Владимир (град)
| Владимир Владимир | |
|---|---|
 Златна капија у Владимиру | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Централни |
| Област | Владимирска област |
| Основан | 1108. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 345.598 |
| — густина | 2.773,88 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 56° 08′ 00″ С; 40° 25′ 00″ И / 56.133333° С; 40.416667° И |
| Временска зона | UTC+4 |
| Апс. висина | 150 m |
| Површина | 124,59 km2 |
.svg)  Владимир Владимир на карти Русије | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Александар Рибаков |
| Поштански број | 600000 |
| Позивни број | +7 4922 |
| Регистарска ознака | 33 |
| ОКАТО код | 17401 |
| Веб-сајт | |
| www.vladimir-city.ru | |
.svg)
Владимир (рус. Влади́мир) град је у Русији и административни центар Владимирске области. Налази се око 180 km источно од Москве. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 345.598 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Површина града износи 124,59 km².[1][2]
Клима
[уреди | уреди извор]| Клима Владимира | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 7,1 (44,8) |
9,5 (49,1) |
16,8 (62,2) |
27,8 (82) |
34 (93) |
34,4 (93,9) |
37,1 (98,8) |
36,5 (97,7) |
29,5 (85,1) |
25 (77) |
14,8 (58,6) |
9,2 (48,6) |
37,1 (98,8) |
| Средњи максимум, °C (°F) | −5,6 (21,9) |
−5 (23) |
1,5 (34,7) |
10,9 (51,6) |
18,6 (65,5) |
22,1 (71,8) |
24,3 (75,7) |
22 (72) |
15,7 (60,3) |
8 (46) |
−0,4 (31,3) |
−4,4 (24,1) |
9 (48) |
| Просек, °C (°F) | −8,5 (16,7) |
−8,5 (16,7) |
−2,5 (27,5) |
5,7 (42,3) |
12,6 (54,7) |
16,6 (61,9) |
18,8 (65,8) |
16,5 (61,7) |
10,8 (51,4) |
4,6 (40,3) |
−2,7 (27,1) |
−7 (19) |
4,7 (40,5) |
| Средњи минимум, °C (°F) | −11,3 (11,7) |
−11,5 (11,3) |
−5,8 (21,6) |
1,4 (34,5) |
7,3 (45,1) |
11,8 (53,2) |
14 (57) |
12,1 (53,8) |
7,2 (45) |
2,1 (35,8) |
−4,7 (23,5) |
−9,4 (15,1) |
1,1 (34) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −39,7 (−39,5) |
−36,1 (−33) |
−30 (−22) |
−16,1 (3) |
−9 (16) |
0 (32) |
3,9 (39) |
0 (32) |
−6,3 (20,7) |
−18,9 (−2) |
−27,2 (−17) |
−43 (−45) |
−43 (−45) |
| Извор: Погода и Климат | |||||||||||||
Историја
[уреди | уреди извор]
Древна Хипатијусова хроника помиње да је Владимир основао кијевски кнез Владимир Свјатославич 990. Званично се за годину оснивања узима 1108, када је Владимир Мономах утврдио град. Око пол века касније, кнежеви Кијева су се преселили у Владимир. Град је тада доживео процват који је трајао до инвазије Татара 7. фебруара 1238. Средином 14. века Московска кнежевина је заузела Владимир, и он је изгубио на значају.
Владимир је 1719. постао главни град своје провинције.
Споменици под заштитом УНЕСКО у Владимиру (Светска баштина):
- Успењски сабор (изграђен 1158–1160, проширен 1185–1189). Сабор су осликали Андреј Рубљов и Данил Чиорни 1408.
- Катедрала Светог Димитрија (Димитријевски сабор, изграђен 1194–1197)
- Златна капија (изграђена 1158–1164, преуређена у касном 18. веку)
Становништво
[уреди | уреди извор]Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 345.598 становника, 29.644 (9,38%) више него 2002.
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 66.797 | 153.865 | 234.087 | 296.371 | 349.702 | 315.954[3] | 345.373 |
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]
Усти на Лаби
Сент
Ерланген
Кампобасо
Чунгкинг
Керава- Анталија
- Ангијари
Блумингтон
Кентербери
Јелења Гора
Крџали- Сарасота
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Доклад о состоянии и использовании земель Владимирской области в 2011 году. Город Владимир - форма 22[мртва веза]
- ^ „Росстат. "Регионы России. Основные социально-экономические показатели городов", 2012г.”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 21. 11. 2014.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Европски део |
|
|---|---|
| Азијски део | |
|
1) Заједничка Светска баштина Литваније и Русије 2) Заједничка Светска баштина десет земаља (Норвешка, Шведска, Финска, Естонија, Летонија, Литванија, Русија, Белорусија, Украјина, Молдавија) 3) Заједничка Светска баштина Монголије и Русије | |
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
