Ginter Šabovski

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ginter Šabovski
Ginter Šabovski 1982. godine
Lični podaci
Datum rođenja(1929-01-04)4. januar 1929.
Mesto rođenjaAnklam, Vajmarska republika
Datum smrti1. novembar 2015.(2015-11-01) (86 god.)
Mesto smrtiBerlin, Nemačka
DržavljanstvoNemačka
UniverzitetUniverzitet u Lajpcigu
ZanimanjePolitičar, novinar
Porodica
SupružnikIrina Šabovski[1]
Deca2[1]
Politička karijera
Politička
stranka		Jedinstvena socijalistička partija (SED)
Potpis

Ginter Šabovski (4. januar 1929 — 1. novembar 2015) je bio nemački političar i novinar, široj javnosti najpoznatiji po tome što je greškom ranije najavio stupanje novih putnih propisa za građane Istočne Nemačke, što je po nekima ubrzalo pad Berlinskog zida. U Istočnoj Nemačkoj je od 1978. do 1985. bio glavni urednik novina Nova Nemačka, a nakon 1989. je postao prvi sekretar vladajuće Jedinstvene socijalističke partije (SED) za okrug Istočni Berlin. Bio je i član Centralnog komiteta i politbiroa SED-a od 1981. do gašenja 1989. Na poziciju sekretara za informisanje je stupio 6. novembra 1989.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Sa mesta sekretara za informisanje je u četvrtak uveče, 9. novembra 1989. u zgradi u Mohrenstrasse-u održao konferenciju za novinare, na kojoj je napravio čuvenu grešku po kojoj je postao poznat širom sveta. Na konferenciji je čitao sa papira koji je sadržao nove propise za građane DDR-a prilikom putovanja u zapadne države. On sam je propustio sastanak Centralnog komiteta o kome se diskutovalo o njima. Egon Krenc, šef države Istočne Nemačke, je Šabovskom dao propise oko sat i po uoči konferencije za medije, na kojoj su trebali biti saopšteni.[2] Na novinarsko pitanje o tome kada propisi stupaju na snagu je zbunjeno reagovao, s obzirom da ih je dobio praktično pre sat vremena, i nije se u potpunosti upoznao sa njihovim sadržajem. Nakon kratkog prelistavanja je prokomentarisao: "Koliko sam ja upoznat sa tim, stupaju odmah, bez odlaganja" (Das tritt nach meiner Kenntnis... ist das sofort... unverzüglich).[3][4] Propisi su zapravo trebali da stupe na snagu sutradan, 10. novembra. Ova izjava, koja je bila prenesena u direktnom TV prenosu, je izazvala ogromnu navalu građana DDR-a na granicu sa Zapadnim Berlinom, pa su graničari bili primorani da otvore zid posle par sati.

Nakon ponovnog ujedinjenja Nemačke je 1991. započet veliki sudski proces zbog naredbe slobodnog pucanja (nemački: Schießbefehl) prilikom pokušaja prelaska Berlinskog zida, koja je bila na snazi od 1960. do 1989, i koja je dovela do nekoliko stotina smrtnih slučajeva.[5] U sklopu Politbiro procesa koji je počeo 1992, Šabovski i Ginter Klajber su 25. avgusta 1997. osuđeni na 3 godine zatvora, a Egon Krenc na 6 i po. Savezni sud je presudio da su njih trojica odgovorni za zločine kao posredni saučesnici.[6] Iako je uputio žalbu Saveznom sudu vezanu za pravne osnove presude, priznao je svoju moralnu krivicu za smrti kod Berlinskog zida.[7] Žalba sudu nije uspela, pa je decembra 1999. započeo služenje zatvorske kazne. Pušten je na slobodu zajedno sa Klajberom godinu dana kasnije, 2. decembra 2000, nakon što ih je 7. septembra te godine tadašnji gradonačelnik Berlina, Eberhard Dipgen, amnestirao.[8]

U kasnijem periodu života je postao veoma kritičan prema sebi i svojim postupcima u DDR-u, a kritikovao je i bivše kolege iz Politbiroa, kao i uopšteno sovjetski stil socijalizma.[9] Ponovo je počeo da radi kao novinar, i od 1992. do 1999. je bio urednik lokalnog nedeljnika Heimat-Nachrichten, kog je u Rotenburgu na Fuldi osnovao sa novinarom iz bivše Zapadne Nemačke.[10] Angažovao se i u političkoj kampanji za Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU),[11] što je naišlo na oštru reakciju od strane nekih njegovih bivših partijskih kolega iz DDR-a. Oni su ga prozvali vijoglava (nemački: Wendehals), po ptici koja može da okrene svoju glavu za skoro 180 stepeni.[12] Taj nadimak se u Nemačkoj popularno koristi za ruganje komunistima koji su postali kapitalisti.

