Pređi na sadržaj

Vojćeh Korfanti

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vojćeh Korfanti
Datum rođenja(1873-04-20)20. april 1873.
Mesto rođenjaSjemjanovice Slonskje
Datum smrti17. avgust 1939.(1939-08-17) (66 god.)
Mesto smrtiVaršava

Vojćeh Korfanti (rođen kao Adalbert Korfanti 20. aprila 1873. u Sadzavki [1], umro 17. avgusta 1939. u Varšavi ) - poljski narodni vođa (?) Gornje Šlezije, povezan sa hrišćanskom demokratijom. Jedna od najvažnijih ličnosti Šlezije i njene borbe za priključenje Poljskoj [2] [3] [4]. Jedan od očeva nezavisne Poljske [5] .

Biografija[uredi | uredi izvor]

Mladost[uredi | uredi izvor]

Sin Jozefa, rudara rudnika „Fani” [6] i Karoline rođene Kleha, koji su u svom porodičnom životu negovali i razvijali vrednosti poljskog jezika [uwaga 1], katoličke vere i šleskih običaja [7]. Imao je četvoro braće i sestara [8].

Godine 1879. krenuo je u nemačku narodnu školu u Sjemjanovicama, a od 1885. pohađao je Kraljevsku gimnaziju u Katovicama. U ovoj školi osnovao je tajni kružok čiji je cilj bio širenje poljske kulture i poznavanja književnosti. Tada je stupio u kontakt sa aktivistima iz Velikopoljske. Učestvovao je na propoljskim sastancima. Negativno je govorio o Otu fon Bizmarku, zbog čega je izbačen 14. avgusta 1895. godine sa završne godine[6]. Gimnaziju je završio decembra 1895, posle intervencije Jozefa Košćelskog, člana Rajhstaga iz Velikopoljske, kao eksterni student, a iste godine je počeo da studira na politehnici u Šarlotenburgu [6] .

U jesen 1896. prelazi na Kraljevski univerzitet u Vroclavu. Studirao je na Filozofskom fakultetu, pripadao je studentskom udruženju koju su osnovali Gornjošležani koji su studirali na univerzitetima u Vroclavu - Udruženju akademika Gornje Šlezije, koje su vlasti raspustile 1899. Studije je prekinuo na dve godine, tokom kojih je radio kao tutor litvanskom aristokrati Zigmuntu Junđili, kojeg je pratio na putovanju po Evropi [8]. Zahvaljujući podučavanju, zaradio je novac za dalje studije.

Dana 11. septembra 1902. godine učestvovao je na skupu sa ciljem da se ponovo aktivira Gimnastičko društvo „Sokol“ u Katovicama. Na sastanku je izabran za predsednika organizacije. Korfanti je bio aktivan i u „Sokolu“ posle 1918. godine.

Politička aktivnost[uredi | uredi izvor]

Od 1901. do 1908. bio je član Nacionalne lige u kojoj je sarađivao sa Romanom Dmovskim. Od 1901. bio je glavni urednik „ Gornjošležanina “ [6]. Godine 1901. je bio uhapšen zbog članaka koje je pisao za ovaj list. Tokom suđenja branio je svoj slučaj, tvrdeći da su članci bili usmereni na šoviniste [6]. [6] Kaucija mu nije odobrena i osuđen je na četiri meseca zatvora [6]. Nemačke vlasti su ga pustile iz pritvora u maju 1902. [6].

U maju 1909. učestvovao je u osnivanju ogranka Poljskog demokratskog društva u Poznanju, čiji je cilj bio da ujedini demokratske elemente za odbranu nacionalne egzistencije i rad na razvoju poljskog elementa u nemačkom Rajhu [6]. Glavnom savetu iz Poznanja pristupili su: Antoni Hlapovski, Bernard Hžanovski, Jan Zablocki, poslanik Vojćeh Korfanti iz Šleske i Stanislav Kohovič iz egzila.

U periodu od 1903. do 1912, kao i 1918, bio je član Rajhstaga i pruskog Landtaga (1903–1918) [6], gde je pristupio Poljskom kružoku, dok su se Poljaci iz Šlezije učlanjivali u poslanički klub Nemačke partije Centrum (Zentrum) [6]. Godine 1905. inicirao je izdavanje novinskog lista u Katovicama, koji je nosio naziv „Poljak“, a čiji je bio glavni urednik i vlasnik [6]. Časopis je izlazio tri puta nedeljno [9] [10].

