Granično intelektualno funkcionisanje

Granično intelektualno funkcionisanje je funkcionisanje pojedinca na granici mentalne ometenosti ili retardacije. Povremeno se može dijagnostikovati laka ometenost, ali kako ona često nije izazvana biološkim (genetičkim) poremećajem, moguće je prevazići određenim tretmanom. Prema savremenim definicijama, ometenost (u koju granični slučajevi povremeno potpadaju) obuhvata ograničenja u primeni adaptivnih veština komunikacije, brige o sebi, socijalnim veštinama, upotrebi resursa u zajednici, samousmeravanju (npr. planiranju karijere), brizi o zdravlju i sigurnosti, pravilnom korišćenju slobodnog vremena i odnosu prema radu.

Literatura

• Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.