Poslednje godine svog života je, po rečima njegove supruge Irine, nakon nekoliko srčanih udara i šlogova proveo u staračkom domu u Berlinu. Takođe je bolovao i od dijabetesa.[9] Nakon duge bolesti je sa 86 godina preminuo 1. novembra 2015. ujutru.[13][14] Sa svojom suprugom, koja je bila ruskog porekla, i radila kao TV novinar, je imao dva sina.[9]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Günter Schabowski geb. 1929” (na jeziku: nemački). Lebendiges Museum Online. Pristupljeno 10. septembar 2021. 
  2. ^ „Schabowskis Zettel”. ndr.net. Norddeutscher Rundfunk (NDR). 24. septembar 2019. Pristupljeno 10. septembar 2021. 
  3. ^ „Eine Kommunikationspanne veränderte die Welt - 25 Jahre Mauerfall”. Youtube. Deutsche Welle. 21. novembar 2014. Pristupljeno 10. septembar 2021. 
  4. ^ Hemmerich, Lisa (9. 11. 2009). „Schabowskis legendärer Auftritt: Das folgenreichste Versehen der DDR-Geschichte” — preko Spiegel Online. 
  5. ^ „ANWEISUNG ZUM SCHIESSEN”. berliner-mauer-gedenkstaette.de (na jeziku: nemački). Pristupljeno 11. septembar 2021. 
  6. ^ „Politbüroprozess”. bpb.de (na jeziku: nemački). Bundeszentrale für politische Bildung. 18. maj 2006. Pristupljeno 11. septembar 2021. 
  7. ^ Sigrid Averesch (18. jul 1997). „Im Politbüroprozeß bittet er die Angehörigen der Grenzopfer um Verzeihung: Schabowski: "Ich empfinde Schuld und Schmach"”. berliner-zeitung.de (na jeziku: nemački). Pristupljeno 11. septembar 2021. 
  8. ^ Claudia Roth (7. septembar 2000). „Diepgen begnadigt Schabowski und Kleiber”. welt.de (na jeziku: nemački). Pristupljeno 11. septembar 2021. 
  9. ^ a b v „Schabowskis Ehefrau: "Mein Mann wusste, was er sagte"” (na jeziku: nemački). Frankfurter Allgemeine Zeitung. 7. 11. 2014. Pristupljeno 1. 11. 2015. 
  10. ^ „Günter Schabowski: Der Mann, der aus Versehen die Mauer öffnete” (na jeziku: nemački). Focus. Pristupljeno 11. septembar 2021. 
  11. ^ „SED-Schabowski berät die CDU”. spiegel.de. Špigel. 8. avgust 2001. Pristupljeno 11. septembar 2021. 
  12. ^ „Zum Tod von Günter Schabowski”. bundesstiftung-aufarbeitung (na jeziku: nemački). Bundesstiftung Aufarbeitung. Pristupljeno 30. oktobar 2021. „Für seine kritische und selbstkritische Auseinandersetzung mit der DDR wurde Günter Schabowski von einstigen Weggefährten als „Verräter“ beschimpft, von anderen als „Wendehals“ bezeichnet.” 
  13. ^ „Im Alter von 86 Jahren: Ex-SED-Funktionär Schabowski gestorben” (na jeziku: nemački). Tagesschau. 1. 11. 2015. Arhivirano iz originala 1. 11. 2015. g. Pristupljeno 1. 11. 2015. 
  14. ^ „Preminuo Nemac koji je najavio pad Berlinskog zida”. rts.rs. Radio televizija Srbije. 1. novembar 2015. Pristupljeno 11. septembar 2021. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Ikona za klice

Ovaj članak vezan za politiku je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гинтер_Шабовски&oldid=26850497”