1939
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1939 на Викимедијиној остави.
| |
1939. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 1. јануар — У Нишу отворена зграда данашњег Народног позоришта.
- 3. јануар — Шпански грађански рат: Битка на Сегреу, низ окршаја од прошлог априла, окончава се националистичком победом.
- 5. јануар — Јосип Броз добио мандат од Kоминтерне да преузме ЦK KПЈ.
- 5. јануар — Пољски министар ино. послова Јозеф Бецк посетио Хитлера на Бергхофу: од Пољске се тражи Данзиг у замену за гаранцију граница.
- 5. јануар — 4. фебруар — Битка код Валсеквила, републиканска офанзива на западу земље, покушај диверзије за националистичку Kаталонску офанзиву.
- 10. јануар — Kоначни резултати југословенских избора прошлог месеца: Стојадиновићева листа 306 мандата, Мачекова 67.
- 10. јануар — Инаугурирана Нова Рајхсканцеларија у Берлину.
- 11. јануар — Сусрет Мусолини-Чемберлен у Риму - узалудна нада да би Мусолини могао утицати на Хитлера.
- 15. јануар — Резолуција Хрватског народног заступства: одбија се сарадња са "привидним представништвом" (због изборног насиља), истиче се право самоопредељења хрватског народа, даје се пуно поверење Мачеку за преговоре.
- 16. јануар — Први састанак југословенске скупштине изабране у децембру - посланици Сељачко-демократске коалиције апстинирају, а (српска) Удружена опозиција и Југословенска национална странка учествују.
- 16. јануар — Пошто је јуче објавила рат Великој Британији, ИРА започиње С-План, кампању подметања бомби и саботажа - 300 експлозија и седам мртвих до марта 1940.
- 19. јануар — Италијански министар спољних послова Галеазо Циано стигао у посету Југославији, Стојадиновићу нуди север Албаније.
- 19. јануар — Немачка експедиција на Тибет стиже у Лхасу - остају на Тибету до августа.
- 19. јануар — Немачка експедиција на челу са капетаном Ричером стиже до Антарктика, истражују подручје које називају Нова Швабија а налази се унутар Земље краљице Мауд коју су Норвежани управо присвојили.
- 23. јануар — Шеф Абвера Вилхелм Канарис пустио дезинформацију да ће Немачка у фебруару заузети Холандију, како би одатле могла нападати Британију - ово изазива промену британске политике.
- 24. јануар — Јак земљотрес у јужно-централном Чилеу, око 28.000 мртвих.
- 26. јануар — Шпански грађански рат: током Kаталонске офанзиве, Франкове трупе уз помоћ Италијана заузимају Барцелону.
- 27. јануар — Адолф Хитлер наређује План З - експанзија морнарице.
- 30. јануар — Хитлеров говор пред Рајхстагом: ако "јеврејски финансијери изазову рат против Немачке... резултат ће бити уништење јеврејске расе у Европи".
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 2. фебруар — Мађарска се придружује Антикоминтерна пакту (ратификовано 24-ог).
- 3 — 4. фебруар — Петорица министара Стојадиновићевог кабинета поднело оставке (Мехмед Спахо, Џафер Kуленовић, Драгиша Цветковић, Михо Kрек и Франц Сној), након чега и он даје оставку. Мандат за нову владу добија Драгиша Цветковић.
- 4. фебруар — Ретирада: председник Шпанске републике Мануел Азања прешао француску границу (дао оставку 27-ог); стотине хиљада републиканаца напушта земљу.
- 5. фебруар — Драгиша Цветковић образовао нову владу.
- 5. фебруар — Потрес на Kрку, материјална штета у Омишљу.
- 6. фебруар — Британски премијер Невиле Чембрлен изјављује да ће немачки напад на Француску бити сматран као напад на Британију.
- 7. фебруар — 17. 3. — Лондонска конференција о Палестини: арапска делегација не жели седети у истој соби као јеврејска, нема споразума, британска влада ће у мају издати Белу књигу.
- 7 — 9. фебруар — Битка за Менорку: предао се републикански гарнизон на острву Менорка.
- 9. фебруар — Јапанци се искрцавају на острво Хајнан и убрзо га освајају.
