Volter Rekles

Volter Rekles
Puno ime	Volter Rekles
Datum rođenja	(1899-01-19)19. januar 1899.
Mesto rođenja	Filadelfija, SAD
Datum smrti	20. septembar 1988.(1988-09-20) (89 god.)
Mesto smrti	Ohajo, SAD

Volter Rekles (engl. Walter Reckless 19. januar 1899 - 20. septembar 1988) bio je američki kriminolog koji je postao poznat po svojoj zadržanoj teoriji.

Biografija

Volter je rođen u Filadelfiji, 19. januara 1899. godine. Doktorirao je kriminologiju 1925. godine na Univerzitetu u Čikagu i iste godine se pridružio sociolozima Ernest Burgesu i Robertu Parku na studijama kriminala na istom mestu. Kad je završio studije napisao je knjigu pod nazivom The Natural History of Vice Areas in Chicago koja je objavljena pod nazivom Vice in Chicago 1933 godine i objasnio kako prostitucija i prevare kreiraju organizovan kriminal u području naselja. Godinu dana kasnije, napisao je knjigu pod nazivom Juvenile Delinquency u kojoj je objasnio kako mladi prestupnici postaju kriminalci.

Predavao je na Univerzitetu Vanderbilt do 1940. a onda prešao na Državni univerzitet Ohaja. Tokom 1960. godine objavio je svoju teoriju obuzdavanja u kojoj je dao argumente da svaka osoba ima unutrašnje i spoljašnje sile koje ga sprečavaju da počini krivično delo.

Teorija obuzdavanja

Teorija obuzdavanja postavlja pitanje “U devijantnom društvu, zašto i kako da čovek izbegne devijantnost?"

Ovo je teorija koja kaže da su svi ljudi predmet kriminalnog ponašanja, ali većina nas može da odoli ovakvom ponašanju uz pomoć unutrašnjeg i spoljašnjeg obuzdavanja, i takođe kaže da devijantno ponašanje raste kad unutrašnje i spoljašnje obuzdavanje oslabi. On sugeriše da se ljudi mogu "izolovati od kriminala ako su pravilno sociojalizovani od strane svojih roditelja i vršnjaka, i samokontrole". Ovo znači da će osoba sprečiti sebe od izvršenja krivičnog ili ne sudskog ponašanja zadržavajući svoje impulse. Volter je verovao da u društvu postoje spoljašnji i  unutrašnji društveni faktori. Spoljašnji društveni faktori drži društvo i pojedince u liniji i unutrašnji faktor je tu da štiti od ostupanja. Spoljni faktor je obezbeđen od strane grupe u društvu, države, plemena i sela, porodice i drugih grupa. To je mesto koje obezbeđuje prostor za pojedinca i pokazuje koliko je velika zajednica. Moraju da postoje određene odgovornosti i smernice za pojedinca, i oni pružaju spoljašnje obuzdavanje. Potrebno je imati osećaj pripadnosti i biti u stanju da se poveže sa drugim članovima. Smatra se da je unutrašnje obudanje moćnija sila. Za unutrašnje faktore važno je imati povoljniju sliku o sebi u odnosu na druge članove grupe. Neophodno je da je osoba u stanju da prati norme i pravila društva da bolje razume veliku sliku. Za unutrašnje faktore, za pravilno funcionisanje, potrebni su moral i etika i veoma dobro razvijen ego. Ovi kvaliteti pomažu pojedincima da se održe pod pritiskom iz spoljašnjeg sveta, frustracija i nedaća. Ova dva faktora, unutrašnji i spoljašnji, služe kao amortizer protiv kriminala.`

Volter kaže da smo svi sastavljeni kroz vuče i poguraje i da oni podstiču pojedinca na devijantno ponašanje. "Možemo videti takve poguraje kod dece kojima se preti od strane druge dece da se pridruže bandi. Primer vuče je kad dete vidi da, kako bi dobio novac da kupi stvari, on ili ona mogu da se pridruže bandi i ostvare svoje ciljeve." Neki primeri guranja su nezadovoljstvo životnim uslovima, porodični problemi i sukobi, bes, neprijateljstva, frustracije, dosade i rasizma. Mogu da nas poguraju vršnjaci, članovi porodice itd.

Volter je uradio niz studija sa omladinom sprovedenih u školskom okruženju i zaključio da su ne delikventni mladi u boljem stanju da održe pozitivan stav kada se suoče sa društvenim i ekološkim pritiscima devijantnog ponašanja.

Postoje četiri načina za procenu teorije, i teorija obuzdavanja može da se testira i na unutrašnjim faktorima i spoljnim faktorima. Prvi aspekt koji se mora koristiti za procenu teorije je interna doslednost. Postoje jasni faktori unutrašnjih i spoljašnjih reaktora koji nastoje da objasne kako da kontrolišete delikvencije. Ova teorija vrlo zvuči logistički jer je vrlo dobro definisala faktore i strukture. Međutim ova teorija je vrlo očigledan odgovor društvu. Naravno da ima smisla: ako su mladi ljudi ostavljeni bez pravila, bez pozitivnog uzora, i bez pozitivne slike o sebi, onda će upasti u nevolju, jer nikada nisu naučili ništa drugo.  S druge strane, ako je dete odraslo u okruženju gde se uči ljubavlju i poštovanju, gde je dobro zbrinuto i gde ima pozitivne uzore i pravila i ograničenja, onda oni imaju mnogo veće šanse za dobro odrastanje i kloni će se nevolja.

Druga teorija je veoma široka zato što pokušava da ispita zašto ljudi rade devijantne stvari i načine na koje takvo ponašanje može da se spreči. Obim sastoji od svih teorija kriminala.

Treća teorija je škrtost, koja kaže da treba koristiti najmanji kompleks za zapažanja. Teorija obuzdavanja je veoma škrta jer je sažeta u svojim objašnjavanjima. Ipak, postoje vrlo jasna objašnjenja unutrašnjeg i spoljašnjeg zadržavanja kao i guranja u društvu.

Da zaključimo, teorija obuzdavanja je grana teorije društvene kontrole. Ona tvrdi da postoje dve komponente koje sprečavaju krivično ponašanje u društvu. Jedna je spoljašnje obuzdavanje i druga unutrašnje obuzdavanje. Ova teorija je 1950ih bila veoma popularna ali istraživanja i prihvatanje teorije je propalo i danas nije primenjena u savremenoj društvenoj nauci.

Smrt

Nema puno podataka o tome kako i zbog čega je Volter Rekles umro. Zna se da je preminuo u Ohaju, 20. septembra 1899 godine. u svojoj 89 godini.

Literatura

• "Containment Theory-Walter Reckless." Control Theory. 10 October 2005. Homestead. 29 Jul 2007
• Hamlin, John. "Criminological Theory." Sociology 2311. 1 November 2005. University Of Minnesota. 26 Jul 2007
• "Social Control Theory." Wikipedia. 2007. 23 Jul 2007.