svoje smrti.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Vilijam je bio sin Gaja I de la Roša (1225—1263), odnosno unuk Otona I de la Roša, osnivača Atinskog vojvodstva. Imao je brata Jovana I de la Roša, atinskog vojvodu od 1263. do 1280. godine i četiri sestre. Vilijam je na vlast došao nakon bratovljeve smrti 1280. godine. Nadoknadio je teritorijalne gubitke svoga brata, proširujući kontrolu nad Lamijom i Gardikijem. Oženio se Jelenom Anđelinom Komninom, ćerkom tesalskog vladara Jovana I Duke, sklapajući sa njim vojni savez[1][2].
Godine 1285. Karlo II Napuljski, nominalni knez Ahaje, bio je zarobljen, te je Robert od Artoa, regent kraljevine, imenovao Vilijama upravnikom Ahaje. Vilijam je izgradio tvrđavu Dimatru kako bi odbranio Meseniju od Vizantijskog carstva. Tada je bio najmoćniji baron u franačkoj Grčkoj. Vilijamova vladavina bila je mirna, ali kratka. Umro je dve godine nakon preuzimanja vlasti u Ahaji (1287)[3]. Nasledio ga je sin Gaj, koji je imao sedam godina[3].
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Polemis, Demetrios (1968). The Doukai: A Contribution to Byzantine Prosopography. Location: The Athlone Press.
- ^ Trapp, Erich; Beyer, Hans-Veit (2001). Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit. Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften. ISBN 978-3-7001-3003-1.
- ^ a b Setton, K. M. (1966). „The Latins in Greece and the Aegean from the Fourth Crusade to the End of the Middle Ages”. Ur.: J.M Hussey; D.M. Nicol; G. Cowan,. The Cambridge Medieval History. The Byzantine Empire. Cambridge University Press. str. 410.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Polemis, Demetrios (1968). The Doukai: A Contribution to Byzantine Prosopography. Location: The Athlone Press.
- Longnon, Jean (1969). „The Frankish States in Greece, 1204–1311”. Ur.: Wolff, Robert Lee; Hazard, Harry W. A History of the Crusades. The Later Crusades, 1189–1311. University of Wisconsin Press. str. 234—275.
| Normativna kontrola: Ljudi |
|---|