- 10. фебруар — Окончан Републикански отпор у Kаталонији.
- 15. фебруар — Мађарски премијер Бела Имредy дао оставку након што су му противници нашли јеврејског претка, следи Пел Телеки (до 1941).
- 17. фебруар — Хитлер отворио изложбу аутомобила у Берлину на којој је представљена "Буба".
- 23. фебруар — Први лет "Летећег брода" Боинг 314 Клипер између Сан Франциска и Хонг Kонга, редовно од краја марта - путовање у једном правцу траје шест дана.
- 27. фебруар — Француска и Британија признале Франкову владу, сутрадан и Југославија.
- 28. фебруар — Први број "Политикиног забавника".
Март
[уреди | уреди извор]- 15. март — Пошто је, под претњом напада и уништења Прага, председник Емил Хаха у Берлину потписао акт о предаји земље Нацистичкој Немачкој, немачке трупе су окупирале Чехословачку.
- 23. март — Мађарско ратно ваздухопловство је напало штаб Словачког ратног ваздухопловства, чиме је започело Словачко-мађарски рат.
- 28. март — Републиканска војска је у Шпанском грађанском рату предала Мадрид снагама генерала Франка.
Април
[уреди | уреди извор]- 1. април — Генералисимус Франсиско Франко је означио крај Шпанског грађанског рата након предаје последњих републиканских снага.
- 3-4. април — Разговори Цветковића и Мачека у Загребу - постигнута сагласност.
- 4. април — Потписан англо-пољски уговор о помоћи.
- 4. април — "Мали рат" окончан потписивањем мира, Мађарска узела један појас на истоку Словачке.
- 4. април — Ирачки краљ Гхази I погинуо у прометној несрећи (јавно мнење сумњичи Британце, због краљевих претензија према Кувајту и симпатија према Немачкој), на пријестоље ступа трогодишњи Фејсал II, трећи и посљедњи ирачки краљ (до 1958); регент је 'Абд ал-Илах.
- 7. април — Италијанске трупе искрцале се на обале Албаније и за пет дана окупирале земљу.
- 11. април — Мађарска напушта Друштво народа.
- 11. април — Окончана Италијанска окупација Мајорке.
- 12. април — Албанска уставотворна скупштина прогласила персоналну унију са Италијом и Виктора Емануела III за краља Албаније), премијер је Схефkет Вeрлаци (следи појачање албанске, па и бугарске иреденте у Југославији).
- 13. април — Англо-француске гаранције Румунији и Грчкој.
- 14. април — Рузвелтово писмо Хитлеру, у коме га, између осталог, пита да ли је вољан гарантовати да неће напасти наведене независне земље.
- 18. април — Совјетски Савез предлаже Британији и Француској "мировни фронт" за отпор агресији, који би гарантовао интегритет Пољске, Лондон одбија 8. маја.
- 18. април — Луксузни француски брод Парис запалио се и потонуо у луци Ле Хавре (лежи до 1947. када је исечен).
- 20. април — Суиxиан–Заоyаншка битка: јапанска офанзива у Хубеиу поништена кинеским противнападима.
- 21. април — Близу Хјустона посвећен споменик Сан Јацинто, са 172 м највиши зидани стуб на свету.
- 22. април — Југословенски министар спољних послова Александар Цинцар-Марковић у Венецији разговара са италијанском колегом грофом Ћаном.
- 25-27. април — Александар Цинцар-Марковић у посети Немачкој (разговор са Хитлером 26. 4.).
- 26. април — Британија уводи ограничену војну обавезу за старост од 20 и 21 годину.
- 27. април — Потврђена прва верзија Споразума између Цветковића и Мачека, али га кнез Павле не прихвата (помињу се плебисцити у [делу] Босанске крајине и Срема).
- 28. април — У говору пред Рајхстагом, Хитлер одбацује Англо-немачки поморски споразум из 1935. и Немачко-пољски пакт о ненападању из 1934. Тражи повраћај колонија, Данзиг и везу са Источном Пруском.
- 29. април — Влада Народног фронта у Чилеу основала корпорацију ЦОРФО (Корпорација за развој производње) за реконструкцију након земљотреса и индустријализацију земље.
