Пређи на садржај

Конструктивизам

С Википедије, слободне енциклопедије
Црни квадрат (Казимир Маљевич, 1915)[1][2][3][4]

Конструктивизам је правац апстрактне уметности и књижевности настао у Русији после Октобарске револуције.[5] У свом изразу, лишеном декоративности и субјективне емотивности, наглашава елементе конструкције и геометријске апстракције.[5] Конструктивизам је уметнички покрет раног двадесетог века који су 1915. основали Владимир Татлин[6][7][8][9] и Александар Родченко.[10][11] Апстрактна и строга, конструктивистичка уметност која је имала за циљ да одражава модерно индустријско друштво и урбани простор.[10] Покрет је одбацио декоративну стилизацију у корист индустријског скупа материјала.[10] Конструктивисти су били наклоњени уметности у пропагандне и друштвене сврхе, и били су повезани са совјетским социјализмом, бољшевицима и руском авангардом.[12]

Конструктивизам је убрзо стигао и у Европу, нарочито у Холандију и Немачку, а нешто касније и у САД. Појам конструктивизам је настао најпре у сликарству а касније се употребљавао за обележавање начина приступа пројектовању у архитектури.[13]

Карактеристике

[уреди | уреди извор]

У основи конструктивизма, била је употреба једноставних геометријских облика; круга, троугла, квадрата и просте линије, који су били бојени, а у својим узајамним односима стварали су тензије у унутрашњости слике. У конструктивизму слика се „конструише“ од основних геометријских елемената.

Конструктивизам полази од раног футуризма, а његовим творцима се сматрају Казимир Маљевич и Александар Родченко. Маљевич је свој конструктивизам назвао супрематизам.[14][15][16] Маљевич је насликао серију слика са квадратима, међу којима је најпознатија, слика Црни квадрат на белој позадини (1915), која је постала „икона“ тог правца. У двадесетим годинама Маљевич је почео да ствара тродиманзионалне уметничке инсталације које је називао архитектонама и које су ушле у сталан репертоар конструктивизма.[17]

Конструктивизам је донео револуцију у архитектури и његов најзначајнији представник у архитектури је познати архитекта Ле Корбизје. У архитектури је овај правац после назван функционализмом у којем је све подређено функцији и лепота произилази не из разлога примењивања декоративних елемента у украшавању објекта примењиавњем и имитирањем декорација из прошлих архитектонских стилова већ у једноставним геометријским облицима и функцији.[18]

У Холандији је под овим утицајима настала група Де Стијл, чији су најистакнутији представници били Тео ван Дусбург и Пит Мондријан.[13]

У годинама 1919.—1934. радила је у Немачкој школа Баухаус коју је водио Валтер Гропијус и из које је изашло много новатора у стиловима 20. века. Интердисциплинарно опредаљење је родило идеју о јединству естетике и функције а најпознатији чланови Баухауса су били Василиј Кандински, Паул Кле, Лајонел Фајнингер и други.

Конструктивизам је утицао на кубизам, футуризам као и авангардне правце кинетизам, оптичку уметност и на многе друге правце у историји уметности и архитектуре н. п. р. архитектуру деконсруктивизма.

