Generator slučajnog testa
Generator slučajnog testa (engl. Random test generator često skraćeno RTG ili ISG za uputstva toka generator) su vrsta softvera koji se koristi u funkcionalnoj verifikaciji mikroprocesora.[1] Njihova primarna namena leži u pružanju ulaznog podsticaja testirajućih uređaja.
U verifikacionom okruženju simulacija / test klupa, procesni simulator stvorio je RTG i pokrivenost monitora koja može da se koristi kako bi proverili da generator pravilno testira dizajn.
Slučajni test generatori kreću u rasponu od jednostavnih skriptnih jezika i parametrizovanih makroa koji mogu biti ostvareni u roku od nekoliko nedelja do punih usluga sistemima koji zahtevaju široki razvoj softvera. Slučajni test generatori najčešće stvoreni od strane projektovanih organizacija.
Tabele generatora[uredi | uredi izvor]
Tabela slučajnih test generatora su najjednostavnije RTGS dostupnosti. Stvaranje takvih generatora se može izvesti relativno brzo, i zahtevi održavanja su često slabi. Ovi generatori rade po beleženju ISA znanja i skladište ga u relacionoj bazi podataka za kasniju upotrebu. Zbog njihove pojednostavljene prirode, table generatora mogu koristiti manje kvalifikovano osoblje da stvori zanimljive testove. Postoji smetnja tih generatora međutim, njihova implementacija se obično ograničava na jednostavne arhitekture. Upotreba na složenijim ISA može dovesti do nemogućnosti postizanja korner-slučaja ili stvaranja složenih scenarija. Tabela generatora takođe može generisati nevažeće testove na vreme.
Statični generatori[uredi | uredi izvor]
Statični generatori su slični tabelama generatora sa izuzetkom da je većina naredbi, operanda i izbor podataka boravi u složenosti proceduralnog koda. Statički generatori su u stanju da proizvedu više slučajnih ponašanja od tabela generatora, ali i dalje pogađa mnoge korner-slučajeve. Pored toga, nivo veštine potrebna za kreiranje i održavanje takvog alata naglo raste kada se dostigne ovaj nivo prefinjenosti.
Dinamični generatori[uredi | uredi izvor]
Dinamični generatori ugrađuju značajna saznanja o arhitekturi koja se testira. Oni poboljšavaju sposobnost manje iskusnih korisnika da generišu složene testove koji mogu da pogode teško dostupnim korner bez spoticanja na suptilnim programskim zamkama. Dodatno znanje, fleksibilnost i lakoća upotrebe ogledaju se u složenijim generatorima, a time i troškovi stvaranja i održavanja generatora su veći nego za tabele ili statičke generatore.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ H.D. Schnurmann; E. Lindbloom; R.G. Carpenter. „The Weighted Random Test-Pattern Generator”. IEEE Transactions on Computers. C—24 (7). doi:10.1109/T-C.1975.224290.