- 30. април — Јохан Кекс дао оставку на челу удружења немачке мањине у Југославији Културбунд (повлачење старог руководства пред пронацистичким "Обновитељима"), за наследника је 6. августа изабран Сепп Јанко.
- 30. април — Отворена Свјетска изложба у Њујорку, траје до октобра 1940; слоган је "Зора новог дана". Телевизија НБЦ започиње емитовање приказујући председника Рузвелта на изложби.
Мај
[уреди | уреди извор]- 10 - 15. мај — Кнез Павле и кнегиња Олга у посети Италији (као гости италијанског краљевског пара); 11-ог присуствују морнаричким маневрима у Напуљском заливу.
- 10. мај — Освећење темеља Храма Светог Саве у Београду.
- 11. мај — 15. 9. - Битке код Халкин Гола између Совјета и Јапанаца на граници Манџурије и Монголије.
- 13. мај — "Путовање проклетих": брод Ст. Лоуис креће из Хамбурга са 937 јеврејских избеглица према Куби - неће их примити ни ту ни у САД и Канади.
- 14. мај — Петогодишња Перуанка Лина Медина родила дете.
- 15. мај — У Бранденбургу отворен женски концентрациони логор Равенсбруцк.
- 18. мај — Фудбалска утакмица на БСК-овом стадиону у Београду: Југославија - Енглеска 2:1.
- 20. мај — Катастрофална поплава у Белој Паланци, 17 мртвих.
- 22. мај — Јоахим фон Рибентроп и Галеацо Ћано су потписали „Челични пакт“ о десетогодишњем војном и политичком савезу Немачке и Италије.
- 22. мај — Код Вучитрна убијен вођа разбојничке банде Идриз Азировић.
- 23. мај — Британски парламент усвојио је план о стварању независне палестинске државе до 1949. у којој би заједно живели Арапи и Јевреји.
- 23. мај — Хитлер саопштио војном врху да је одлучио напасти Пољску.
- 23. мај — Потонуће америчке подморнице Скуалус: страдало је 26 људи, а 33 је спашено путем МекКанове спасилачке коморе.
- 26. мај — Договор Ћано - Карнелути (Мачеков изасланик) - хрватска побуна прачена Мачековим захтевом за италијанском интервенцијом би довела до независне Хрватске, са заједничким министарствима одбране и спољних послова са Италијом и могућом персоналном унијом (Мачек није потписао текст овог споразума).
- 28. мај — Отворен југословенски павиљон на њујоршкој изложби, градоначелник Ла Гуардиа држи говор на српском.
Јун
[уреди | уреди извор]- 7. јун — Краљ Џорџ VI и краљица Елизабета дошли су у посету САД, што је била прва посета британског монарха овој земљи.
- 11. јун — Папа примио у Ватикану шпанске фалангисте, поздравио их као "драге синове цркве и браниоце цивилизације", подарио је благослов генералисиму Франку.
- 14. јун — Тјенцински инцидент - Јапанци блокирали британску концесију у кинеском Тиањину поводом спора око изручења осумњичених убица, током лета долази до опасне кризе.
- 15. јун — Француска подморница Феникс није изронила током вежби поред Вијетнама - страдао 71 човек.
- 17. јун — Еуген Веидман је последња особа јавно погубљена у Француској.
- 23. јун — Сијам први пут мења име у Тајланд.
- 24. јун — Прво путовање "Летећег брода" Боеинг 314 Клипер преко Атлантика, између Соутамптона и Порт Вашингтон, Њујорк, са три станице између.
- 28. јун — Свечано обележено 550 година од Kосовске битке.
- 29. јун — Турска анектирала Државу Хатај (Александрета), раније део Сирије.
- 30. јун — Процењени број становника Kраљевине Југославије износи 15.596.000, четири милиона више него у време уједињења.
Јул
[уреди | уреди извор]- 2. јул — Битке код Халкин Гола: Јапанци нападају, без успеха.
- 6. јул — У Немачкој затворена последња јеврејска предузећа.
- 14. јул — На 150. годишњицу Пада Бастиље у Паризу дефилују и британски војници.
- 19. јул — Штрајк 3.000 рудара у Трепча Минес Лимитед јер је одбијен нови колективни уговор.
