Gaj Flaminije

Gaj Flaminije u bici kod Trazimenskog jezera

Gaj Flaminije Nepot (lat. Gaius Flaminius Nepos, do 217. p. n. e.) je bio rimski vojskovođa i političar. Dva puta je bio konzul, a kao narodni tribun suprostavljao se autoritetu Senata zastupajući osiromašeni narod. Njegovim zalaganjem narodu je 232. p. n. e. podeljena zemlja oteta od Gala kod Picenuma, a to je bio uzrok za rat Gala protiv Rimske republike. Pobedio je 223. p. n. e. galsko pleme Insubra. Kao cenzor izgradio je Flaminijev put, koji je povezivao Rim sa Ariminijem. Izgradio je i Flaminijev cirkus. U Cisalpinskoj Galiji osnovao je kolonije Kremonu i Placentiju. Poginuo je 217. p. n. e. u bici kod Trazimenskoga jezera, a rimska vojska je tada bila uništena u Hanibalovoj zasedi.

Deoba galske zemlje

Nakon završetka Prvoga punskoga rata Flaminije je kao skorojević postao vođa reformističkoga pokreta i zalagao se za reorganizaciju vlasništva nad državnom zemljom u Italiji. Izabran je 232. p. n. e. za narodnoga tribuna. Tada se zalagao da se siromašnim Rimljanima podeli zemlja, koja je osvojena od galskog plemena Senona. Radilo se o zemlji u Picenumu, koji se nalazio južno od Ariminija. Senat i patriciji su se suprotstavljali njegovim namerama, pa je on organizovao plebiscit ne konsultujući Senat, što je bilo protivno običajima. Patriciji su mu pretili da će ga proglasiti državnim neprijateljem, da će na njega podići vojsku, ali Flaminije se održao zahvaljujući podršci naroda.

Podela zemlje uzrok rata sa Galima

Izabran je 227. p. n. e. za prvoga pretora Sicilije. Veoma uspešno je vodio administraciju Sicilije, tako da su tridesetak godina kasnije Sicilijanci pokazali svoju zahvalnost šaljujući Rimu veliku količinu žita. Njegov sin Gaj Flaminije Mlađi je tada bio kurulni edil, pa su na taj način pokazivali zahvalnost zbog očevih dela. Tokom 225. p. n. e. izbio je rat sa Galima, a glavni uzrok rata je bio Flaminijev agrarni zakon i podela Picenuma rimskim građanima 232. p. n. e. Gali su sumnjali u imperijalističke namere Rima i bili su uvereni da je cilj Rimljana da istera Gale iz Padske nizije. Rimljani su pobedili veliku galsku vojsku u bici kod Telamona 225. pre n. e, a do 221. p. n. e. stavili su pod svoju kontrolu gotovo celu Padsku niziju.

Pobeda nad Insubrima

Gaj Flaminije je 223. p. n. e. po prvi put izabran za konzula zajedno sa Publijem Furijem Filom. Dva konzula su napala galsku teritoriju i prešli na teritoriju Insubra blizu ušća Ade i reke Po. Napadali su, pustošili i pljačkali teritoriju Insubra i njihovih saveznika Cenomana. Nakon toga Insubri su okupili 50.000 vojnika za odlučujuću bitku. Insubri su imali mnogo više vojske od Rimljana. Flaminije je naredio da se poruše mostovi da bi tako sprečio svoju vojsku da misli na beg. Pošto su znali da su Gali najopasniji početkom bitke i da su njihovi mačevi tada najoštriji vojni tribuni su napred postavili trijare sa kopljima. Nakon što su Gali na početku bitke istrošili svoje mačeve na kopljima tada je nastupila rimska vojska sa svojim mačevima i uspeli su da pobiju mnogo Gala i pobede u bici. Polibije navodi da je Gaj Flaminija loše rasporedio rimsku vojsku kraj reke sprečavajući taktičke pokrete, pa je postojala opasnost da završe u reci. Rimljani su pobedili zahvaljujući vojnim tribunima.