Најзначајнији Конструктивисти

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Milner and Malevich 1996, p. X; Néret 2003, p. 7; Shatskikh and Schwartz, p. 84.
  2. ^ Kazimir Malevich на веб-сајту Енциклопедија Британика (језик: енглески)
  3. ^ „Malevich, Kasimir, A Dictionary of Twentieth-Century Art”. Encyclopedia.com. Приступљено 18. 3. 2014. 
  4. ^ „Casimir Malevich, The Columbia Encyclopedia, Sixth Edition”. Encyclopedia.com. Приступљено 18. 3. 2014. 
  5. ^ а б Клајн & Шипка 2006, стр. 648
  6. ^ Tatlin. Zhadova, L. (Larisa). New York: Rizzoli. 1988. стр. 321. ISBN 0847808270. OCLC 15054267. 
  7. ^ Татлин, Евграф Никифорович - Отчет о поездке для изучения системы сменных бригад на паровозах американских железных дорог / - Search RSL. search.rsl.ru. тип. М-ва пут. сообщ. 1893. Приступљено 2018-12-05. 
  8. ^ „ТАТЛИН Владимир Евграфович”. Encyclopedia of Russian Avantgarde (на језику: руски). Приступљено 2018-12-05. 
  9. ^ Terekhovich, Marina. „ТАЙНОВИДЕЦ ИЗ ОТРЯДА СОЛНЦЕЛОВОВ. К 125-летию со дня рождения В.Е. Татлина.”. www.archjournal.ru. Journal for Architecture. Приступљено 2018-12-05. 
  10. ^ а б в „Constructivism”. Tate Modern. Приступљено 9. 4. 2020. 
  11. ^ Akbar, Arifa (2. 1. 2009). „Drawing a blank: Russian constructivist makes late Tate debut”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Independent.co.uk. Архивирано из оригинала 2009-02-06. г. Приступљено 30. 7. 2012. 
  12. ^ Hatherley, Owen (4. 11. 2011). „The constructivists and the Russian revolution in art and achitecture”. The Guardian. Приступљено 9. 4. 2020. 
  13. ^ а б Prehledny kulturni slovnik Mlada Fronta, Praha 1964.
  14. ^ Tate. „Suprematism – Art Term”. Tate (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-09. 
  15. ^ Potter, Polyxeni and Centers for Disease Control and Prevention (2013). Art in Science: Selections from EMERGING INFECTIOUS DISEASES. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-931571-0. 
  16. ^ Gourianova, Nina; Гурьянова, Н. А. (2012). The aesthetics of anarchy: art and ideology in the early Russian avant-garde. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-26876-0. OCLC 748941743. 
  17. ^ Hledani tvaru, Igor Zhor, Praha 1967.
  18. ^ Savremena arhitektura, Udo Kulterman Novi Sad 1971.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Клајн, Иван; Шипка, Милан, ур. (2006). „конструктивизам”. Велики речник страних речи и израза. Нови Сад: Прометеј. 
  • Kolocotroni, Vassiliki, Goldman, Jane, and Taxidou, Olga, ур. (1998). 'Modernism: An Ontology of Sources and Documents'. The University of Chicago Press.  Непознати параметар |DUPLICATE_url= игнорисан (помоћ). ]
  • Rickey, George, Constructivism: Origins and Evolution (revis. edit.), изд. George Braziller, New York, 1995 ::: Constructivism : Origins and evolution. 1995. ISBN 978-0-8076-1381-8. 
  • Rotzel, Willy, Constructive Concepts: A History of Constructive Art from Cubism to the Present, Rizzoli, New York, 1989 ::: Constructive concepts : A History of constructive art from Cubism to the present. 1989. ISBN 978-0-8478-1024-6. 
  • Stangos, Nikos (edit. by; rev. and enl. edit.), Concepts of Modern Art, Thames and Hudson, London, 1981 Concepts of modern art. 1981. 
  • Историја сликарства, Нолит Београд 1973.
  • H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962.
  • Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд 1972.
