Genetička epistemologija

Genetička epistemologija ili 'razvojna teorija znanja' je studija porekla (geneze) znanja (epistemologije) koju je ustanovio švajcarski psiholog Žan Pijaže. Ova teorija se suprotstavlja tradicionalnoj epistemologiji i ujedinjuje konstruktivizam i strukturalizam. Pijaže je uzeo epistemologiju kao polaznu tačku i usvojio metod genetike, tvrdeći da se sva saznanja deteta generišu kroz interakciju sa okolinom.

Ciljevi

Cilj genetičke epistemologije je da poveže znanje sa modelom njegove konstrukcije – odnosno, kontekst u kome se znanje stiče utiče na njegovu percepciju, kvalitet i stepen zadržavanja. Dalje, genetska epistemologija nastoji da objasni proces kognitivnog razvoja (od rođenja) u četiri primarne faze: senzomotorni (od rođenja do 2 godine), preoperacionalni (2–7), konkretno-operacionalni (7–11) i formalno-operacionalni ( 11 godina nadalje).

Kao primer, uzmite u obzir da bi za decu u senzomotornoj fazi, nastavnici trebalo da pokušaju da obezbede bogato i stimulativno okruženje sa obiljem predmeta za igru. Zatim sa decom u konkretnoj operativnoj fazi, aktivnosti učenja treba da uključuju probleme klasifikacije, redosleda, lokacije, konzervacije korišćenjem konkretnih predmeta.^[1] Glavni fokus je na mlađim godinama razvoja. Asimilacija se dešava kada se učeniku javi percepcija novog događaja ili objekta u postojećoj shemi i obično se koristi u kontekstu samomotivacije. U smeštaju se prilagođavaju iskustva prema ishodu zadataka. Najviši oblik razvoja je ekvilibrijum. Ekvilibrijum obuhvata i asimilaciju i akomodaciju dok učenik menja način na koji misli da bi dobio bolji odgovor.

Pijaže je verovao da je znanje biološka funkcija koja proističe iz delovanja pojedinca kroz promenu. Takođe je naveo da se znanje sastoji od struktura, a nastaje prilagođavanjem ovih struktura okruženju.

Tipovi znanja

Pijaže predlaže tri vrste znanja: fizičko, logičko matematičko i društveno znanje.

Fizičko znanje: Odnosi se na znanje u vezi sa objektima u svetu, koje se može steći putem perceptivnih svojstava. Sticanje fizičkog znanja je u Pijažeovoj teoriji izjednačeno sa učenjem. Drugim rečima, misao se direktno uklapa u iskustvo.

Pijaže je svoj stav nazvao i konstruktivizmom, jer je čvrsto verovao da je sticanje znanja proces kontinuirane samoizgradnje. To jest, znanje nije tamo negde, izvan deteta i čeka da bude otkriveno. Ali nije ni u potpunosti izvedeno u detetu, spremno da se pojavi kako se dete razvija sa svetom koji ga okružuje... Pijaže je verovao da deca aktivno pristupaju svom okruženju i stiču znanje kroz svoje postupke.^[2]

Vidi još

Beleške

^ Culatta, Richard. „Genetic Epistemology (Jean Piaget)”. Instructional Design. Pristupljeno 29. 2. 2020.
^ Driscoll, Marcy P. (2005). Psychology of learning for instruction. Boston, MA: Pearson Allyn and Bacon. str. 191. ISBN 0-205-37519-7.

Reference

Driscoll, Marcy Perkins (1994). „6”. Ur.: Arnis Burvikovs. Psychology of Learning for Instruction (3rd izd.). Boston: Pearson Education, Inc. str. 190—216. ISBN 0-205-37519-7. Arhivirano iz originala 2021-01-24. g. Pristupljeno 2022-02-27.
Berly A. Geber, ur. (1977). Piaget and Knowing Studies in Genetic Epistemology (3rd izd.). London: Routledge & Kegan Paul Ltd. str. 13—16. ISBN 0-7100-8500-1. Arhivirano iz originala 2021-01-24. g. Pristupljeno 2022-02-27.
Vuyk, Rita (1981). „3”. Ur.: Arnis Burvikovs. Overview and Critique of Piaget's Genetic Epistemology, 1965-1980, Volume 1 (1st izd.). London: Academic Press Inc. str. 26. ISBN 0-12-728501-6.

[1] Culatta, Richard. „Genetic Epistemology (Jean Piaget)”. Instructional Design. Pristupljeno 29. 2. 2020.

[Driscoll_2005-2] Driscoll, Marcy P. (2005). Psychology of learning for instruction. Boston, MA: Pearson Allyn and Bacon. str. 191. ISBN 0-205-37519-7.

[1]

[2]