Zbog napada političkih protivnika i napada sopstvenog okruženja, odustao je od učešća na izborima za Rajhstag 1912. godine [6].

Dana 25. oktobra 1918. istupio je pred Rajhstag sa izuzetno glasnim zahtevom da se poljskoj državi priključe sve oduzete zemlje – Gornja Šlezija, kao i zemlje, koje su dotad pripadale Pruskoj. U periodu od 1918. do 1919. bio je član Načelnog Narodnog Saveta, koji je ujedno bio i velikopoljska vlast za vreme velikopoljskog ustanka.

Godine 1920. bio je poljski plebiscitni komesar u Gornjoj Šleziji. Više puta se pojavljivao u javnosti na mitinzima, agitujući za Poljsku. U jednom od svojih govora, navodno je svakom farmeru obećao kravu za glasanje za Poljsku. Od ovog događaja slučaj je dobio naziv „Korfanteove krave“ [11]. Nakon nepovoljnog tumačenja rezultata plebiscita, sprovedenog u atmosferi međusobnog zastrašivanja, terora i manipulacije na obe strane (npr. 180 000 glasača koji nisu direktno povezani sa Gornjom Šlezijom dovedeno je na nemačku stranu), proglasio je i stao na čelo Trećeg Šleskog Ustanaka [6]. Ovaj period je predmet ozbiljnih kontroverzi u vezi sa njegovom ličnošću, jer Korfanti nije verovao u šanse za uspeh ustanka, videći u njemu samo oružanu manifestaciju gornjošleskog naroda. Zato je naredio obustavu borbi i u vreme kada je inicijativa na frontu pripadala Poljacima. U julu 1921. napustio je Gornju Šleziju.

U Drugoj poljskoj republici, 1922–1930, bio je član Sejma prvog i drugog mandata. Bio je povezan sa hrišćanskom demokratijom. U Sejmu Republike Poljske prvog mandata bio je član kluba Hrišćansko-nacionalne radničke partije [12]. Dana 14. jula 1922. godine, glavni komitet Sejma Republike Poljske ga je odredio za premijera. Zbog protesta svog protivnika, šefa države Jozefa Pilsudskog, i pretnje PPS- a generalnim štrajkom, Korfanti nije pristupio formiranju vlade, a 29. jula komisija je povukla njegovo imenovanje. Od oktobra do decembra 1923. bio je zamenik premijera u vladi Vincentija Vitosa i njegov savetnik u ime HD [6]. Pokrenuo je dnevni list „Polonija“ [6] sa pozajmljenim novcem.

Dana 19. septembra 1927. poslanik Antoni Langer iz PNP „Oslobođenje“ zatražio je od maršala Sejma Republike Poljske da Korfantija izvede pred Maršalski sud [13]. Korfantijev slučaj, koji je sadržavao dosta teških kleveta, razmatran je pred ovim tribunalom od 19. do 28. novembra 1927. godine i okončan je samo delimičnom oslobađajućom presudom, zbog čega je objavio pamflet pod naslovom Apel Šleskom narodu [14] u kome je opovrgao sve optužbe [7]. U jesen 1927. Maršalski sud Sejma Republike Poljske takođe je razmatrao slučaj za klevetu za Korfantijevu optužbu protiv Langera [15].

Poslednje godine[uredi | uredi izvor]

Nakon raspuštanja Šleskog Sejma, Korfanti je uhapšen 26. septembra 1930. [16] i zatvoren u Brestovsku tvrđavu, gde je fizički i psihički zlostavljan [16], međutim iz procesa suđenja u Brestu je isključen[6]. Nakon puštanja na slobodu, vratio se u Gornju Šleziju, gde mu je pretilo još jedno hapšenje. Učestvovao je u šleskom Sejmu i Senatu Republike Poljske 3. mandata [6] . U proleće 1935. godine, plašeći se represije, emigrirao je u Prag u Čehoslovačku [6]. Nije mogao da se vrati u Poljsku čak ni 1938. na sahranu svog sina Vitolda, jer je vlada premijera Slavoja Skladkovskog odbila da mu izda dozvolu [6] . Posle aneksije Čehoslovačke po Minhenskom sporazumu, otišao je preko Nemačke u Francusku [6]. Bio je jedan od osnivača Morges fronta, a kasnije organizator i predsednik Laburističke partije (amalgamacije demohrišćana i Nacionalne radničke partije). U aprilu 1939, nakon što je Treći rajh prekinuo pakt o nenapadanju i nenasilju, vratio se u Poljsku, ali je uprkos spremnosti da se bori protiv Nemaca uhapšen i zatvoren u Paviaku [6]. Uprkos protestima javnosti, tamo je proveo skoro tri meseca. Za to vreme, njegovo zdravlje se pogoršavalo. Lekari su skoro svake nedelje postavljali nove dijagnoze: oštećenje jetre, holecistitis, anemija, visok krvni pritisak, pleuritis. Istražni sudija je 20. jula 1939. odlučio da oslobodi Korfantija - verovatno iz straha da će umreti u zatvorskoj ćeliji [6]. Odmah po puštanju na slobodu je odmah prevezen u bolnicu.