  • Udo Kulterman, Savremena arhitektura, Novi Sad 1971.
  • Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976.
  • Umění, Hendrik Willem van Lon, Praha 1939.
  • Tvorivosť, tvar a farba M.C. Prette a A. Capaldo, Martin 1976.
  • Enciklopedija likovnih umjetnosti, L.Z. FNRJ, Zagreb 1959.
  • Mala prosvetina enciklopedija, Beograd, 1959.
  • Svet umenia, IKAR, Bratislava 2002.
  • Elena Barkhatova, ур. (1992). Russian Constructivist Posters. Flammarion. ISBN 2-08-013527-9. 
  • Bann, Stephen (1974). The Documents of 20th-Century Art: The Tradition of Constructivism. The Viking Press. ISBN 670-72301-0 Проверите вредност параметра |isbn=: length (помоћ). 
  • Heller, Steven, and Seymour Chwast. Graphic Style from Victorian to Digital. . New ed. New York: Harry N. Abrams, Inc., 2001. 53–57.
  • Lodder, Christina (1985). Russian Constructivism. Yale University Press. ISBN 0-300-03406-7. . Reprint edition
  • Rickey, George (1995). Constructivism: Origins and Evolution. ISBN 0-8076-1381-9. . George Braziller; Revised edition
  • Alan Fowler. Constructivist Art in Britain 1913–2005. . University of Southampton. 2006. PhD Thesis.
  • Simon, Joshua (2013). Neomaterialism. Berlin: Sternberg Press. ISBN 978-3-943365-08-5. 
  • Gubbins, Pete. (2017). Constructivism to Minimal Art: from Revolution via Evolution. Winterley: Winterley Press. ISBN 978-0-9957554-0-6. 
  • „Aleksander Rodchenko: Design Is History”. Designishistory.com. Приступљено 22. 2. 2012. 
  • Dabrowski, Magdalena, Leah Dickerman, Peter Galassi, A. N. Lavrentʹev, and V. A. Rodchenko. Aleksandr Rodchenko. New York, N. Y.: Museum of Modern Art, 1998.
  • „History of Art: Alexander Rodchenko”. All-art.org. Архивирано из оригинала 25. 10. 2014. г. Приступљено 22. 2. 2012. 
  • Savvine, Ivan. „The Art Story: Modern Art Movements”. Modern Art Movements. Theartstory.org. Приступљено 22. 2. 2012. 
  • „THE COLLECTION”. Moma.org. Приступљено 22. 2. 2012. 
  • "Alexander Rodchenko: The Simple and the Commonplace," Hugh Adams. Artforum, Summer 1979. Page 28.
  • Crone, Rainer, Kazimir Severinovich Malevich, and David Moos (1991). Kazimir Malevich: The Climax of Disclosure. Chicago: University of Chicago Press. 
  • Dreikausen, Margret (1985). Aerial Perception: The Earth as Seen from Aircraft and Spacecraft and Its Influence on Contemporary Art. Art Alliance Press. ISBN 0-87982-040-3. . (Associated University Presses: Cranbury, NJ; London, England; Mississauga, Ontario: 1985)
  • Drutt, Matthew; Malevich, Kazimir. (2003). Kazimir Malevich: suprematism. ISBN 0-89207-265-2. . Guggenheim Museum
  • Honour, H.; Fleming, J. (2009). A World History of Art (7th изд.). London: Laurence King Publishing. ISBN 9781856695848. 
  • Malevich, Kasimir (1959). The Non-objective World. Chicago: P. Theobald. ISBN 0-486-42974-1. 
  • Malewitsch und sein Einfluss. Kunstmuseum Liechtenstein. 2008. ISBN 978-3-7757-1877-6. 
  • Milner, John; Malevich, Kazimir (1996). Kazimir Malevich and the art of geometry. Yale University Press. ISBN 0-300-06417-9. 
  • Nakov, Andrei, Kasimir Malevich, Catalogue raisonné, Paris, Adam Biro, 2002
  • Nakov, Andrei, vol. IV of Kasimir Malevich, le peintre absolu, Paris, Thalia Édition, 2007
  • Malevich, Kazimir Severinovich (2003). Kazimir Malevich and Suprematism 1878-1935. University of Iowa, Museum of Art. ISBN 0-87414-119-2.  Непознати параметар |DUPLICATE_first1= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |DUPLICATE_last1= игнорисан (помоћ). Taschen