- 22. јул — Највиша температура у Београду 38 степени, пре пет дана било близу 37, нема довољно воде.[9]
- 28. јул — Аутомобил са 12 путника пао у провалију код Бјелуха близу Чакора, петоро путника погинуло на месту.
- 30. јул — Југославија је првак Европе у тенису, након побједе од 3:2 над Немачком у Загребу.
Август
[уреди | уреди извор]- 2. август — Ајнштајн–Силардово писмо председнику Рузвелту након што је у Немачкој откривена нуклеарна фисија, САД би морале истражити производњу атомске бомбе (зачетак Пројекта Менхетн).
- 12. август — Претпремијера "Чаробњака из Оза" у Висконсину (у Холивуду три дана касније).
- 19. август — Током преговора са Совјетима, Хитлер наређује Кригсмаринеу да започне операције Фал Вајс, плана инвазије на Пољску.
- 20. август — Совјетско-јапански погранични сукоби: одлучујућа Жуковљева совјетска офанзива код Халхин Гола.
- 23. август — Министри иностраних послова Немачке и СССР Јоахим фон Рибентроп и Вјачеслав Михајлович Молотов потписали су у Москви споразум о ненападању и тајни додатак о подели интересних сфера у источној Европи.
- 24. август — На Брду код Крања званично саопштење о споразуму Цветковић—Мачек (након чега Цветковић даје оставку и одмах добија мандат за састав нове владе).
- + Ванредно заседање британског парламента: донесен Акт о ратним овлашћењима, Морнарица у ратној готовости. Истог дана британским и француским грађанима у Немачкој речено да се врате кући.
- 25. август — Хитлер одлаже напад на Пољску за пет дана (они који нису обавештени, накратко почели напад сутрадан ујутру).
- 26. август — Споразум Цветковић—Мачек; формирана Бановина Хрватска, од Савске и Приморске бановине и још неколико срезова. На Бледу формирана нова влада чији је председник опет Драгиша Цветковић а потпредседник Влатко Мачек (и још 4 министра из ХСС) Милан Недић министар војске и морнарице. Распуштени су Народна скупштина и Сенат и укинут изборни закон — повратак демократије. (против Споразума су усташе, десница ХСС, већина српских политичара, војска, СПЦ и муслимани)
- 27. август — Први лет Хајнкел He 178, првог турбомлазног авиона.
- 31. август — Немачка је извела лажни напад на радио-станицу у Глајвицу, што јој је послужило као изговор да следећег дана нападне Пољску и започне Други светски рат у Европи.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 1. септембар — Немачка је без објаве рата напала Пољску и тиме започела Други светски рат.
- 3. септембар — Уједињено Краљевство и Француска објављују рат Немачкој.
- 3. септембар — Немачка подморница У-30 је торпедовала и потопила британски путнички прекоокеански брод СС Атенија, усмртивши 117 особа.
- 3. септембар — Велика награда Београда 1939. на кружној стази око Калемегдана за Краљев пехар; први је Италијан Тацио Нуволари, други Немац Манфред фон Браухич (синовац генерала Валтера), четврти Бошко Миленковић. Процењених 75.000 гледалаца.
- 3. — 4. септембар — Крвава недеља у Бидгошчу, пољском граду са великом немачком мањином, између 3. и 4. септембра 1939, током немачке инвазије на Пољску.
- 5. септембар — САД прогласиле своју неутралност у рату
- 7. септембар — Румунија проглашава неутралност.
- 8. септембар — Немачке претходнице стигле у близину Варшаве.
- 15. септембар — Варшава опкољена.
- + Бугарска проглашава неутралност.
- + Поринут брод „Козара“, најстарије пловило речне флотиле Војске Србије.
- + Крећу емисије југословенске редакције BBC-ја
- 16. септембар — Примирје у сукобу између Совјета (и монголских савезника) и Јапанаца.
- 17. септембар — Совјетска Црвена армија ушла у Пољску са истока, запосела крајеве западне Белорусије и Украјине и заробила 217.000 Пољака.
