Gravitaciona anomalija

Gravitaciona anomalija je razlika merene i računate vrednosti gravitacionog ubrzanja u nekoj tački na Zemlji. Računata vrednost gravitacionog ubrzanja je ona vrednost koja bi na toj tački bila izmerena da je Zemlja homogena.

Vrednosti gravitacionog ubrzanja uvek se računaju za nivo referentnog elipsoida ili za nivo geoida i, kao takve, funkcija su samo geografske širine tačke za koju se računanje vrši. Međutim, kako se gravimetrijska merenja nikada ne vrše na površi elipsoida ili geoida, već na topografskoj površi Zemlje, ove dve vrednosti gravitacionog ubrzanja (računata i merena) ne mogu se direktno porediti, zbog toga što se ne odnose na istu površ. Zbog toga se, u vezi sa različitim potrebama istraživanja, vrši redukcija ili računate vrednosti na topografsku površ, ili merene vrednosti na površ elipsoida.

U principu je svejedno da li se redukuje merena ili računata vrednost. Međutim, za potrebe geoloških istraživanja vrši se redukcija računate vrednosti sa površi elipsoida na topografsku površ. Razlog za ovo je očigledan - predmet izučavanja geologije je geološka građa Zemljine litosfere, koja utiče na merenu vrednost gravitacionog ubrzanja, na osnovu čega se može odrediti geološki model potpovršine. Za potrebe geodetskih istraživanja se vrši redukcija merene vrednosti sa topografske površi na površ elipsoida, jer se gravimetrijska merenja u ovom slučaju i vrše zbog tačnog definisanja geoida (zbog čega geološka građa terena nije od posebne važnosti).

Popravke vrednosti gravitacionog ubrzanja

Karta Bugeovih anomalija Nju Džerzija, SAD

Da bi se vrednosti redukovale, neophodno je izvršiti popravke vrednosti gravitacionog ubrzanja (bilo računate ili merene). Redukovanje vrednosti vrši se sledećim postupcima:

• preračunavanjem vrednosti gravitacionog ubrzanja sa površi elipsoida na topografsku površ, uzimajući u obzir samo nadmorsku visinu tačke, ali ne i mase koje se nalaze između tačaka. Ovaj postupak se naziva popravka za visinu;
• preračunavanjem vrednosti gravitacionog ubrzanja sa površi elipsoida na topografsku površ, smatrajući da se između tačaka nalazi homogen sloj beskonačnog pružanja. Ovaj postupak naziva se popravka za sloj;
• popravljanjem vrednosti gravitacionog ubrzanja za uticaj reljefa u tački posmatranja. Ovaj postupak naziva se topografska popravka.

Fajova anomalija

Gravitaciona anomalija, popravljena vrednostima popravke za visinu i topografske popravke, naziva se Fajova anomalija. Fajova anomalija je u direktnoj zavisnosti samo od nadmorske visine tačke posmatranje i, kao takva, pogodna je za korišćenje u geodeziji. Međutim, u geologiji se ova anomalija ne koristi, jer objekat od interesa može biti potpuno maskiran uticajem realne topografije.

Bugeova anomalija

Gravitaciona anomalija, koja je popravljena popravkama za visinu, za sloj i topografskom popravkom, naziva se Bugeova anomalija. Bugeova anomalija je pogodna za korišćenje u geologiji, jer daje realnu sliku raspodele gustina unutar Zemljine litosfere.

Bugeova anomalija je u direktnoj zavisnosti od gustine stena - ima pozitivnu vrednost u područjima koja su izgrađena od ultrabazičnih i bazičnih magmatskih stena, a negativnu u područjima izgrađenim od sedimentih stena male gustine. Takođe, Bugeova anomalija ima negativnu vrednost u području visokih planina. Ova pojava objašnjava se izostazijom.

Literatura

• Jakosky J.J. 1963. Geofizička istraživanja. Beograd: Biblioteka naučnih i stručnih dela, Naučna knjiga
• Starčević M. 1991. Gravimetrijske metode istraživanja. Beograd: Nauka
• Starčević M., Đorđević A. 1998. Osnove geofizike 2. Beograd: Univerzitet u Beogradu