Operacija obavljena 11. avgusta nije donela značajnije poboljšanje, a lekari su konstatovali značajna oštećenja jetre. Prema slobodno izraženom razmišljanju jednog od hirurga koji je operisao Korfantija, čirevi na jetri su ličili na lezije tipične za trovanje arsenom.

Šest dana nakon operacije, ujutro 17. avgusta 1939. godine, Vojćeh Korfanti je preminuo [17].

Privatan život[uredi | uredi izvor]

Verenica Vojčeha Korfantija bila je Elžbijeta Šprotuvna. Venčali su se u crkvi Sv. Krsta 5. oktobra 1903. uz podršku krakovskog sveštenstva [6] .

Iz ove veze rođeno je četvoro dece: Vitold (rođen 1910., umro 1938.), Zbignjev (rođen 1905., umro 18. jula 1970. u Dalasu ), Halška Kozlovska (umrla 1990. u Bostonu ) i Marija Ulman (rođena 25. marta 1990. u Katovicama, preminula 6. oktobra 1996. u Njujorku ) [6] [18] . Korfantijevi su imali i petoro unučadi. Porodica je napustila Poljsku 1939. godine i naselila se, između ostalih, u Kanadi i Velikoj Britaniji. Marija Ulman je svojim testamentom zaveštala mnoge porodične memorabilije Nadbiskupskom muzeju u Katovicama [18]. Korfantijeva žena, Elžbjeta, vratila se u Poljsku posle rata 1945. i nastanila se u Katovicama sa svojim sestrama [6]. Umrla je 8. januara 1966. i sahranjena je u grobnici pored svog muža [19].

Korfanti je imao braću: Andžeja (1879–1973) i Jana (rođen 1883, umro decembra 1947) [19].

Ordeni i odlikovanja[uredi | uredi izvor]

  • Orden belog orla - 1997. (posthumno)
  • Krst za hrabrost – četiri puta (1922) [20]

Komemoracija[uredi | uredi izvor]

  • Korfanti (oklopni voz) - Treći Šleski ustanak (1921)
  • Korfanti (oklopni automobil)
  • Korfantov (grad u Opoljskom vojvodstvu)
  • Trg Vojćeha Korfantija u Vođislavu Šleskom, Milič i Tihi
  • Avenija Vojćeha Korfantija u Katovicama, Glivicama i Zabžeu
  • Konfantijeva ulica u Belhatovu, Bjerunju, Bidgošču, Bitomu, Čenstohovi, Gjeraltovicama, Gožuvu Vjelkopolskom, Jastšembju-Zdroj, Javoru, Kenđežinu-Kozle, Knurovu, Mislovicama, Poznanju, Prudniku, itd.
  • Stambeno naselje Konfanti u Žorama
  • Spomenik Vojćehu Korfantiju u Varšavi, otkriven 2019. [21]
  • Gornjošleski univerzitet trgovine
  • Ploča na zgradi klinike u ul. Emilije Plater u Varšavi
  • Ploča u katedrali Sv. Jana u Varšavi
  • Spomenik u Vroclavu u ul.Orlovskoj
  • Godine 1992. sa njegovim likom je izdat poljski kolekcionarski novčić nominalne vrednosti 100.000 zlota. Ovaj novčić je izrađen od 750 srebra u tiražu od 30.000 primeraka, imao je prečnik 32 mm i težinu od 16,5 g, glatkog oboda [22]
  • Nagrada Vojćeh Korfanti, koju od 1993. dodeljuje Udruženje Gornje Šlezije [23]
  • U preziru i slavi. Vojćeh Korfanti (fikcionalizovani dokumentarac iz 2009.)
  • Međunarodni aerodrom Katovice [24]
  • Godina 2009. je za godinu Korfantija ustanovio Sejmik Šleskog vojvodstva [25] .
  • Rezolucijom Sejma Republike Poljske 9. mandata od 22. jula 2022. odlučeno je da se 2023. ustanovi za Godinu Vojćeha Korfantija .
  • Jedan je od protagonista poljske istorijske serije Najduži rat moderne Evrope reditelja Ježija Štvjertnija.

