Garabonciaš (mađarska mitologija)

Lajoš Or: Garabonciaš (1992)

Garabonciaš (mađ. Garabonciás, старомађарски: garabantzás deák — остале варијације garaboncás, garboncsás, görböncses, barboncás, gabroncás, gorgoncás, verboncás, tókás diák) je prema staromađarskom verovanju, šarmantan, vračev vešt u đavolskom zanatu, osoba koja podržava oluje, najčešće učenik mađarske paganske religije. Mitska figura spojena iz sinkretizma srednjovekovnih popularnih hrišćanskih verovanja i paganizma. Osoba koja se često prikazuje kao siromašan ili posebno obučen lutalica ili putujući student, sa dugim crnim ogrtačem i najčešće magičnom knjigom ili tekstualnim priručnikom magije grimorijumom.

U verovanjima više susednih naroda i narodnosti u Mađarskoj (slovenskih, nemačkih i rumunskih) lik sličan đaku iz Garabonca javlja se ponegde sa sličnim imenima (srpskohrv. garabancijaš dijak), u drugim različitim imenima (rum. : solomonar).

Stariji element je demon oluje (Vilder Jager) koji pokazuje karakteristike slične germanskom Odin-Votanu, taltošu u mađarskom verovanju.

Mogu se uočiti znaci zamršenih interakcija srodnih verovanja. Narodna iskustva vezana za putujuće učenike i đake (golijar, vagana, fahender šolast), njihovo obrazovanje (latinski jezik -> jezik deaka, „deáku“), njihovo znanje, njihove bezazlene podvale, zapažanje i iskustvo, i prema logici formiranja legende, očigledno je odigrao ulogu u njenom razvoju natprirodno ih uvećavajući, izobličavajući ih u đavolske. Takođe, amalgamacija karakteristika i priča sličnih starijih, mitskih ljudi, kao što su Taltoši, što čini oblik mađarskih Garaboncija jedinstvenim. (Rađanje sa zubima, borba u životinjskom obliku, glavna hrana mu je mleko, ...)

Osnova motiva magične knjige, s obzirom na veoma visoku cenu knjiga u to vreme, može biti knjiga sećanja popularna među studentima koji putuju, u koju su strani profesori, poznate ličnosti, kolege studenti, rođaci i prijatelji pisali komplimente, putopisna mudrost, omiljeni citati sa ponekad šarenim slikama tokom njihovih putovanja i studija, ukrašavajući ih slikama na vodi.

Dalja paralela su vesti i sećanje na lekare tempestariusa ili tempestatuma, koji ucenjuju prevarante koji iznuđuju menjaju vreme, najviše su delovali u južnoj Francuskoj, severnoj Italiji i južnoj Nemačkoj.

Poreklo imena

Termin Garabonciaš je poznat još od 1519. godine. Gabor Sarvaš je objasnio njegovo poreklo. Prema njegovim rečima, garabonca („magija“), koja se može smatrati osnovom, proizilazi iz stare italijanske reči gramanzia („čarolija“), koja je u skraćenom obliku za nekromanciju, latinsku nekromantia, i grčku νεκρομαντια („proricanje putem mrtvih“). Ovo znači „prizivač mrtvih“, „prizivač duhova“, ili vrač koji deluje uz pomoć duša umrlih. Zbog popularne etimološke zabune, postao je poznat kao „Schwarzkünstler“ ili „učenik crne umetnosti“ među Slovenima.

Treba napomenuti da se sve ovo odnosi samo na poreklo reči, ali prakse koje se pripisuju Garabonciašima ne uključuju prizivanje mrtvih ili proricanje. Štaviše, u novije vreme, Garabonciaš student se ponekad pogrešno koristi kao sinonim za studente lutalice, očigledno pod pretpostavkom da Garabonciaš znači lutalica.

Njihove prakse i drugi motivi

• Škola čarobnjaka. Takođe ga razlikuje od taltoša to što su Garabonsiaši učili njegovu nauku u školi.
• Dočarani predmeti i stvorenja iz magične knjige (na primer, zmaj). Prema drugim verzijama, kao rezultat čitanja iz knjige, ona izlazi iz vode, iz jezera.
• Često neovlašćeno lice čita njegovu magičnu knjigu, što dovodi do raznih komplikacija. Na primer, levitacija, iznenadan transport na udaljeno mesto ili opasna životinja koja se pojavljuje u knjizi.
• Zmaj, jaše džinovsku zmiju.
• Uz pomoć breze kontroliše vreme i vetar. Zanimljivo je da je u mađarskom svetu verovanja, breza obično talisman.
• Garabonciaš zna da skače na dočaranog zmaja i leti iznad sela na njegovim leđima. Zmajev rep stvara ogromnu oluju sa vetrom, obara krov kuće, a kao rezultat toga, seljak trpi najveću štetu. Prema drugoj verziji, mleko vlasnika se pretvara u krv, ili u njemu raste žaba.
• U granicama sela gde zvono zvoni led ne može da uništi useve.
• Borba među sobom u obliku životinje, na primer bika. Zbog toga se najčešće javljaju oluje i grad.
• Na taltoša podseća i motiv po kome njegov štap svojom magijom raste do meseca. Penje se u oblake.

Spoljašnje veze

• Đula Ortutai (glavni urednik): Mađarski etnografski leksikon, Akademska izdavačka kuća, Budimpešta, 1977–1982 – garabonsije, učenik garabonsije studentski članak
• Mađarski etnografski leksikon – garabonsije, učenik garabonsije studentski članak
• Mađarska etnografija – Garabonciaš
• Mađarski katolički leksikon, Udruženje Sent Ištvan, Budimpešta, 1993
• Dömötör Tekla: Svet verovanja mađarskog naroda, Izdavačka kuća Korvina, Budimpešta, 1981, (2. kiadás: 1982), ISBN 963-13-1438-3 114-118. oldal
• Arnold Ipoji: Mađarska mitologija, Pešta, 1854
• Oskar Ašbot: Učenik garaboncijaša po narodnom predanju Mađara (Archiv f. Slav. Philol. IV, 611-627. oldal.)
• Bela Lazar: O Garabonsijačkom studentu, Etnografija, I, 277-285. oldal
• Gergelj Moldovan: Iz verovanja rumunskog naroda, 1890, 3. rész, IV. Solomonar, Bălaur, Zmeu, Șpirituș, Vârcolac, Nălucă.
• Palašov veliki leksikon - Garabonciaš studentski članak
• Đula Ortutaj urednik.: Mađarski etnografski leksikon, Garabonciaš, Garabonciašev student i članak o zmaju, Budimpešta, Izdavačka Akademija, 1977-1982.
• Mađarski etimološki rečnik - garabonciaš
• Karolj Jung: Taltoši, đavoli, Garabonci ​​- Uvod u svet naših narodnih verovanja - naših sujeverja - Izdavačka kuća Forum, Novi Sad, 1985, 160 strana
• Vlaško-latinsko-mađarsko-germanski leksikon - Solomonar članak
• Nekromanti, taltoši, prevaranti: Garaboncijaševi učenici u školskoj komediji Petra Ileja, Janoša Tornjosa i Imrea Hađmašija Laslo Garabontcijaš, pp. 558–567. U: Andraš Forgo (ur.) Piaristički red u Mađarskoj, Budimpešta, Udruženje Sent Ištvan (2010) ISBN 9789635670475
• Piaristički red u Mađarskoj Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. avgust 2019) (preuzeto: 2019. 08. 10.)