- 17. септембар — Носач авиона ХМС Курејџос британске Краљевске морнарице је у Западним прилазима торпедовала и потопила немачка подморница У-29, уз губитак живота 519 чланова посаде.
- 21. септембар — Припадници фашистичке паравојне организације Гвоздена гарда су убили румунског премијера Арманда Калинескуа..
- 28. септембар — Пад Варшаве.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 8. октобар — Немачка анектирала западну Пољску.
- 11. октобар — Амерички председник Френклин Рузвелт одобрио почетак пројекта Менхетн, пројект израде атомске бомбе.
- 14. октобар — Више од 800 британских морнара погинуло када је немачка подморница У 47 упловила у британску ратну луку Скапа Флоу и торпедима потопила бојни брод ХМС Ројал Оук.
- 19. октобар — Турска, Француска и Уједињено Краљевство потписали споразум у Анкари о узајамној помоћи уколико их нека европска сила нападне на Медитерану.
- + Главни генералштаб ЈКВ предлаже формирање концентрационих логора за комунисте и њихове помагаче.
- 20. октобар — Summi Pontificatus, прва већа енциклика папе Пија XII, осуђује расизам, тоталитаризам, тражи обнову Пољске (сматра се нападом на нацистички режим).
- 25. октобар — Наредба министарства војске и морнарице о сузбијању комунистичке активности у војсци.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 4. новембар — На предлог председника Френклина Рузвелта, амерички Конгрес је донео закон Плати па носи о продаји ратног материјала.
- 17. новембар — Одговарајући на демонстрације чешких студената и средњошколаца против окупације, Немци стрељали 9 студената без суђења, 1200 послато у конц-логоре, затворени универзитети (данас Међународни дан студената и средњошколаца).
- 18. новембар — Теретни брод "Царица Милица" ударио у мину код енглеске обале и потонуо, посада спасена (мину поставила немачка подморница У-19). Истог дана, холандски путнички брод "Симон Боливар" налетео на мину у Северном мору - 120 мртвих.
- 23. новембар — Отворен пут Београд - Суботица - мађ. граница, део међународног пута Лондон - Цариград.
- 26. новембар — Бомбардовање Маиниле: Совјети лажирали гранатирање свог села како би оправдали напад на Финску.
- 27. новембар — Објављена забрана саобраћаја возилима на бензински погон викендом у Краљевини Југославији.
- 30. новембар — Зимски рат је био рат између Совјетског Савеза и Финске. Почео је совјетском инвазијом на Финску 30. новембра 1939. године, три месеца након избијања Другог светског рата, а завршио се три и по месеца касније Московским мировним споразумом 13. марта 1940. године.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 13. децембар — У првој великој поморској бици у Другом светском рату британске крстарице „Ексетер”, „Ајакс” и „Ахил” код залива Ла Плата у Атлантском океану тешко оштетиле и онеспособиле немачки бојни брод „Граф Шпе”.
- 14. децембар — Друштво народа је искључило СССР због агресије на Финску.
- 14. децембар — У сукобима током демонстрације радника и студената Београдског универзитета са полицијом и жандармеријом у Београду убијено је 9 особа.