Nepoštovanje nepovoljnih znamenja i Senata

Pre bitke sa Insubrima Senat je poslao zapečaćena pisma dvojici konzula sa naređenjima da obustave rat sa Insubrima i da se sa vojskom vrate u Rim. Glavni razlog su bila nepovoljna znamenja pred bitku sa Insubrima. Gaj Flaminije nije hteo da otvori pismo pre bitke sa Galima. Nakon pobede nad Insubrima i pustošenja njihove teritorije vratio se u Rim sa mnogo ratnoga plena, ali najpre je Senat odbijao da mu izglasa trijumf. Kada su mu ipak izglasali trijumf prisilili su ga da se odrekne konzulata. Bio je 222. p. n. e. imenovan za komandanta konjice za vreme diktatora Marka Minucija Rufa, ali odmah je smenjen jer se čuo miš tokom njegovoga imenovanja.

Cenzor

Izabran je 220. p. n. e. za cenzora zajedno sa Lucijem Emilijem Papom. Započeo je sa intenzivnom graditeljskom aktivnošću. Izgradio je Flaminijevu cestu ( Via Flaminija ), koja je vodila od Rima, kroz Etruriju i Umbriju do Ariminija. Ta cesta će postati jedna od glavnih saobraćajnica u Italiji. Izgradio je i veliki Cirkus Flaminijus na Marsovim poljima. U Cisalpinskoj Galiji je osnovao kolonije u Kremoni i Placentiji. Reorganizovao je centurijatsku skupštinu, da bi glasovi siromašnijih imali veću težinu nego što je do tada bio slučaj.

Drugi punski rat

Rimljani su doživeli seriju poraza na početku Drugoga punskoga rata. Gaj Flaminije je 217. p. n. e. izabran za konzula zajedno sa Gnejem Servilijem Geminom. Dve rimske konzularne vojske bile su smanjene nakon rimskoga poraza u bici kod Trebije i zbog toga su regrutovane četiri nove legije. Nakon preuzimanja dužnosti Gaj Flaminije poveo je vojsku južnije Arecij (Areco) u Etruriji da bi pripremio odbranu samoga Rima. Postojala su dva puta za Etruriju, ali Hanibal nije odabrao mnogo lakši put, nego se odlučio da krene putem, gde ga ne Gaj Flaminije ne očekuju. Odabrao je težak put kroz močvare reke Arno u Etruriji. Nakon tri do četiri dana marša kroz močvare Hanibal se ulogorio. Saznao je da je Gaj Flaminije demagog, da nije talentovani vojskovođa i da je previše samouveren. Hanibal je sa svojom vojskom prošao pored vojske Gaja Flaminija. Hanibal je očekivao spajanje dve konzularne vojske, pa je zbog toga nastojao da uvuče Gaja Flaminija u bitku pre nogo što stigne druga rimska vojska pod zapovedništvom Gneja Servilija. Hanibal je pustošio teritoriju rimskih saveznika i tako je pokazivao da rimska vojska ne može da zaštiti svoje saveznike. Pošto nije mogao navući Flaminija u bitku Hanibal je izveo veliki manevar prolazeći kraj levog Flamenijevog krila i odsekao je Flaminija od Rima. Taj potez je bio veliki udarac za moral rimske vojske. Sedeli su i gledali neprijatelja gde sve uništava, a i nalazi se bliže Rimu nego oni. Flaminije je bio kritikovan od strane Rima, a i sam se želeo osvetiti zbog Hanibalovih pustošenja.

Bitka kod Trazimenskoga jezera

Gaj Flaminije je ne čekajući drugu rimsku vojsku krenuo za Hanibalom sa ciljem da započne bitku sa njim. Hanibal je kraj Trazimenskoga jezera pripremio zasedu. Kraj jezera je pripremio vojsku za bitku, a pešadiju i konjicu je sakrio po šumovitim brdima, koja su bila kraj puta, kojim je trebalo da prođe vojska Gaja Flaminija. Gaj Flaminije je nestrpljivo očekivao bitku, pa je požurujući vojsku ušao u usku dolinu ispod brda, gde su se nalazile sakrivene jedinice Hanibalove vojske. Kada je ušao u dolinu Hanibalova vojska zatvorila mu je iza leđa izlaz iz doline i Kartaginjani su napali rimsku vojsku sa tri strane. Oko 15.000 rimskih vojnika ubijeno je u bici, a oko 15.000 je zarobljeno. Gaj Flaminije je poginuo u bici 217. p. n. e.

Vidi još

• Drugi punski rat

Izvori

• Polibije, Istorije
• Plutarh, Marcel
• Tit Livije