Змај

Из Википедије, слободне енциклопедије
Словенски змај

Змај је митско биће, углавном представљено као велика змија или гмизавац са магијским и другим моћима. Верује се да су легенде о змајевима настале независно у разним културама, па су стога и представе о змају нешто што зависи од културног оквира у коме се крећемо. Док су у западноевропској традицији махом представљени као зла бића, у Кини су змајеви генерално добри.

Змајеви у словенској митологији[уреди]

Реч змај је код свих Словена истог порекла као и реч „змија“. Код Срба, Хрвата и Словенаца то је змај, у источној Србији змеј, код Бугара и Руса змей, у Македонији змеј, змех, на чешком zmek, на пољском żmij итд. Користе се још и изрази дракон, дрокун, базилишко (Јадран), затим шаркањ (Подравина, Банат, али и Мађари користе идентичну реч), позој, позојак (Загорје, Пригорје, Словенија), ждрокун (Дубровник), војас, војаш, вилозмај, качак, мулавар, линтвар, воз, драк (Словенија), латавиец (Пољска), аждер, злина, носак, полоз.

Представе о изгледу змаја код Словена варирају чак и у оквирима истог подручја. Он може у потпуности имати облик велике змије, или имати и четири ноге, а такође може и не мора имати крила. У неким причама се говори о змају који се од човека разликује само по томе што има већу главу и очи, а испод пазуха крилца, а у другим о немани људске главе и змијског тела. Понекад змај бљује црвену или модру ватру, а из очију му могу севати варнице. Често али не увек је прекривен крљуштима чија боја варира од златне до беле, има канџе на ногама, а по неким причама тело му је увек влажно. Разни описи наводе и сасвим неуобичајене карактеристике које змај може имати: једну ноздрву, длакаво тело, петлову кресту и перје; три, седам, девет или дванаест глава; а када лети може изгледати као велика птица из које куљају варнице. По једном веровању змај је невидљив за све сем за девојке у које се заљуби, пред којима узима људски облик. Отелотворење змаја могу бити тзв. „змајевите“ животиње: во, пас, ован, биво, коњ и петао.

Змајеви у келтској митологији[уреди]

Келтски змајеви најчешће имају четири ноге, крила и бљују ватру. У западној култури се данас овај тип змајева најчешће подразумева под речју змај уопште.

Змајеви у скандинавској и германској митологији - Линдворми[уреди]

Линдворм изгледа као веома велика змија са две или без ногу, углавном не бљује ватру, не лети и без крила је (што му је главна разлика од Виверна). Симболизује кугу, или ређе рат. Веровало се да Линдворми једу стоку, али је са друге стране сматрано да доносе срећу ономе ко их види. Међу најпознатијим линдвормима је змај Фафнир, кога је погубио легендарни херој Сигурд.

Змајеви у хебрејској и хришћанској митологији[уреди]

Зли змајеви се често јављају у хришћанској митологији. у „Откривењу Јовановом“ 12:3-12:4 јавља се црвени змај који руши звезде са неба („И показа се други знак на небу, и гле, велика црвена аждаха, која имаше седам глава, и десет рогова; и на главама њезинијем седам круна; И реп њезин одвуче трећину звијезда небескијех, и баци их на земљу.“) као симболи Сатане и палих анђела што се и разјашњава у 12:9 („И збачена би аждаха велика, стара змија, која се зове ђаво и сотона, који вара сав васиони свијет, и збачена би на земљу, и анђели њезини збачени бише с њом“).

У Књизи о Јову (40-41) на опис Бехемота надовезује се детаљан опис Левијатана (у преводу Ђуре Даничићакрокодил“), морског змаја из хебрејских митова који је наводно створен петог дана постања: „(...) Крљушти су му јаки штитови спојени тврдо, близу су једна до друге да ни вјетар не улази мађу њих. Једна је за другу прионула, држе се и не растављају се. Кад киха као да муња сијева, а очи су му као трепавице зоре. Из уста му излазе лучеви, и искре огњене скачу. Из ноздрва му излази дим као из врелога лонца или котла. Дах његов распаљује угљевље и пламен му излази из уста. У врату му стоји сила, и пред њим иде страх. Уди меса његова спојени су, једноставно је на њему, не размиче се. Срце му је тврдо као камен, тврдо као доњи жрвањ. (...) “

Змајеви у кинеској митологији[уреди]

Кинески змај у веровањима симболизује срећу и просперитет, отелотворење је космичке силе јанг и божанство је вода. Кинези себе сматрају потомцима змаја. За разлику од европских представа змаја као ватреног бића, кинески змајеви су повезани са водом и владају водопадима, рекама, морима и језерима. Они такође контролишу време и изазивају кише.

Животиње које су вероватне инспирације за змајеве[уреди]

Постоји мишљење да пљување отрова змије кобре може бити порекло митова о змају који бљује ватру. [1]

Нилски крокодил, био је у давним временима повремено присутан у јужној Европи, пошто би препливао Медитеран. Такви изузетно велики крокодили су можда инспирисали митове о змајевима.[2] [3] Скелети китова, као и диносауруса и фосили сисара су могуће понекад проглашавини за кости змајева и других митолошких бића; на пример, откриће из 300. пне у Вутхенгу, Сечуан, Кина, је означен као такав од стране Чанг Куа. [4]

У Аустралији, приче о таквим створењима су вероватно инспирисан огромним крокодилима Куинкана који је могао да нарасте и до дужине 5-7 метара, или монитор гуштер Варанус Присцус, огромна месождер који је такође мога да нарасте и до 7 метара и досегне тежину до 1.950 килограма, или змије великих размера (можда Вонамби) који су биле део изумрле фауне Аустралије. [5] И данас је комодо гуштер монитор Варан познат на енглеском језику као Комодо змај.

Референце[уреди]

  1. Cohen Daniel The Encyclopedia of Monsters, Michael O'Mara Books Limited, 1989. p. 231, isbn= 978-0-948397-94-3
  2. Ørmen Drager, mellom myte og virkelighet (Dragons: between myth and reality) 2005 Humanist forlag A/S Oslo, isbn=978-82-90425-76-5, p. 252
  3. Avram Davidson (1993) Adventures in Unhistory. Owlswick Press, Tor reprint ISBN 9780765307606. pp. 41-66.
  4. [1] Dinosaurs And Cave People, Abc.net.au
  5. Mackness, B.S. 2009. "Reconstructing Palorchestes (Marsupialia: Palorchestidae) — from Giant Kangaroo to Marsupial 'Tapir'." Proceedings of the Linnean Society of New South Wales 130: 21–36.

Спољашње везе[уреди]