Vojislav K. Stojanović
| Vojislav K. Stojanović | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1906. |
| Mesto rođenja | Niš,  Kraljevina Srbija |
| Datum smrti | 1991. |
| Mesto smrti | Beograd,  SFR Jugoslavija |
| Nacionalnost | Srbin |
| Naučni rad | |
| Polje | kardiohirurgija |
| Institucija | Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu |
Vojislav K. Stojanović (Niš, 1906 — Beograd, 1991) bio je srpski lekar, naučnik i profesoru oblasti kardiohirurgije, sanitetski pukovnik, upravnika Glavne vojne bolnice Jugoslovenske armije i učesnik NOB, nosilac Spomenice 1941.[1]
Život i karijera[uredi | uredi izvor]
Rođen je 1906. godine u Nišu, od oca Krste i majke Zorke Vučković. gde je završio osnovno i srednje školovanje. Na Medicinskom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1929. godine. U toku studija, tri godine radio je kao student-asistent na anatomiji, a kasnije kao lekar.
Po stupanju u vojnu službu počeo je specijalizaciju iz hirurgije i istovremeno vršio dužnost sekundarnog lekara. Po završenoj specijalizaciji radio je kao šef Hirurškog odeljenja Kosovske stalne vojne bolnice. Godine 1938. podneo je ostavku i postao šef Hirurškog odeljenja Banovinske bolnice u Prokuplju.
Od 1941. godine do Oslobođenja Jugoslavije učestvovao je u NOB-u kao hirurg, a 1944. postavljen je za glavnog hirurga Glavnog štaba NOV i POJ za Srbiju. Rukovodio je hirurškom službom na Sremskom frontu. Po okončanju Drugog svetskog rata godine 1945. postao je glavni hirurg i upravnik Glavne vojne bolnice u Beogradu, od marta do jula 1945. godine, a od 1948. i glavni hirurg JNA. Demobilisao se septembra 1949. kao sanitetski pukovnik u rezervi.
Ubrzo po demobilizaciji izabran je za upravnika tadašnje IV hirurške klinike, zatim za upravnika novoosnovane Druge hirurške klinike, i na toj dužnosti ostaje sve do odlaska u penziju 1977. godine (u svojstvu naučnog savetnika Medicinskog fakulteta i II hirurške klinike).
Marta 1955. izabran je za redovnog profesora, a 1956. godine za Šefa katedre hirurgije Medicinskog fakulteta u Beogradu. Bio je predsednik Saveza udruženja univerzitetskih nastavnika i drugih nučnih radnika Jugoslavije, predsednik Međunarodnog udruženja univerzitetskih profesora i docenata (IAPUL) i predsednik Evropskog društva za kardiovaskularnu hirurgiju.
Delo[uredi | uredi izvor]
Vojislav K. Sojanović je bio pionir kardijalne i vaskularne hirurgije na prostoru tadašnje Jugoslavije. Prvi je primenio lokalnu hipotermiju u hirurgiji otvorenog srca, koja je kasnije u svetu uvedena kao rutinska metoda. Uveo je i originalnu koncepciju i uspešnu eksperimentalnu i kliničku primenu (među prvima u svetu) aloplastične transplantacije, kod povreda vena u cilju uspešnog što dužeg obezbeđenja krvotoka kroz glavno stablo i kasnije uspešno razvijanje kolaterarne mreže, kao i metoda premošćavanja okludiranih arterija, posebno kod desnog srca. Kao posebno originalne doprinose Vojislava K. Sojanovića, treba istaći: originalni postupak za komisuprotomiju kod mitralnih stenoza sa sopstvenim instrumentom poznatim pod imenom „žičani valvulotom“. Ona je postala deo originalne koncepcije i uspešne kliničke primene u hirurškom lečenju urođenih stenoza plućne arterije operacijom na „suvom srcu u normotermiji“.[2]
Bio je jedan od najaktivnijih članova Hirurške sekcije Srpskog lekarskog društva, osnivač Naučnog društva Srbije 1969. godine i njegov dugogodišnji predsednik, Predsednik Saveza udruženja univerzitetskih nastavnika i drugih naučnih radnika Jugoslavije, predsednik Međunarodnog društva univerzitetskih profesora i docenata, jedan od osnivača i predsednika Evropskog društva za kardiovaskularnu hirurgiju.
Bio je i član Međunarodnog hirurškog društva, Francuske akademije hirurgije i Nacionalne medicinske akademije Francuske.
Bio je gostujući profesor na najprestižnijim univerzitetskim centrima u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Engleskoj, Libiji, SAD i SSSR-u. Nekoliko puta je pozivan od strane UNESKO-a radi pomoći u rešavanju problema iz oblasti nastave i visokoškolskih ustanova (član Komisije eksperata, sa zadatkom za pripremu konferencije ministara prosvete u Beču 1967. godine, učesnik konferencije po pitanju standardizacije diploma u Moskvi 1968. godine, itd.) Održao je brojna predavanja i izvodio demonstracione operacije u Jugoslaviji i svetu.
Objavio je više od 480 radova i pet knjiga, od kojih u zemlji oko 300, a u inostranstvu oko 180.
Priznanja[uredi | uredi izvor]
Nosilac je;
- Partizanske spomenice 1941
- Francuskog ordena Legije časti,
- Medalja Univerziteta u Strazburu,
- Medalje Akademije nauka SSSR-a,
- Medalje Humboltovog univerziteta,
- Medalje Univerziteta u Glazgovu,
- Medalje Instituta akademije medi cinskih nauka za hirurgiju srca i krvnih sudova i Na učnog društva hirurga SSSR-a
- Medalje „Turkinija” čehoslovačkog udruženja hirurga.
Dobitnik je:
- Oktobarske nagrade Beograda 1962. godine,
- Sedmojulske nagrade 1969,
- Nagrade AVNOJ-a 1976. godine.
Bibliografija[uredi | uredi izvor]
- Ratna hirurgija (u više izdanja): pored 2 engleske knjige profesor Stojanović je jedini u svetu opisao opšti i specijalni deo ratne hirurgije na 1.400 strana.
- Hirurški praktikum (koautor)
- Novine u hirurgiji endokrinih žlezda
- Dijagnostički kriterijumi za ocenu radne sposobnosti u hirurgiji (koautor).
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Vojislav K. Sojanović, Načelnici Vojnomedicinske akademe od 1949., U: Vojnomedicinska akademija 170 godina. Monografija, Beograd, Medija centar „Odbrana”
- ^ „Prof. dr Vojislav K. Stojanović”. Nučno društvo Srbije. Pristupljeno 25. 2. 2018.