  • Petrova, Yevgenia (2002). Kazimir Malevich in the State Russian Museum. Palace Editions. ISBN 978-3-930775-76-7. . (English Edition)
  • Shatskikh, Aleksandra S.; Schwartz, Marian (2012). Black Square: Malevich and the Origin of Suprematism. Yale University Press. ISBN 9780300140897. 
  • Shishanov, V.A. Vitebsk Museum of Modern Art: a History of Creation and a Collection. 1918–1941. - Minsk: Medisont, 2007. - 144 p.Mylivepage.ru
  • Tedman, Gary (2012). „Soviet Avant Garde Aesthetics”. Aesthetics & Alienation. Zero Books. стр. 203—229. ISBN 978-1-78099-301-0. 
  • Tolstaya, Tatyana, The Square, The New Yorker, 12 June 2015
  • Malevič, Kazimir (1997). Das weisse Rechteck: Schriften zum Film. PotemkinPress. ISBN 3-9804989-2-1. 
  • Malevich, Kazimir (2000). Oksana Bulgakowa, ур. The White Rectangle. Writings on Film. Berlin / Francisco: Potemkin Press. ISBN 3-9804989-7-2. . (In English and the Russian original manuscript)
  • Camilla Gray (1962). The Russian Experiment in Art. Harry N. Abrams. ISBN 978-0-8109-2004-0. . Thames and Hudson, 1976.
  • Mel Gooding (2001). Abstract Art. Tate Publishing. ISBN 978-1-85437-302-1. 
  • Jean-Claude Marcadé, "What is Suprematism?", from the exhibition catalogue, Kasimir Malewitsch zum 100. Geburtstag, Galerie Gmurzynska, Cologne, 1978.
  • Jean-Claude Marcadé, „Malevich, Painting and Writing: On the Development of a Suprematist Philosophy”. Kazimir Malevich: Suprematism. , Guggenheim Museum, April 17, 2012 [Kindle Edition]
  • Jean-Claude Marcadé, "Some Remarks on Suprematism"; and Emmanuel Martineau, "A Philosophy of the 'Suprema' ", from the exhibition catalogue Suprematisme, Galerie Jean Chauvelin, Paris, 1977
  • Miroslav Lamac and Juri Padrta, "The Idea of Suprematism", from the exhibition catalogue, Kasimir Malewitsch zum 100. Geburtstag, Galerie Gmurzynska, Cologne, 1978
  • Lazar Khidekel and Suprematism. Regina Khidekel, Charlotte Douglas, Magdolena Dabrowsky, Alla Rosenfeld, Tatiand Goriatcheva, Constantin Boym. Prestel Publishing, 2014.
  • S. O. Khan-Magomedov. Lazar Khidekel (Creators of Russian Classical Avant-garde series), M., 2008
  • Alla Efimova. Surviving Suprematism: Lazar Khidekel. Judah L. Magnes Museum, Berkeley CA, 2004
  • S.O. Khan-Magomedov. Pioneers of the Soviet Design. Galart, Moscow, 1995.
  • Selim Khan-Magomedov, Regina Khidekel. Lazar Markovich Khidekel. Suprematism and Architecture. Leonard Hutton Galleries, New York, 1995.
  • Alexandra Schatskikh. Unovis: Epicenter of a New World. The Great Utopia. The Russian and Soviet Avant-Garde 1915–1932.- Solomon Guggenheim Museum, 1992, State Tretiakov Gallery, State Russian Museum, Schirn Kunsthalle, Frankfurt
  • Mark Khidekel. Suprematism and Architectural Projects of Lazar Khidekel. Architectural Design 59, # 7–8, 1989
  • Mark Khidekel. Suprematism in Architecture. . L’Arca, Italy, # 27, 1989
  • Selim O. Chan-Magomedow. Pioniere der sowjetischen Architectur, VEB Verlag der Kunst, Dresden, 1983.
  • Larissa A. Zhadova. Malevich: Suprematism and Revolution in Russian Art 1910–1930, Thames and Hudson, London, 1982.
  • Larissa A. Zhadowa. Suche und Experiment. Russische und sowjetische Kunst 1910 bis 1930, VEB Verlag der Kunst, Dresden, 1978

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Конструктивизам&oldid=29873487”