Pređi na sadržaj

Vladimir Megre

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vladimir Megre
Nastup Vladimira Megrea na festivalu Zvoneći kedri u Belgorodu, 1914. godine
Lični podaci
Puno imeVladimir Nikolajevič Megre
Datum rođenja(1950-07-23)23. jul 1950. (73 god.)
Mesto rođenjaselo Kuzniči, Černigivska oblast, SSSR
Književni rad
Najvažnija delaserijal romana "Zvoneći kedri Rusije"
Zvanični veb-sajt
www.vmegre.com
Kedrove šume u oblasti Krasnojarska
Zgrade na porodičnom imanju Korenski, selo Anastasianovo u Šebekinskom okrugu, Belgorodska oblast, Rusija

Vladimir Megre (rus. Влади́мир Никола́евич Мегре́, Kuzniči, 23. jul 1950) je ruski preduzetnik i pisac, poznat po serijalu romana Zvoneći kedri Rusije.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Vladimir Megre rođen je 1950. godine kao Vladimir Nikolajevič Puzakov u selu Kuzniči, u Černigivskoj oblasti, u Sovjetskom Savezu (danas u Ukrajini). Veći deo detinjstva proveo je sa svojom bakom Efrosinijom Verhušom, seoskom isceliteljkom. Kao tinejdžer, sa 16 godina, napustio je roditeljski dom i započeo samostalni život. Od 1974. godine živeo je u Novosibirsku, gde je radio kao fotograf.[1]

Na početku Perestrojke (krajem 80-ih godina 20. veka) bio je predsednik Međuregionalnog udruženja sibirskih preduzetnika.[1]

U proleće 1994. godine Megre je prvi put, sa flotom rečnih parobroda, otišao u dubinu sibirske tajge, na jedno od svojih poslovnih putovanja po reci Ob. Ekspedicija je trajala oko četiri meseca, rutom Novosibirsk - Salehard - Novosibirsk, a njen cilj je bio pronalaženje ekonomskih veza sa regionima krajnjeg severa Rusije. Pošto se usidrio kod jednog seoceta sa svega nekoliko kuća, prišla su mu dva starca zamolivši ga da im da pedesetak ljudi koji bi pošli sa njima dvadeset pet kilometara u dubinu tajge i posekli takozvani "Zvoneći kedar". I pored svih njihovih čudnovatih objašnjenja zbog čega je to tako važno, Megre nije pristao. Sledeće godine opet je, istom maršrutom, krenuo na novo putovanje. Izašavši na obalu, otprilike na istom mestu gde i prethodne godine, susreo se sa devojkom Anastazijom, usamljenicom iz sibirske tajge, koja ga je inspirisala da započne pisanje serijala knjiga "Zvoneći kedri Rusije". Dotadašnji preduzetnik počeo je da piše ezoterične knjige o filozofiji življenja na jedan "nov” način.[2]

Megre je danas jedan od najčitanijih i najprodavanijih pisaca Rusije.[2] Gost je na književnim večerima širom Rusije, kao i u svetu, a njegovi najverniji čitaoci osnivaju klubove obožavalaca.[1]

Serijal "Zvoneći kedri Rusije"[uredi | uredi izvor]

"Zvoneći kedri Rusije" (Zvenящie kedrы Rossii) je serijal od deset knjiga iz oblasti ezoterije.[3]

Prva knjiga, "Anastasija”, iz serijala "Zvoneći kedri Rusije” izašla je 1999. godine u malom tiražu od svega 2000 primeraka. Megre ju je prodavao ispred metro stanica i na ulici, sa nekolicinom svojih prijatelja. Prvi tiraž je razgrabljen.[2]

Deset knjiga iz serijala "Zvoneći kedri Rusije" Vladimir Megre je napisao u periodu od 1996. do 2010. godine. Knjige su prevedene na 23 jezika, a do sada je prodato 11 miliona primeraka. Godine 1999. Megre je osnovao Anastasia fondaciju za kulturu i kreativnu podršku u gradu Vladimiru. Čitaoci i konferencije za štampu održavaju se u Rusiji i inostranstvu.[1] U Srbiji je objavljeno svih deset knjiga ovog serijala. Prva knjiga, "Anastasija", objavljena je 2004. godine.