- 21. децембар — Совјетска комунистичка власт је у окупираној Пољској укинула пољску валуту и повукли је из оптицаја без икакве замене за новоуведену совјетску рубљу; то је значило да је целокупно становништво тог подручја преко ноћи изгубило сву своју животну уштеђевину.[1]
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 6. јануар — Валериј Лобановски, украјински фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2002)
- 26. јануар — Скот Глен, амерички глумац
- 29. јануар — Џермејн Грир, аустралијска књижевница и интелектуалка
- 30. јануар — Јован Миладиновић, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 1982)
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 12. фебруар — Реј Манзарек, амерички музичар, музички продуцент, редитељ и писац, најпознатији као суоснивач и клавијатуриста групе The Doors (прем. 2013)
- 22. фебруар — Светозар Стијовић, српски лингвиста (прем. 2000)
- 27. фебруар — Кензо Такада, јапански модни креатор (прем. 2020)
Март
[уреди | уреди извор]- 1. март — Лео Броувер, кубански композитор, диригент и класични гитариста
- 5. март — Саманта Егар, енглеско-америчка глумица (прем. 2025)
- 7. март — Душан Маравић, српски фудбалер (прем. 2025)
- 17. март — Ђовани Трапатони, италијански фудбалер и фудбалски тренер
- 27. март — Беба Селимовић, босанскохерцеговачка певачица (прем. 2020)
- 29. март — Теренс Хил, италијански глумац, редитељ и продуцент
Април
[уреди | уреди извор]- 1. април — Али Макгро, америчка глумица, модел, списатељица и активисткиња за права животиња
- 2. април — Марвин Геј, амерички музичар и музички продуцент (прем. 1984)
- 2. април — Јован Ристић, српски редитељ (прем. 2013)
- 2. април — Живан Сарамандић, српски оперски певач (прем. 2012)
- 7. април — Франсис Форд Копола, амерички редитељ, сценариста, продуцент и композитор
- 13. април — Пол Сорвино, амерички глумац, редитељ, оперски певач, писац, вајар и предузетник (прем. 2022)
- 13. април — Шејмус Хини, ирски песник, драматург и преводилац, добитник Нобелове награде за књижевност (1995) (прем. 2013)
- 16. април — Борис Дворник, хрватски глумац, редитељ и сценариста (прем. 2008)
- 20. април — Гро Харлем Брунтланд, норвешка политичарка и лекар
- 25. април — Тарчизио Бурњич, италијански фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2021)
Мај
[уреди | уреди извор]- 1. мај — Џуди Колинс, aмеричка певачица, текстописац и композитор
- 5. мај — Јован Зебић, српски политичар и економиста (прем. 2007)
- 9. мај — Ђоко Вјештица, српски новинар и радијски водитељ (прем. 2008)
- 10. мај — Ивица Видовић, хрватски глумац (прем. 2011)
- 13. мај — Харви Кајтел, амерички глумац и продуцент
- 18. мај — Силвана Арменулић, југословенска певачица и глумица (прем. 1976)
- 19. мај — Џејмс Фокс, енглески глумац
- 25. мај — Дикси Картер, америчка глумица и певачица (прем. 2010)
- 25. мај — Ијан Макелен, енглески глумац
Јун
[уреди | уреди извор]Јул
[уреди | уреди извор]- 1. јул — Карен Блек, америчка глумица, сценаристкиња и музичарка (прем. 2013)
- 3. јул — Љубивоје Ршумовић, српски песник
- 5. јул — Павел Морозенко, совјетски и руски глумац (прем. 1991)
- 9. јул — Слободан Станишић, српски писац
- 30. јул — Питер Богданович, амерички редитељ, сценариста, глумац, продуцент, критичар и историчар филма (прем. 2022)
Август
[уреди | уреди извор]- 2. август — Вес Крејвен, амерички редитељ, сценариста, продуцент, глумац и писац (прем. 2015)
- 5. август — Ратомир Вићентић, српски кошаркаш (прем. 2009)
- 9. август — Романо Проди, италијански политичар
- 19. август — Џинџер Бејкер, енглески музичар, најпознатији као суоснивач и бубњар супергрупе Cream (прем. 2019)
- 23. август — Милан Влајчић, српски новинар, књижевник и књижевни и филмски критичар (прем. 2022)
- 27. август — Никола Пилић, југословенски и хрватски тенисер и тениски тренер (прем. 2025)
- 29. август — Џон Бардон, енглески глумац (прем. 2014)
- 29. август — Џоел Шумахер, амерички редитељ, сценариста и продуцент (прем. 2020)
Септембар
[уреди | уреди извор]- 5. септембар — Вилијам Девејн, амерички глумац
- 5. септембар — Џорџ Лејзенби, аустралијски глумац и модел