Godine 2020. snimljen je film Stefana Skšipčaka „Korfanti“ koji prikazuje borbu Vojćeha Korfantija za priključenje Šlezije Poljskoj. Glavnu ulogu igrao je glumac Adam Bauman. [26]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Obecnie Siemianowice Śląskie.
  2. ^ Wojciech Korfanty (1873-1939) – Postacie | dzieje.pl – Historia Polski (na jeziku: poljski) 
  3. ^ Wielki, żarliwy polski patriota – Wojciech Korfanty | historia.pl portal.pl (na jeziku: poljski), Arhivirano iz originala 03. 09. 2019. g., Pristupljeno 22. 08. 2023 
  4. ^ Wojciech Korfanty 1873–1939 – Książki – Instytut Pamięci Narodowej (na jeziku: poljski) 
  5. ^ Różnymi ścieżkami ku Niepodległej szli. Ojcowie Polski Odrodzonej – Niepodległa – stulecie odzyskania niepodległości (na jeziku: poljski) 
  6. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s t ć u f h Lewandowski 2013.
  7. ^ a b Balawajder 2001.
  8. ^ a b Wojciech Korfanty, Warszawa: IPN, 2018, str. 4—6  Nepoznati parametar |inventor= ignorisan (pomoć)
  9. ^ „Polak”, Encyklopedia powstań śląskich, Opole: Instytut Śląski w Opolu, 1982, str. 410—411 
  10. ^ „Korfanty, Wojciech”, Encyklopedia powstań śląskich, Opole: Instytut Śląski w Opolu, 1982, str. 241—243 
  11. ^ „Korfanty w latach przełomu”. Tygodnik Powszechny. 2011-10-05. 
  12. ^ Sejm i Senat 1922–1927, Poznań, 1923, str. 471  Nepoznati parametar |inventor= ignorisan (pomoć)
  13. ^ Trojnar 1994.
  14. ^ Odezwa Wojciecha Korfantego do ludu śląskiego 
  15. ^ „Sąd nad Korfantym”, Wiadomości (13 (835)): 3, 1 kwietnia 1962  Nepoznati parametar |inventor= ignorisan (pomoć); Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  16. ^ a b Lipońska-Sajdak 2009.
  17. ^ „Zgon Wojciecha Korfantego”, Gazeta Lwowska (185): 1, 18 sierpnia 1939  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  18. ^ a b Pyka, Ks. Henryk (2009-04-20). „Pamiątki rodziny Wojciecha Korfantego” (PDF). „Korfantówka”, Jednodniówka śląska. 
  19. ^ a b Szmatloch 2009.
  20. ^ Dziennik Personalny M.S.Wojsk. (27), 19 sierpnia 1922  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć); Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  21. ^ „W Warszawie odsłonięto pomnik Wojciecha Korfantego”. um.warszawa.pl. 25 października 2019.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  22. ^ Parchimowicz, Janusz (1995). Katalog monet polskich obiegowych i kolekcjonerskich od 1916. Szczecin: Nefryt. str. 190. ISBN 83-902670-1-2. 
  23. ^ Nagroda im. Wojciecha Korfantego, Arhivirano iz originala 15. 08. 2022. g., Pristupljeno 22. 08. 2023 
  24. ^ Pyrzowice to teraz Airport Katowice. Z logo (na jeziku: poljski), 2009-01-07  Nepoznati parametar |inventor= ignorisan (pomoć)
  25. ^ Rok 2009 Rokiem Korfantego, 2 lipca 2008  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  26. ^ Korfanty - filmy dokumentalne, Oglądaj na TVP VOD (na jeziku: poljski) 


Greška kod citiranja: Postoje oznake <ref> za grupu s imenom „uwaga“, ali nema odgovarajuće oznake <references group="uwaga"/>

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Војћех_Корфанти&oldid=26845109”