Megre piše čas veoma običnim, skoro prostačkim jezikom, čas prefinjenim stihom. Obuhvata desetine tema, od odgajanja dece do vrtlarstva, od avanture do smisla ljudskog života, od nauke o megalitima do dojenja, od seksualnosti do religije... On u svojim knjigama predstavlja viziju duhovne veze čoveka sa prirodom, koja pomaže čovečanstvu da razume samo sebe i izleči planetu Zemlju.[2]

Naslovi objavljeni u serijalu[uredi | uredi izvor]

  1. Anastasija (Anastasiя, 1996)[4]
  2. Zvoneći kedri Rusije (Zvenящie Kedrы Rossii, 1997)
  3. Prostranstvo Ljubavi (Prostranstvo Lюbvi, 1998)
  4. Stvaranje (Sotvorenie, 1999)
  5. Ko smo mi? (Kto že mы?, 2001)
  6. Zavičajna knjiga (Rodovaя Kniga, 2002)
  7. Energija Života (Эnergiя Žizni, 2003)
  8. Nova civilizacija, 1. deo (Novaя civilizaciя, Častь 1, 2005)
  9. Nova civilizacija, 2. deo – Obredi Ljubavi (Novaя civilizaciя, Častь 2 – Obrяdы lюbvi, 2006)
  10. Anasta (Anasta, 2010)

U okviru serijala objavljena je i zbirka "Parabole" (Pritča), koja sadrži priče o moralnosti iz poglavlja u serijalu "Zvoneći kedri rusije".[5]

Kontroverze[uredi | uredi izvor]

Velika popularnost Megreovih knjiga i ideja izazvala je i kontroverzna mišljenja. U Rusiji je na tu temu objavljena knjiga "Specijalna operacija 'Zvoneći kedri Rusije' - Ko i zašto nas tera u 'hektarni raj'" (Specoperaciя "Zvenящie kedrы Rossii". Kto i začem zagonяet nas v "gektarnый raй").[6] Autori ove knjige, Dmitri Baida i Elena Ljubimova, smatraju ideju koju promoviše serijal "Zvoneći kedri Rusije" ideološkom diverzijom u cilju obmane i manipulacije svešću čitalaca. Veruju da Vladimir Megre nije bio u stanju da stvori tako promišljeno i sofisticirano i profesionalno izvedeno ideološko delo, već da iza svega stoji moćna i dobro finansirana organizacija sa dobro obučenim osobljem i dobro definisanim zadacima.[7] Koautori ove knjige svoje stavove baziraju na sopstvenom iskustvu i nastoje da upozore druge moguće sledbenike Megreovih ideja, kako ne bi pravili slične greške.[3]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d „Biography of Vladimir Megre”. Vladimir Megre - official site. Arhivirano iz originala 10. 05. 2019. g. Pristupljeno 16. 5. 2019. 
  2. ^ a b v g Tomašević, Bojana. „Zvoneći kedri Rusije – Vladimir Nikolajević Megre”. Volim Danilovgrad. Pristupljeno 16. 5. 2019. 
  3. ^ a b „Specoperaciя «Zvenящie kedrы Rossii». Kto i začem zagonяet nas v «gektarnый raй», Baйda Dmitriй, Lюbimova E.”. Konceptual. magazin «Konceptual». Arhivirano iz originala 27. 08. 2020. g. Pristupljeno 16. 5. 2019. 
  4. ^ „Anastasija – Vladimir Megre”. Energy House. Pristupljeno 15. 5. 2019. 
  5. ^ „Books”. Vladimir Megre - official site. Pristupljeno 15. 5. 2019. 
  6. ^ Baйda & Lюbimova 2012.
  7. ^ „Specoperaciя "Zvenящie kedrы Rossii"”. LiveLib. Laйvlib. Pristupljeno 16. 5. 2019. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Vladimir Megre na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Владимир_Мегре&oldid=26843226”