- 13. септембар — Борислав Микелић, српски привредник и политичар, председник Владе Републике Српске Крајине (1994—1995) (прем. 2018)
- 20. септембар — Небојша Попов, српски социолог (прем. 2016)
- 29. септембар — Фикрет Абдић, босанскохерцеговачки привредник и политичар
Октобар
[уреди | уреди извор]- 3. октобар — Велибор Васовић, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2002)
- 8. октобар — Пол Хоган, аустралијски глумац, комичар, продуцент и сценариста
- 11. октобар — Марија Буено, бразилска тенисерка (прем. 2018)
- 14. октобар — Ралф Лорен, амерички модни дизајнер, филантроп и предузетник
- 16. октобар — Амансио Амаро, шпански фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2023)
- 18. октобар — Ли Харви Освалд, амерички маринац који је осумњичен за атентат на Џона Кенедија (прем. 1963)
- 22. октобар — Тони Робертс, амерички глумац (прем. 2025)
- 24. октобар — Ф. Мари Абрахам, амерички глумац
- 27. октобар — Џон Клиз, енглески глумац, писац, комичар, продуцент и певач
- 30. октобар — Грејс Слик, америчка музичарка и уметница, најпознатија као певачица група Jefferson Airplane, Jefferson Starship и Starship
Новембар
[уреди | уреди извор]- 2. новембар — Енрико Албертози, италијански фудбалски голман
- 5. новембар — Драгиша Станковић Челик, југословенски и српски боксер (прем. 2015)
- 15. новембар — Јафет Кото, амерички глумац (прем. 2021)
- 16. новембар — Милош Жутић, српски глумац (прем. 1993)
- 18. новембар — Маргарет Атвуд, канадска песникиња, списатељица, књижевна критичарка, есејисткиња и еколошка активисткиња
- 20. новембар — Игор Мандић, хрватски књижевни критичар, новинар, есејиста, фељтониста и полемичар (прем. 2022)
- 26. новембар — Марк Марголис, амерички глумац (прем. 2023)
- 26. новембар — Тина Тарнер, америчка музичарка и глумица (прем. 2023)
- 29. новембар — Матија Бећковић, српски песник и писац
Децембар
[уреди | уреди извор]- 1. децембар — Ли Тревино, амерички голфер
- 8. децембар — Фахрудин Јусуфи, југословенски и српски фудбалер (прем. 2019)
- 8. децембар — Звездан Чебинац, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2012)
- 8. децембар — Срђан Чебинац, српски фудбалер
- 26. децембар — Фил Спектор, амерички музичар и музички продуцент (прем. 2021)
Непознат датум
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Богомил Ђузел, македонски писац
- Википедија:Непознат датум — Душан Ђурић, српски глумац († 1969)
Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 18. јануар — Драгиша Мишовић, српски лекар и комуниста. (*1898)
- 28. јануар — Вилијам Батлер Јејтс, ирски књижевник и Нобеловац. (*1865)
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 10. фебруар — Пије XI, римски папа. (*1857)
Март
[уреди | уреди извор]- 2. март — Хауард Картер, енглески археолог
Април
[уреди | уреди извор]- 2. април — Валери Славек, пољски политичар. (*1879)
- 24. април — Луј Труселије, француски бициклиста. (*1881).
Мај
[уреди | уреди извор]- 25. мај — Френк Дајсон, енглески астроном. (*1868)
Јун
[уреди | уреди извор]- 4. јун — Павле Поповић, српски филолог и књижевник. (*1868)
- 29. јун — Мехмед Спахо, југослоенски муслимански политичар. (*1883)
Јул
[уреди | уреди извор]- 27. јул — Милица Јанковић, српска књижевница. (*1881)
Септембар
[уреди | уреди извор]- 23. септембар — Зигмунд Фројд, аустријски психолог. (*1856)
Октобар
[уреди | уреди извор]- 31. октобар — Албрехт, војвода од Виртемберга, виртембершки војвода и немачки фелдмаршал
Новембар
[уреди | уреди извор]- 28. новембар — Џејмс Нејсмит, творац кошарке. (*1861)
- 30. новембар — Бела Кун, мађарски политичар и револуционар
Нобелове награде
[уреди | уреди извор]- Физика — Ернест Орландо Лоренс
- Хемија — Адолф Фридрих Јохан Бутенант и Леополд Ружичка
- Медицина — Герхард Домак
- Књижевност — Франс Емил Силанпе
- Мир — Награда није додељена
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]- ^ Lanckorońska, Karolina; Kalinowski, Lech; Orman, Elżbieta (2002). Wspomnienia wojenne: 22 IX 1939-5 IV 1945. Kraków: Znak. ISBN 978-83-240-0077-7.
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
