Granično intelektualno funkcionisanje

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search

Granično intelektualno funkcionisanje je funkcionisanje pojedinca na granici mentalne ometenosti ili retardacije. Povremeno se može dijagnostifikovati laka ometenost, ali kako ona često nije izazvana biološkim (genetičkim) poremećajem, moguće je prevazići određenim tretmanom. Prema savremenim definicijama, ometenost (u koju granični slučajevi povremeno potpadaju) obuhvata ograničenja u primeni adaptivnih veština komunikacije, brige o sebi, socijalnim veštinama, upotrebi resursa u zajednici, samousmeravanju (npr. planiranju karijere), brizi o zdravlju i sigurnosti, pravilnom korišćenju slobodnog vremena i odnosu prema radu.

Literatura[uredi]

  • Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz knjige Ivana Vidanovića Rečnik socijalnog rada uz odobrenje autora.